https://lat.sputnikportal.rs/20240924/1177631466.html
Grejanje najjeftinije kad platiš samo ono što trošiš
Grejanje najjeftinije kad platiš samo ono što trošiš
Sputnik Srbija
I pre kraja dugog toplog, čak i tropskog leta hladni talas u septembru nas je podsetio da ide zima. Koliko će biti duga i hladna niko sa sigurnošću ne sme da... 24.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-24T21:00+0200
2024-09-24T21:00+0200
2024-09-24T21:08+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/18/1177631345_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_9f0fe5db29a9b2566f60abf65ec953fb.jpg
Grejanje najjeftinije kad platiš samo ono što trošiš
Sputnik Srbija
I pre kraja dugog toplog, čak i tropskog leta hladni talas u septembru nas je podsetio da ide zima. Koliko će biti duga i hladna niko sa sigurnošću ne sme da prognozira ali, grejati se svakako moramo.Septembarski nagli pad temperature za 30-ak stepeni nagnao je mnoge da upale peći ili klima uređaje podese da greju, umesto da hlade, a oni na sistemima daljinskog grejanja pitali su se može li grejna sezona početi i pre 15. oktobra.Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja „Toplane Srbije“ za „Energiju Sputnjika“ objašnjava da je predviđeno da gradske toplane počnu da greju, ako bude potrebno od 1. oktobra pa da rade do početka maja – ako bude hladno. Sve, naravno, zavisi od temperature.Energenata ima, i ne bi trebalo da tu bude problema, čak ni u onim toplanama koje imaju finansijskih problema. A tu su nadležne, pre svega, lokalne samouprave. One donose odluke o eventualnim poskupljenjima.Najveći broj toplana u Srbiji koristi prirodni gas ali, na žalost, ima još onih koje nisu prestale da koriste mazut ili ugalj, energente koji se proteruju iz potrošnje iz ekoloških razloga. Zaliha gasa u rezervi u skladištima, u domaćem „Banatskom Dvoru“ i u mađarskim u komšiluki ima dovoljno, ugovoren količine kontinuirano stižu pa po pitanju ovog energenta ne bi trebalo da bude problema osim ako se geopolitička situacija baš ne zakomplikuje.Cena daljinskog grejanja je, naravno, kada god se pomene poskupljenje „škakljiva“. I tu dolazimo do teme energetske efikasnosti jer, mnogi se protive naplati grejanja po utrošku, plašeći se većih računa. Rešenje za to je, prema Stojanovićevim rečima, da se stambene zgrade „obuku“, odnosno, da se zidovi izoluju, da se promene stari prozori i vrata, što u velikoj meri smanjuje gubljenje toplote.Navodeći kao primer Šabac, gde je naplata isporučene toplotne energije po utrošku počela pre više godina sagovornik „Energije Sputnjika“ objašnjava da su korisnici zadovoljni. Radi se o tome da ljudi potrošnju, pa samim tim i račun, mogu da smanje kada „zavrnu“ radijatore i smanje temperaturu u prostorijama koje ne koriste ili kada odlaze is stana, na primer.Na ovome u Srbiji treba još dosta da se radi, kako bi se što više smanjila neekonomska potrošnja energije – ne samo kod onih koji su priključeni na daljinske sisteme grejanje već kod svih koji se greju.
I pre kraja dugog toplog, čak i tropskog leta hladni talas u septembru nas je podsetio da ide zima. Koliko će biti duga i hladna niko sa sigurnošću ne sme da prognozira ali, grejati se svakako moramo.Septembarski nagli pad temperature za 30-ak stepeni nagnao je mnoge da upale peći ili klima uređaje podese da greju, umesto da hlade, a oni na sistemima daljinskog grejanja pitali su se može li grejna sezona početi i pre 15. oktobra.Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja „Toplane Srbije“ za „Energiju Sputnjika“ objašnjava da je predviđeno da gradske toplane počnu da greju, ako bude potrebno od 1. oktobra pa da rade do početka maja – ako bude hladno. Sve, naravno, zavisi od temperature.Energenata ima, i ne bi trebalo da tu bude problema, čak ni u onim toplanama koje imaju finansijskih problema. A tu su nadležne, pre svega, lokalne samouprave. One donose odluke o eventualnim poskupljenjima.Najveći broj toplana u Srbiji koristi prirodni gas ali, na žalost, ima još onih koje nisu prestale da koriste mazut ili ugalj, energente koji se proteruju iz potrošnje iz ekoloških razloga. Zaliha gasa u rezervi u skladištima, u domaćem „Banatskom Dvoru“ i u mađarskim u komšiluki ima dovoljno, ugovoren količine kontinuirano stižu pa po pitanju ovog energenta ne bi trebalo da bude problema osim ako se geopolitička situacija baš ne zakomplikuje.Cena daljinskog grejanja je, naravno, kada god se pomene poskupljenje „škakljiva“. I tu dolazimo do teme energetske efikasnosti jer, mnogi se protive naplati grejanja po utrošku, plašeći se većih računa. Rešenje za to je, prema Stojanovićevim rečima, da se stambene zgrade „obuku“, odnosno, da se zidovi izoluju, da se promene stari prozori i vrata, što u velikoj meri smanjuje gubljenje toplote.Navodeći kao primer Šabac, gde je naplata isporučene toplotne energije po utrošku počela pre više godina sagovornik „Energije Sputnjika“ objašnjava da su korisnici zadovoljni. Radi se o tome da ljudi potrošnju, pa samim tim i račun, mogu da smanje kada „zavrnu“ radijatore i smanje temperaturu u prostorijama koje ne koriste ili kada odlaze is stana, na primer.Na ovome u Srbiji treba još dosta da se radi, kako bi se što više smanjila neekonomska potrošnja energije – ne samo kod onih koji su priključeni na daljinske sisteme grejanje već kod svih koji se greju.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/18/1177631345_126:0:910:588_1920x0_80_0_0_9883f1e40ab750525d4438c616f978e4.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
I pre kraja dugog toplog, čak i tropskog leta hladni talas u septembru nas je podsetio da ide zima. Koliko će biti duga i hladna niko sa sigurnošću ne sme da prognozira ali, grejati se svakako moramo.Septembarski nagli pad temperature za 30-ak stepeni nagnao je mnoge da upale peći ili klima uređaje podese da greju, umesto da hlade, a oni na sistemima daljinskog grejanja pitali su se može li grejna sezona početi i pre 15. oktobra.Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja „Toplane Srbije“ za „Energiju Sputnjika“ objašnjava da je predviđeno da gradske toplane počnu da greju, ako bude potrebno od 1. oktobra pa da rade do početka maja – ako bude hladno. Sve, naravno, zavisi od temperature.Energenata ima, i ne bi trebalo da tu bude problema, čak ni u onim toplanama koje imaju finansijskih problema. A tu su nadležne, pre svega, lokalne samouprave. One donose odluke o eventualnim poskupljenjima.Najveći broj toplana u Srbiji koristi prirodni gas ali, na žalost, ima još onih koje nisu prestale da koriste mazut ili ugalj, energente koji se proteruju iz potrošnje iz ekoloških razloga. Zaliha gasa u rezervi u skladištima, u domaćem „Banatskom Dvoru“ i u mađarskim u komšiluki ima dovoljno, ugovoren količine kontinuirano stižu pa po pitanju ovog energenta ne bi trebalo da bude problema osim ako se geopolitička situacija baš ne zakomplikuje.Cena daljinskog grejanja je, naravno, kada god se pomene poskupljenje „škakljiva“. I tu dolazimo do teme energetske efikasnosti jer, mnogi se protive naplati grejanja po utrošku, plašeći se većih računa. Rešenje za to je, prema Stojanovićevim rečima, da se stambene zgrade „obuku“, odnosno, da se zidovi izoluju, da se promene stari prozori i vrata, što u velikoj meri smanjuje gubljenje toplote.Navodeći kao primer Šabac, gde je naplata isporučene toplotne energije po utrošku počela pre više godina sagovornik „Energije Sputnjika“ objašnjava da su korisnici zadovoljni. Radi se o tome da ljudi potrošnju, pa samim tim i račun, mogu da smanje kada „zavrnu“ radijatore i smanje temperaturu u prostorijama koje ne koriste ili kada odlaze is stana, na primer.Na ovome u Srbiji treba još dosta da se radi, kako bi se što više smanjila neekonomska potrošnja energije – ne samo kod onih koji su priključeni na daljinske sisteme grejanje već kod svih koji se greju.