00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
21:00
30 min
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
17:00
30 min
ENERGIJA SPUTNJIKA
U kolačima ekstrakt vanile proizveden od nafte
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Neizvesnost raste: Zapad ne zna šta će uraditi Putin

© Sputnik / Alexander Vilf / Uđi u bazu fotografijaRuski predsednik Vladimir Putin na Istočnom ekonomskom forumu
Ruski predsednik Vladimir Putin na Istočnom ekonomskom forumu - Sputnik Srbija, 1920, 22.09.2024
Pratite nas
Neizvesnost raste na Zapadu jer „niko ne zna“ kako će Moskva odgovoriti na potencijalnu odluku Zapada da Kijevu dozvoli da koristi oružje dugog dometa za gađanje ciljeva na teritoriji Rusije, piše Vašington post.
List smatra da je nuklearna opcija maloverovatna i da je Moskva ostavlja za kraj. Stoga Kremlj traži nove načine da osigura poštovanje „crvenih linija“.
Odgovor Rusije ovog puta će verovatno uslediti, jer je ovo velika stvar koja podiže situaciju na novi nivo, rekla je Tatjana Stanova iz francuske kompanije za politički konsalting R-Politik.
Međutim, o nuklearnim merama ili direktnom udaru na teritoriju NATO-a će se, prema rečima Stanove, razmišljati samo ako „Putin oseti pretnju opstanku Rusije u njenom sadašnjem obliku, kada bude smatrao da drugog izlaza nema”.
Umesto da koristi nuklearno oružje, Moskva bi mogla da odgovori sabotažama na vojnim i drugim objektima infrastrukture na Zapadu, gde bi učešće Rusije bilo teško dokazati. Kremlj bi se takođe mogao obratiti grupama koje se već bore protiv zapadnih interesa, kao što su Huti u Jemenu, rekao je Lorens Fridman, profesor vojnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu.
Ruski politikolog Sergej Markov Markov sugerisao je da bi moguće mere odmazde mogle biti zatvaranje britanske ambasade u Moskvi i udari na vazdušne baze u Poljskoj i Rumuniji, gde se nalaze avioni F-16, namenjeni Ukrajini.
„Pošto je Rusija uverena da će Moskva definitivno biti napadnuta u nekom trenutku, moramo prvi da udarimo“, rekao je on.
Ranije, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će upotreba zapadnog oružja dugog dometa protiv Rusije značiti direktno učešće zemalja NATO u konfliktu u Ukrajini. Po njegovim rečima, to će bitno promeniti samu suštinu sukoba.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala