Zašto se širi priča o smaku sveta: Rusija ima čist jedanaesterac — još se bori jednom rukom /video/
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Pratite nas
Rusija ima „čist jedanaesterac“ na bojnom polju i baš zato sada sa Zapada stižu priče o nuklearnom ratu i „smaku sveta“, kao i razne inicijative za pregovore o rešenju ukrajinskog sukoba, kažu sagovornici Sputnjika uz ocenu da su posle napada kijevskih snaga na Kursku oblast slabe šanse za ostvarenje i zapadnih i istočnih predloga za mir.
Rusija se bori jednom rukom, nije mobilisala aktivnu rezervu, ali je ishod na bojnom polju svejedno predvidiv, uveren je dr Dragan Petrović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Kako kaže, upravo zbog toga se širi priča o „fatamorgani nuklearnog sukoba i smaka sveta“ čime u suštini Zapad pokušava da privoli Rusiju na pregovore.
„To je kao kad u košarkaškoj utakmici ostane minut do kraja, a vi vodite sa deset razlike, ali ulog je velik pa oni drugi spopadaju sudiju za slobodna bacanja. Ali bilo bi suludo da Rusija tako nešto prihvati jer kad bi došlo do zamrzavanja sukoba u Ukrajini to bi zapravo značilo nastavak sukoba“, smatra Petrović.
Ako je propao Minsk 1 čemu Minsk 3
Po mišljenju novinara Nikole Jovića, problem je što su sve mirovne inicijative jednostrane jer mirovni planovi koje propagira Zapad isključuju Rusiju, a svi mirovni predlozi koje propagira globalni Istok su neprihvatljivi za Zapad i Ukrajinu koja je „prilepak“ kolektivnog Zapada.
„Postavlja se onda pitanje koja zemlja uopšte može biti ta koju će da prihvate obe strane kao adekvatnog posrednika u pregovorima i neko ko bi to mogao da izdejstvuje. Na žalost, takva zemlja trenutno ne postoji, pre svega zbog toga što ne postoji najmanji zajednički konsenzus — i dalje postoje maksimalistički zahtevi Ukrajine, a s druge strane Rusija je postavila neke svoje ciljeve koji su za Ukrajinu neprihvatljivi. Te dve propozicije su kao nebo i zemlja“, konstatuje novinar.
Za njega su predlozi za pregovore taktički potez Ukrajine i Zapada kojim pokušavaju da kompenzuju nedostatke na bojnom polju, a u tom svetlu podseća na iskustva iz vremena postizanja sporazuma Minsk 1 i Minsk 2.
„Oni su dolazili u slično vreme i u sličnom tajmingu, prateći sinhronizaciju događaja na bojnom polju: Minsk 1 je došao kad je propala prva ukrajinska kontraofanziva u jesen 2014, tj. pokušaj da se poraze proruske snage u Donbasu. Kad je propala druga ukrajinska kontraofanziva u februaru 2015. dolazi do Minska 2. Sad se čini da se ide ka Minsku 3 u trenutku kad Rusija nema razloga da pregovara jer joj dobro ide na bojnom polju uz sve manje propuste i greške koje ne mogu da izmene opštu sliku bojišta. Postavlja se pitanje zašto bi oni sa Zapada urgirali za mir osim da naprave novi Minsk 3 koji bi Ukrajini dao predah da bi stigli da izdejstvuju, sportskim rečnikom rečeno, bar još dva produžetka. Zašto Minsk 3 ako je Minsk 1 bio dovoljan da je valjao? Oni žele da preko sporazuma Minsk 3 urade isto ono što je Ukrajina uradila u međuvremenu između potpisivanja Minska 2 do početka Specijalne vojne operacije, a to je oglušivanje o sve što je potpisano, konstantno kršenje primirja i korišćenje tog vremena za naoružavanje. Oni sad žele da izdejstvuju za Ukrajinu kakav-takav mir, bar na nekoliko meseci“, upozorava Jović.
Verovali su, ukazuje on, da Ukrajina može da pobedi, a Rusija iskrvari i pristane na neki ponižavajući mir:
„Iz istih razloga sada žele da što pre osiguraju Ukrajini mir, primirje koje bi značilo predah da se njihova vojska odmori, reorganizuje, pregrupiše, dopuni novim zalihama zapadnog oružja i spremi za novu rundu ratovanja. S te strane Rusija nema razloga da im veruje treći put, nema potrebe da naseda na te medijske provokacije, već treba da diktira tempo na bojnom polju i ni na koji način da ne dozvoli da se prednost koju tamo ima istopi u nekoj vrsti lošeg mira koji bi značio ništa drugo do nastavak rata“.
Šolc se ništa ne pita
Kao pokušaj zamajavanja Rusije, Jović tumači i zaokret nemačkog kancelara Olafa Šolca ka ideji o neophodnosti rešavanja ukrajinske krize putem pregovora o čemu je bilo reči i tokom posete nemačkog lidera Kazahstanu.
„Šolc se ništa ne pita ni u samoj Nemačkoj, a kamoli van nje, a kamoli da se pita o važnom pitanju kao što je rusko-ukrajinski sukob. U najboljem slučaju on može biti samo prenosilac poruka. Ovo deluje kao izokola ispipavanje terena. Faktički, Amerikanci šalju svog kurira u zemlju blisku Rusiji, Kazahstan, da ispita na neki način mogućnost posredovanja, da se baci probna udica i da se vidi da li će Rusi da zagrizu. Ali to deluje veoma daleko od realističnog scenarija“.
Za Petrovića je paradoks da, iako američka duboka država tesno sarađuje s Kijevom i Vladimirom Zelenskim, zapravo je u toku proces koji, kako kaže, podseća na raketu Apolo koja se razdvaja na delove i nestaje, a padobranci se spasavaju u moru.
Za Ameriku ishod sukoba nije nešto što odgovara Kijevu i čitava igra se svela na ono ‘drži vodu dok majstori odu’ — da se zapadno javno mnjenje drži u zbunjenosti i u uverenju da neće doći do poraza Ukrajine, a ta iluzija se širila, ističe sagovornik Sputnjika, jer bi da su prevagnule racionalne analize zapadni poreski obveznici bili demotivisani da daju pomoć Ukrajini.
Kursk dao odrešene ruke Moskvi
Komentarišući mirovne predloge koji stižu iz Pekinga, čiji je posrednik Li Hui više puta posetio i Kijev, i Moskvu, kao i „konsenzus u šest tačaka“ koji su formulisali Kina i Brazil, on ističe da se sve promenilo posle ukrajinskog napada na Kursku oblast.
„Ukrajina igra katastrofalno jer je kidnapovana od Zapada, a Vašingtonu ne smeta ni da Ukrajina nestane jer profitira na antiruskoj igri Kijeva. To što je Zelenski uradio sa Kurskom je harikiri. On je kao bolesnik koji živi nezdravo, ne bavi se sportom i uzme šećer koji mu daje kratkotrajno zadovoljstvo ali on zdravstveno nazaduje, živi od danas do sutra u želji da ostavi u medijima sliku da je super. A zapravo je Ukrajina dala odrešene ruke Moskvi da kaže Pekingu — mi smo bili spremni na kompromis ali onda se desio Kursk“, obrazlaže Petrović.
On štaviše smatra da ta „kamikaza igra“ koju Zelenski igra sa svojim narodom odgovara Rusiji koja, ističe, ide ka tome da će „na kraju doći do restauracije teritorije carske i sovjetske Rusije u južnom pravcu“.
Postoji samo jedno pitanje sa vojnog aspekta a to je, figurativno objašnjava ovaj stručnjak, da li će Rusija pobediti jednom rukom ili će morati malo da upotrebi drugu da je pridrži.
„Govorim o kapacitetu Rusije da realizuje penal. Ovo je čist jedanaesterac. Rusija je više puta u svojoj istoriji imala penale i nekoliko puta ih nije iskoristila... Ovo je sada jedinstvena šansa, stoletna šansa Rusije da potpuno demontira kijevski koncept Ukrajina – anti Rusija“, poručuje Petrović.
Pogledajte i:
