Ković za Sputnjik potpuno razobličio Kurtijeve nove optužbe: Iza svega stoji genocid nad Srbima
© Sputnik / Milica Trklja / Monahinja u priprati manastira Gračanica
Pratite nas
U albanskim suludim tvrdnjama da je Srbija sprovela „kulturocid“ nad albanskom baštinom sa Kosova i Metohije, zapravo se krije genocid nad Srbima. Nakon uzurpiranja, neistina i etničkog čišćenja Srba sa njihovih vekovnih ognjišta na red je došlo uništavanje i prisvajanje srpske kulturne baštine. Treba uzvratiti činjenicama i neprestano podsećati na istinu.
Lažni premijer samoproglašene države Kosovo, Aljbin Kurti, obelodanio je svetu izveštaj koji „dokumentuje“ navodni kulturocid koji je Srbija počinila na Kosovu, svedočeći o sistematskom uništavanju kulturnog nasleđa „Kosova“. Izveštaj tobože dokazuje uništenje 1.784 spomenika i 175 biblioteka, uništenje 1,7 miliona albanskih knjiga, pljačku 3.724 artefakta i desetine hiljada arhivskih dokumenata, oštećenje i krađu na stotine umetničkih dela.
Istoričar i univerzitetski profesor Miloš Ković podseća da je, kada se govori o genocidu, neophodno pročitati njegovu najčešće primenjivanu i citiranu definiciju koju su Ujedinjene nacije dale još 1948. godine, kao i definiciju iz 1944. koju je ustanovio Rafael Lemkin.
Kulturocid kao ogranak genocida
Te definicije su vrlo široke i podrazumevaju mnogo načina uništenja jedne etničke zajednice ili društvene grupe, a iz obe je evidentno da je potrebno ustanoviti unapred planiranu nameru. Načini uništenja ne podrazumevaju samo fizičko uništenje, već i zatiranje tragova, preuzimanje kulturnog nasleđa, sprečavanje slobode kretanja, a naročito je istaknuto ekonomsko uništenje jedne zajednice, odnosno uništenje njenih osnovnih uslova za život.
Čitajući Lemkinovu i definiciju genocida Ujedinjenih nacija, Ković kaže da postaje i više nego jasna činjenica da je na Kosovu i Metohiji izvršen genocid nad srpskim narodom. On podseća na najveći i najstrašniji genocid u istoriji čovečanstva – onaj koji su anglosaksonski kolonisti izvršili protiv starosedelaca Severne Amerike.
Pre samog iskrcavanja u Novi svet, trebalo je lokalno stanovništvo optužiti za različite vrste zločinačkih praksi i u njihovom slučaju je to najpre bio kanibalizam. Istu stvar pokušavaju i Albanci uz pomoć svojih zapadnih prijatelja. U suštini, potrebno je da potonje žrtve genocida optužite za najstrašnije moguće stvari. Nešto slično su i nacisti radili sa jevrejima uoči Holokausta, a i Hrvati sa Srbima uoči genocida iz 1941, rekao je Ković za Sputnjik.
Brisanje tragova postojanja
Onda kada se genocid, odnosno uništenje jedne zajednice, sprovede u praksi, onda se brišu i sami tragovi postojanja te zajednice. To se, objašnjava naš sagovornik, radi uništavanjem ili preuzimanjem njihovog kulturnog nasleđa. To se dogodilo sa starosedeocima američkog kontinenta i to je, kaže Ković, upravo ono šta rade albanski šovinisti na Kosovu i Metohiji, u ovom trenutku predvođeni Aljbinom Kurtijem.
Sa jedne strane imate uništavanje srpskih crkava i manastira, naročito uništavanje srpskih grobalja, a sa druge strane proglašavanje srpskih svetinja za albansko nasleđe. To najbolje vidimo na primeru Dečana, Bogorodice Ljeviške ili Gračanice. To šta radi Aljbin Kurti je prosto uhodana praksa genocida, a proglašavanje žrtve za zločinca takođe spada u arsenal sakrivanja tragova genocida.
On podseća da se na Kosovu i Metohiji odigrao genocid nad Srbima ne samo u periodu od 1941. do 1944. godine, već da su istoričari poput Dimitrija Bogdanovića ili Radovana Samardžića pisali o genocidu nad Srbima sa prostora Kosova i Metohije koji je počeo još 1690. godine, u vremenu Velike seobe.
Freska kralja Milutina, manastir Gračanica
© Sputnik / Milica Trklja / Freska kralja Milutina, manastir Gračanica
Uputstvo za efikasan genocid
Genocid se, objašnjava Ković, priprema tako što se prvo žrtve optuže za sva najstrašnija dela i nedela, pa čak i za sam genocid. Posle toga ide samo sprovođenje genocida uz fizičko uništenje i proterivanje. Nakon svega sledi prisvajanje kulturnog nasleđa i to je, kaže on, vekovima rađeno na Kosovu.
Nije samo reč o uzimanju kamena sa ruševina manastira Svetih Arhangela kod Prizrena da bi se izgradila Sinan-pašina džamija, već preuzimanje kulturnog nasleđa u celini. Po toj osnovi Albanci i Dečane proglašavaju za nekakav staroalbanski kulturni spomenik.
Manastir Gračanica, priprata
© Sputnik / Milica Trklja / Manastir Gračanica, priprata
Činjenice su činjenice
Ković ističe da se svašta može pisati jer hartija i kompjuter trpe zaista sve, ali da su, kada je reč o dokazivanju, albanski zahtevi i pretenzije albanskih šovinista besmisleni i suludi. U ovom trenutku je njihov diskurs prihvaćen na Zapadu, ali naš sagovornik podseća da diskursi traju samo onoliko koliko traje i sila koja ih nameće.
Mi vidimo da se svet menja i sa usponom multipolarnog poretka imaćemo sve manje monopola na istinu od strane albanskih šovinista, odnosno njihovih zaštitnika na političkom Zapadu. Došao je trenutak kada treba da se spremamo za momenat kada će to prestati. Od kuknjave nema mnogo koristi, mi smo ti koji moraju da se spremaju neprekidnim dokazivanjima i objavljivanjem, naročito na ruskom, engleskom, francuskom, nemačkom, španskom, kineskom jeziku.
Ković insistira da moramo da radimo i da nikako ne smemo gubiti vreme u lamentima. Nikada nije dovoljno dokazivanja i pozivanja na istorijske izvore i svedočenja istini, a istina je, po njegovom dubokom uverenju, bar u ovom trenutku, na strani legitimnih nacionalnih interesa srpskog naroda.
Pogledajte i:
