https://lat.sputnikportal.rs/20240917/naucnici-postigli-nesto-sto-je-bilo-nemoguce-dnk-racunar-moze-da-cuva-podatke-i-resava-probleme-1177387950.html
Naučnici postigli nešto što je bilo nemoguće: DNK računar može da čuva podatke i rešava probleme
Naučnici postigli nešto što je bilo nemoguće: DNK računar može da čuva podatke i rešava probleme
Sputnik Srbija
Naučnici su razvili sistem zasnovan na DNK koji je sposoban da skladišti i obrađuje podatke, otvarajući mogućnosti za kompaktne i dugotrajne biološke računare. 17.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-17T22:44+0200
2024-09-17T22:44+0200
2024-09-17T22:44+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/1b/1172721037_0:159:1201:834_1920x0_80_0_0_679f89cbc9b21f1852cf7b7da9009da6.png
Milijardama godina DNK je služila kao prirodni sistem za skladištenje informacija. Nedavno su inženjeri počeli da koriste DNK za skladištenje podataka i biološko računarstvo. Međutim, do sada se pokazalo teškim stvoriti sintetički sistem sposoban da istovremeno čuva i obrađuje podatke.Revolucionarna studija koju su vodili istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline i Univerziteta Džons Hopkins pokazuje da DNK sada može da obavlja čitav niz računarskih zadataka. Ovi zadaci uključuju skladištenje, čitanje, brisanje, premeštanje i ponovno upisivanje podataka—sve na programabilne, ponovljive načine slične tradicionalnim računarima.Nemoguće se pokazalo mogućim„Smatralo se da, iako bi skladištenje DNK podataka moglo biti korisno za dugoročno čuvanje podataka, bilo bi teško ili nemoguće razviti DNK tehnologiju koja bi obuhvatila čitav niz operacija koje se nalaze u tradicionalnim elektronskim uređajima. Pokazali smo da su ove tehnologije zasnovane na DNK održive, jer smo jednu takvu napravili“, objašnjava molekularni biolog Albert Keung sa pomenutog univerziteta u Severnoj Karolini.Inženjeri su to postigli korišćenjem sićušnih struktura nalik stablu zvanim dendrikoloidi za efikasno skladištenje i uređivanje DNK koda. Ovo omogućava kopiranje podataka u RNK za obradu ili prepisivanje određenih oblasti DNK bez oštećenja originalnih podataka. Njihovo istraživanje objavljeno je u časopisu „Nejčer nanotehnolodži“.Sistem koji može da traje milionima godina?Takve strukture ne samo da omogućavaju lakšu manipulaciju kodom, već i pomažu u njegovom očuvanju. U testovima ubrzanog starenja, DNK uskladištena na oko 4°C mogla bi da traje milenijumima, a na još nižim temperaturama, potencijalno milionima godina.„Ovo nam u suštini omogućava da izvršimo čitav niz funkcija skladištenja DNK podataka i računarskih funkcija“, kaže hemijski inženjer Kevin Lin sa Univerziteta Severne Karoline. Sistem je već uspešno rešio jednostavne probleme kao što su šah i sudoku.„Iako je još uvek daleko od praktične primene, potencijal za DNK računarstvo je ogroman. Želeli smo da razvijemo nešto što bi inspirisalo oblast molekularnog računarstva. I nadamo se da je ono što smo ovde uradili korak u tom pravcu“, zaključuje Keung, preneo je „Sajens alert“.Pogledajte:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Naučnici postigli nešto što je bilo nemoguće: DNK računar može da čuva podatke i rešava probleme
Naučnici su razvili sistem zasnovan na DNK koji je sposoban da skladišti i obrađuje podatke, otvarajući mogućnosti za kompaktne i dugotrajne biološke računare.
Milijardama godina DNK je služila kao prirodni sistem za skladištenje informacija. Nedavno su inženjeri počeli da koriste DNK za skladištenje podataka i biološko računarstvo. Međutim, do sada se pokazalo teškim stvoriti sintetički sistem sposoban da istovremeno čuva i obrađuje podatke.
Revolucionarna studija koju su vodili istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline i Univerziteta Džons Hopkins pokazuje da DNK sada može da obavlja čitav niz računarskih zadataka. Ovi zadaci uključuju skladištenje, čitanje, brisanje, premeštanje i ponovno upisivanje podataka—sve na programabilne, ponovljive načine slične tradicionalnim računarima.
Nemoguće se pokazalo mogućim
„Smatralo se da, iako bi skladištenje DNK podataka moglo biti korisno za dugoročno čuvanje podataka, bilo bi teško ili nemoguće razviti DNK tehnologiju koja bi obuhvatila čitav niz operacija koje se nalaze u tradicionalnim elektronskim uređajima. Pokazali smo da su ove tehnologije zasnovane na DNK održive, jer smo jednu takvu napravili“, objašnjava molekularni biolog Albert Keung sa pomenutog univerziteta u Severnoj Karolini.
Inženjeri su to postigli korišćenjem sićušnih struktura nalik stablu zvanim dendrikoloidi za efikasno skladištenje i uređivanje DNK koda. Ovo omogućava kopiranje podataka u RNK za obradu ili prepisivanje određenih oblasti DNK bez oštećenja originalnih podataka. Njihovo istraživanje
objavljeno je u časopisu „Nejčer nanotehnolodži“.
Sistem koji može da traje milionima godina?
Takve strukture ne samo da omogućavaju lakšu manipulaciju kodom, već i pomažu u njegovom očuvanju. U testovima ubrzanog starenja, DNK uskladištena na oko 4°C mogla bi da traje milenijumima, a na još nižim temperaturama, potencijalno milionima godina.
„Ovo nam u suštini omogućava da izvršimo čitav niz funkcija skladištenja DNK podataka i računarskih funkcija“, kaže hemijski inženjer Kevin Lin sa Univerziteta Severne Karoline. Sistem je već uspešno rešio jednostavne probleme kao što su šah i sudoku.
„Iako je još uvek daleko od praktične primene, potencijal za DNK računarstvo je ogroman. Želeli smo da razvijemo nešto što bi inspirisalo oblast molekularnog računarstva. I nadamo se da je ono što smo ovde uradili korak u tom pravcu“, zaključuje Keung,
preneo je „Sajens alert“.
