https://lat.sputnikportal.rs/20240917/atentatori-nisu-usamljeni-ludaci--njihovom-misijom-upravlja-ozbiljna-organizacija-1177382721.html
Atentatori nisu usamljeni ludaci – njihovom misijom upravlja ozbiljna organizacija
Atentatori nisu usamljeni ludaci – njihovom misijom upravlja ozbiljna organizacija
Sputnik Srbija
Atentati na Donalda Trampa i Roberta Fica, kao i napadi na srpske diplomate u Španiji i Nemačkoj ne mogu se smatrati za dela usamljenih pojedinaca, „ludaka“... 17.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-17T21:25+0200
2024-09-17T21:25+0200
2024-09-17T21:25+0200
svet
svet
svet – politika
terorizam
atentat
donald tramp
robert fico
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111707/05/1117070559_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_9b1cc92e1b1cce8ec23693b0554f4969.jpg
Tako je u devedeset i devet odsto slučajeva, tvrdi za Sputnjik nekadašnji dekan Fakulteta bezbednosti i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma, dr Radomir Milašinović.U manjem broju slučajeva, teroristički akt, pokušaj ubistva ili atentat spadaju u domen medicine, odnosno psihijatrije. Međutim, u najvećem broju slučajeva, radi se o delu iza kojeg stoji organizacija.Duboka država u lovu na Trampa i FicaDa su atentati na Donalda Trampa i Roberta Fica dela usamljenih pojedinaca, može da poveruje samo neko ko ne poznaje istoriju i ne zna šta je državni terorizam. Još od ubistava Džona Kenedija 1963. i njegovog brata Roberta 1968, politička ubistva se ne mogu vezivati za pojedinačna dela, objašnjava naš sagovornik.Zašto je atentator na Trampa išao u Ukrajinu, pita se Milašinović. Odgovor je da je otišao tamo gde je dobio zadatak, a da njegova misija nije bila delo usamljenika pokazuje i činjenica da je nosio pozamašan „prtljag“ – dve velike torbe i dve puške.Slovački premijer Robert Fico tvrdi da će na njega biti izvršen još neki atentat. On to govori na osnovu obaveštajnih podataka, svestan činjenice da iza prethodnog atentata koji je jedva preživeo ne stoji jedan čovek.Iza terorističkih organizacija po pravilu stoje najsuptilniji delovi država, odnosno ono što se naziva „dubokom državom“. To su oni delovi države koji kreiraju ili utiču na kreiranje spoljne i unutrašnje politike, a u SAD to je uglavnom vezano za obaveštajne i bezbednosne strukture.Tradicija hrvatskog i albanskog terorizmaSrpske diplomate dva puta su napadnute u poslednjih mesec dana, prvo ambasadorka Srbije u Španiji, 8. septembra, a nedelju dana kasnije napadnut je i srpski diplomata na jednom aerodromu u Nemačkoj. U oba slučaja napadači su bili Albanci.Prema Milašinovićevim rečima, ni u ovim slučajevima ne bi trebalo verovati da se radi o samoinicijativnim, slučajnim delima, jer slučajnosti nema.Sve dijaspore iz regiona, posebno hrvatska i albanska, baštine tradicije organizovanja. U današnje vreme ni albanska, niti hrvatska emigracija nisu političke, kao što je bio slučaj ranije. Međutim, postoji nešto što se zove vaspitanje, obrazovanje, ideološka indoktrinacija, propaganda…Zbog toga se, kada se govori o napadima na srpske diplomate, ne sme polaziti od pretpostavke da se radi o slobodnim strelcima, pogotovo zato što su organizacije hrvatske i albanske emigracije u prošlosti činili terorističke akte.Naš sagovornik podseća na ubistvo jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj, Vladimira Rolovića 1971, kao na bombaške napade na beogradski bioskop „20. oktobar“ 1968, koje su izvršili hrvatski teroristi, ili paljenje predstavništva JAT-a u Briselu i ubistva službenika jugoslovenske ambasade u istom gradu koje su izvršili albanski teroristi.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240917/zapadni-mediji-osumnjiceni-za-pokusaj-ubistva-trampa-pretio-da-ce-ubiti-putina-i-kim-dzong-una-1177352294.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111707/05/1117070559_244:0:2975:2048_1920x0_80_0_0_6e856f7a86ecdb7c81be70f4d04ed4ab.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, terorizam, atentat, donald tramp, robert fico
svet, svet – politika, terorizam, atentat, donald tramp, robert fico
Atentatori nisu usamljeni ludaci – njihovom misijom upravlja ozbiljna organizacija
Atentati na Donalda Trampa i Roberta Fica, kao i napadi na srpske diplomate u Španiji i Nemačkoj ne mogu se smatrati za dela usamljenih pojedinaca, „ludaka“ nošenih mržnjom ili entuzijazmom, iako mediji ova dela pokušavaju da tako predstave. Pojedinac može čak i da misli da radi sam, ali iza njega uvek stoji neka organizacija.
Tako je u devedeset i devet odsto slučajeva, tvrdi za Sputnjik nekadašnji dekan Fakulteta bezbednosti i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma, dr Radomir Milašinović.
U manjem broju slučajeva, teroristički akt, pokušaj ubistva ili atentat spadaju u domen medicine, odnosno psihijatrije. Međutim, u najvećem broju slučajeva, radi se o delu iza kojeg stoji organizacija.
Duboka država u lovu na Trampa i Fica
Da su atentati na Donalda Trampa i Roberta Fica dela usamljenih pojedinaca, može da poveruje samo neko ko ne poznaje istoriju i ne zna šta je državni terorizam. Još od ubistava Džona Kenedija 1963. i njegovog brata Roberta 1968, politička ubistva se ne mogu vezivati za pojedinačna dela, objašnjava naš sagovornik.
„Ne postoji usamljeni teroristički akt“, kategoričan je on i dodaje da navodno usamljenog teroristu neko treba da naoruža, snabde ga novcem i ideološki ga indoktriniše.
Zašto je atentator na Trampa išao u Ukrajinu, pita se Milašinović. Odgovor je da je otišao tamo gde je dobio zadatak, a da njegova misija nije bila delo usamljenika pokazuje i činjenica da je nosio pozamašan „prtljag“ – dve velike torbe i dve puške.
Slovački premijer Robert Fico tvrdi da će na njega biti izvršen još neki atentat. On to govori na osnovu obaveštajnih podataka, svestan činjenice da iza prethodnog atentata koji je jedva preživeo ne stoji jedan čovek.
Iza terorističkih organizacija po pravilu stoje najsuptilniji delovi država, odnosno ono što se naziva „dubokom državom“. To su oni delovi države koji kreiraju ili utiču na kreiranje spoljne i unutrašnje politike, a u SAD to je uglavnom vezano za obaveštajne i bezbednosne strukture.
„Duboka država je organizovana struktura koja ima najveće specijalizante na svetu – sve one koji se koriste za specijalna dejstva. Jer specijalna dejstva se ne bi zvala specijalna dejstva. Prema tome, na posredan ili neposredan način, vi možete biti učesnik, a da o tome ništa ne znate – ni kome služite, ni zašto služite, ni kako služite“, objašnjava Milašinović.
Tradicija hrvatskog i albanskog terorizma
Srpske diplomate dva puta su napadnute u poslednjih mesec dana, prvo ambasadorka Srbije u Španiji, 8. septembra, a nedelju dana kasnije napadnut je i srpski diplomata na jednom aerodromu u Nemačkoj. U oba slučaja napadači su bili Albanci.
Prema Milašinovićevim rečima, ni u ovim slučajevima ne bi trebalo verovati da se radi o samoinicijativnim, slučajnim delima, jer slučajnosti nema.
Sve dijaspore iz regiona, posebno hrvatska i albanska, baštine tradicije organizovanja. U današnje vreme ni albanska, niti hrvatska emigracija nisu političke, kao što je bio slučaj ranije. Međutim, postoji nešto što se zove vaspitanje, obrazovanje, ideološka indoktrinacija, propaganda…
„Oni tamo ne ostaju kao slobodni strelci i neorganizovani. Oni po automatizmu stupaju u neku vrstu organizacija. Te organizacije nikada nisu pasivne. One deluju i na političkom polju. Dakle to je pogodna socijalna grupacija iza kojih stoji još neko, a taj neko su bezbednosne strukture“, kaže Milašinović.
Zbog toga se, kada se govori o napadima na srpske diplomate, ne sme polaziti od pretpostavke da se radi o slobodnim strelcima, pogotovo zato što su organizacije hrvatske i albanske emigracije u prošlosti činili terorističke akte.
Naš sagovornik podseća na ubistvo jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj, Vladimira Rolovića 1971, kao na bombaške napade na beogradski bioskop „20. oktobar“ 1968, koje su izvršili hrvatski teroristi, ili paljenje predstavništva JAT-a u Briselu i ubistva službenika jugoslovenske ambasade u istom gradu koje su izvršili albanski teroristi.