https://lat.sputnikportal.rs/20240916/strucnjaci-tvrde-da-znaju-sta-je-izazvalo-najvece-izumiranje-vrsta-u-istoriji-zemlje-1177343929.html
Stručnjaci tvrde da znaju šta je izazvalo najveće izumiranje vrsta u istoriji Zemlje
Stručnjaci tvrde da znaju šta je izazvalo najveće izumiranje vrsta u istoriji Zemlje
Sputnik Srbija
Veliko izumiranje vrsta dogodilo se pre 252,28 miliona godina i predstavlja najveće poznato masovno izumiranje u istoriji Zemlje. U permskom geološkom periodu... 16.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-16T22:51+0200
2024-09-16T22:51+0200
2024-09-16T22:51+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/10/1177344233_0:960:2048:2112_1920x0_80_0_0_aeb88b26bc3da90e49c6272af1fdb760.jpg
Pošto je tako velika količina biodiverziteta nestala, oporavak života na planeti je trajao znatno duže nego nakon ostala četiri (neki naučnici tvrde pet) masovnaizumiranja. Procenjuje se da je prošlo do 10 miliona godina pre nego što se planeta oporavila.Naučno najverovatnije objašnjenje za uzrok Velikog izumiranja je vulkanska erupcija. Ugljen-dioksid oslobođen vulkanskom aktivnošću na području današnje severne Rusije izazvao je naglo zagrevanje planete. Emisije na ovom ogromnom području dovele su do viših temperatura, kiselih kiša i zakiseljavanja okeana.Uloga vulkanske aktivnosti u izumiranjuAli nova studija tvrdi da je moralo postojati nešto drugo. Naime, mega efekat El Ninjo, sličan, ali u to vreme intenzivniji i dugotrajniji nego što je danas, možda je igrao jednako važnu ulogu, prema novom istraživanju objavljenom u časopisu „Sajens“.Istraživački tim je napravio kompjuterski model globalne klime tokom kraja permskog perioda. Kompjuter sugeriše da je, kako su globalne temperature rasle, efekat El Ninja, koji potiče iz Tihog okeana ali utiče na vremenske prilike širom sveta, postao jači i duži.El Ninjo je rezultirao periodima poplava koji bi bili praćeni periodima vrućih suša koje bi, zauzvrat, izazvale požare. Ovaj proces je trajao 100.000 godina i postepeno je uništio sav život na Zemlji.Današnji El Ninjo je prirodni fenomen, kao i tada povezivan je s klimatskim promenama u tropima, ali mnogo slabije. Prvobitno nazvan po toploj okeanskoj struji koja obilazi obalu Perua u vreme proslave Božića, obično traje između devet i 18 meseci i javlja se svake dve do sedam godina.El Ninjo od pre 252 miliona godina dogodio se u okeanu, vodenoj površini mnogo većoj od današnjeg Pacifika kojaje mogla da zadrži više toplote, što je zauzvrat pojačalo i produžilo efekat El Ninja.Aleks Farnsvort, viši naučni saradnik na britanskom univerzitetu u Bristolu i zajednički glavni autor studije, napominje da je vulkanska aktivnost zaista glavni uzrok izumiranja, ali da sama po sebi nije dovoljna da objasni razmere biološke katastrofe koja se dogodila. Planeta je ranije doživela slične epizode, ali one nisu izazvale masovno izumiranje.Vreme i snaga El Ninja takođe su objasnili zašto su izumiranja počela na kopnu pre nego što su se dogodila u okeanu, kaže studija; dok su okeani u početku bili zaštićeni od porasta temperatura, mega-El Ninjo je izazvao ekstremno brz porast temperature kopna. Samo oni koji su uspeli da brzo migriraju mogli su da prežive, a nije bilo mnogo biljaka i životinja koje su to mogle.U toku je šesto masovno izumiranje?Ključni razlog zašto je izumiranje na kraju Perma bilo tako ozbiljno je taj što je mega El Ninjo stvorio neverovatno tople uslove u tropima, koji su se brzo proširili na više geografske širine, što je rezultiralo gubitkom većine vegetacije i njene sposobnosti da ukloni ugljen-dioksid iz atmosfere. Oporavak je bio težak i dug.Neki istraživači danas misle da smo usred šestog masovnog izumiranja i da bi izumiranje na kraju Perma moglo da posluži kao lekcija za aktuelna dešavanja u prirodi.Poznato je da današnji El Ninjo događaji prouzrokuju izbeljivanje korala i masovnu smrtnost riba, kaže studija, ali je nepoznat ekološki uticaj događaja El Ninja u sve toplijoj klimi.Međutim, Vignal je rekao da je svet bio geografski drugačije mesto pre 252 miliona godina - sa mnogo većim okeanom, što ga je možda učinilo ranjivijim na ugljen-dioksid koji su izbacivali supervulkani.„Kraj Perma je najveća kriza u istoriji Zemlje, ali mislim da se nikada više nećemo približiti takvim uslovima, jer je tada Zemlja bila zaista čudna i lako ranjiva planeta“, zaključio je britanski naučnik.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
Stručnjaci tvrde da znaju šta je izazvalo najveće izumiranje vrsta u istoriji Zemlje
Veliko izumiranje vrsta dogodilo se pre 252,28 miliona godina i predstavlja najveće poznato masovno izumiranje u istoriji Zemlje. U permskom geološkom periodu nestalo je oko 96 odsto svih morskih vrsta i oko 70 odsto kopnenih kičmenjaka i tada se dogodilo jedino poznato masovno izumiranje insekata.
Pošto je tako velika količina biodiverziteta nestala, oporavak života na planeti je trajao znatno duže nego nakon ostala četiri (neki naučnici tvrde pet) masovnaizumiranja. Procenjuje se da je prošlo do 10 miliona godina pre nego što se planeta oporavila.
Naučno najverovatnije objašnjenje za uzrok Velikog izumiranja je vulkanska erupcija. Ugljen-dioksid oslobođen vulkanskom aktivnošću na području današnje severne Rusije izazvao je naglo zagrevanje planete. Emisije na ovom ogromnom području dovele su do viših temperatura, kiselih kiša i zakiseljavanja okeana.
Uloga vulkanske aktivnosti u izumiranju
Ali nova studija tvrdi da je moralo postojati nešto drugo. Naime, mega efekat El Ninjo, sličan, ali u to vreme intenzivniji i dugotrajniji nego što je danas, možda je igrao jednako važnu ulogu, prema novom istraživanju objavljenom u časopisu „Sajens“.
„To znači da je promena klime zapravo izazvala masovno izumiranje vrsta“, rekao je za Si-En-En koautor studije Pol Vignal, profesor paleookruženja na Univerzitetu Lidz u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Istraživački tim je napravio kompjuterski model globalne klime tokom kraja permskog perioda. Kompjuter sugeriše da je, kako su globalne temperature rasle, efekat El Ninja, koji potiče iz Tihog okeana ali utiče na vremenske prilike širom sveta, postao jači i duži.
El Ninjo je rezultirao periodima poplava koji bi bili praćeni periodima vrućih suša koje bi, zauzvrat, izazvale požare. Ovaj proces je trajao 100.000 godina i postepeno je uništio sav život na Zemlji.
Današnji El Ninjo je prirodni fenomen, kao i tada povezivan je s klimatskim promenama u tropima, ali mnogo slabije. Prvobitno nazvan po toploj okeanskoj struji koja obilazi obalu Perua u vreme proslave Božića, obično traje između devet i 18 meseci i javlja se svake dve do sedam godina.
El Ninjo od pre 252 miliona godina dogodio se u okeanu, vodenoj površini mnogo većoj od današnjeg Pacifika kojaje mogla da zadrži više toplote, što je zauzvrat pojačalo i produžilo efekat El Ninja.
Aleks Farnsvort, viši naučni saradnik na britanskom univerzitetu u Bristolu i zajednički glavni autor studije, napominje da je vulkanska aktivnost zaista glavni uzrok izumiranja, ali da sama po sebi nije dovoljna da objasni razmere biološke katastrofe koja se dogodila. Planeta je ranije doživela slične epizode, ali one nisu izazvale masovno izumiranje.
Vreme i snaga El Ninja takođe su objasnili zašto su izumiranja počela na kopnu pre nego što su se dogodila u okeanu, kaže studija; dok su okeani u početku bili zaštićeni od porasta temperatura, mega-El Ninjo je izazvao ekstremno brz porast temperature kopna. Samo oni koji su uspeli da brzo migriraju mogli su da prežive, a nije bilo mnogo biljaka i životinja koje su to mogle.
U toku je šesto masovno izumiranje?
Ključni razlog zašto je izumiranje na kraju Perma bilo tako ozbiljno je taj što je mega El Ninjo stvorio neverovatno tople uslove u tropima, koji su se brzo proširili na više geografske širine, što je rezultiralo gubitkom većine vegetacije i njene sposobnosti da ukloni ugljen-dioksid iz atmosfere. Oporavak je bio težak i dug.
„Svo drveće je nestalo. „Ništa ne bi poraslo više od kolena“, rekao je Vignal o geološkoj eri koja je usledila nakon izumiranja kada je ekosistem počeo da se oporavlja.
Neki istraživači danas misle da smo usred šestog masovnog izumiranja i da bi izumiranje na kraju Perma moglo da posluži kao lekcija za aktuelna dešavanja u prirodi.
Poznato je da današnji El Ninjo događaji prouzrokuju izbeljivanje korala i masovnu smrtnost riba, kaže studija, ali je nepoznat ekološki uticaj događaja El Ninja u sve toplijoj klimi.
Međutim, Vignal je rekao da je svet bio geografski drugačije mesto pre 252 miliona godina - sa mnogo većim okeanom, što ga je možda učinilo ranjivijim na ugljen-dioksid koji su izbacivali supervulkani.
„Kraj Perma je najveća kriza u istoriji Zemlje, ali mislim da se nikada više nećemo približiti takvim uslovima, jer je tada Zemlja bila zaista čudna i lako ranjiva planeta“, zaključio je britanski naučnik.
