https://lat.sputnikportal.rs/20240914/makronov-paradrzavni-udar-kako-je-francuska-dobila-premijera-za-koga-niko-nije-glasao-1177230541.html
Makronov (para)državni udar: Kako je Francuska dobila premijera za koga niko nije glasao?
Makronov (para)državni udar: Kako je Francuska dobila premijera za koga niko nije glasao?
Sputnik Srbija
Evropska komisija je još u prošlom mandatu dobila predsednicu za koju niko nije glasao; Velika Britanija dobila je dvotrećinsku parlamentarnu većinu koja je... 14.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-14T20:15+0200
2024-09-14T20:15+0200
2024-09-14T20:15+0200
svet
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
svet
svet – politika
francuska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/05/1176942496_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_38b5fe955becca35f01b8bdd9cf0e78c.jpg
A sada je red, naravno, došao i na Francusku.NLO na političkom nebuU skladu s navedenim demokratskim principom da nema veze kako (prost) narod glasa, i Francuska je dobila premijera za koga nije glasao niko. Iz prostog razloga što na izborima nije ni učestvovao. No to nije sprečilo predsednika Emanuela Makrona, čija je partija poražena na izborima, da postavi na čelo vlade Mišela Barnijea iz partije koja je na izborima poražena još ubedljivije. Pri čemu je glavna vrlina ovog bivšeg komesara – koji je u ime neizabrane Evropske komisije pregovarao o kazni za Britance jer su glasali za bregzit umesto za Evropsku uniju – to što je ”neka vrsta NLO-a na francuskom političkom nebu. Teško ga je definisati i to ga čini kompatibilnim sa skoro svima”, preporučio ga je u ”Fajnenšel tajmsu” nekadašnji zvaničnik u Evropskoj komisiji i Barnijeov šef kabineta Olivije Gersent.Zlonamerniji će Barnijea, koji je pristojno zašao u osmu deceniju života (73), prozvati i ”francuskim Bajdenom”, što će reći da je najmlađi premijer u Petoj republici Gabrijel Atal (35) zamenjen najstarijim premijerom.Situacija bez presedanaNo, taj kuriozitet na stranu, precizniju ocenu ovakvog ishoda francuskih parlamentarnih izbora izneo je Dominik de Vilpen, nekadašnji premijer koji će ostati upamćen kao poslednji dosadašnji francuski državnik koji je imao dovoljno smelosti i poštenja da se javno usprotivi Americi, kada se ova spremala da pod (uobičajenim) lažnim izgovorom izvrši agresiju na Irak 2003. godine.”U smislu demokratije”, ocenio je De Vilpen, ”nalazimo se u situaciji bez presedana”, utoliko što je predsednik ”odbacio rezultat izbora… Mišel Barnije dolazi iz partije – Republikanske – koja je u prvom krugu izbora dobila samo 5,4 odsto glasova i ima samo 47 poslanika (od 577) a podržava ga, uz neke uslove, i predsednikova partija. Koju su i samu Francuzi odbacili i porazili na izborima (tako da je dobila 86 poslanika manje nego na prethodnim izborima). A njih”, nastavlja Dominik De Vilpen, ”podržava – uz mnogo ograda – partija Marin le Pen (Nacionalno okupljanje) koju su u drugom krugu izbora odbacile dve trećine Francuza, iako su u prvom krugu bili najsnažniji. Tako da vidite da smo u situaciji koja je poprilično čudna,” zaključio je, ukazujući na zakulisne dilove u načinu na koji je odabran predsednik nove francuske vlade – tako da nikome na kraj pameti nije palo da se ta funkcija dodeli pobedniku izbora, levičarskoj koaliciji Novi narodni front Žan Lika Melanšona. Čak ni kad je on ponudio da njegovi kadrovi iz Nepokorene Francuske ne budu u vladi…Londonski ”Telegraf” je, svojim zluradim komentarom vaskrsavanja ”gospodina Bregzita” kao novog francuskog premijera, sasvim direktno opisao o čemu se radi: ”Makronov puč je besramna uvreda za demokratiju.” A sa takvom ocenom se, sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, slažu skoro tri četvrtine Francuza (74 odsto) koji smatraju da u odabiru Mišela Barnijea Makron nije uzeo u obzir rezultat izbora, da bi farsu na kraju upotpunilo otkriće da će većina ključnih ministara iz potučene prethodne vlade ostati na svojim pozicijama. Ukratko, džaba ste glasali…Nesveta alijansaUzrok tome je dobrim delom i ”nesveta alijansa Makrona i Le Penove”, kako je opisuje britanski portal UnHerd. A i Džordan Bardela, šef Nacionalnog okupljanja Le Penove, kaže da bez njihove partije novi premijer neće moći ništa, te da će Barnijeova vlada, bude li samo eksponent Makronizma, momentalno pasti.Pojedini komentatori ukazaće da se, ovakvim padom ”sanitarnog kordona” prema Marin le Pen, makar i samo neformalno, dogodio tektonski potres u francuskoj i evropskoj politici. A ključni uzrok tome su Makronovi izborni i postizborni marifetluci u sklopu kojih je, najpre, u drugom krugu izbora protiv Le Penove angažovao sve njene protivnike, da bi se sad udružio s njom protiv tih njenih protivnika koje je prethodno podržao…Šta se to dogodilo u Francuskoj? Da li je Makron izveo tihi državni udar? I kome će se to obiti o glavu?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović i politikolog iz Centra za društvena istraživanja Nikola Perišić.Pogledajte emisiju:
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, svet, svet – politika, francuska
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, svet, svet – politika, francuska
Makronov (para)državni udar: Kako je Francuska dobila premijera za koga niko nije glasao?
Evropska komisija je još u prošlom mandatu dobila predsednicu za koju niko nije glasao; Velika Britanija dobila je dvotrećinsku parlamentarnu većinu koja je osvojila samo trećinu glasova na izborima; tri stranke vladajuće koalicije u Nemačkoj na pokrajinskim izborima u zbiru su dobile tri puta manje glasova od samo jedne opozicione stranke.
A sada je red, naravno, došao i na Francusku.
U skladu s navedenim demokratskim principom da nema veze kako (prost) narod glasa, i Francuska je dobila premijera za koga nije glasao niko. Iz prostog razloga što na izborima nije ni učestvovao. No to nije sprečilo predsednika Emanuela Makrona, čija je partija poražena na izborima, da postavi na čelo vlade Mišela Barnijea iz partije koja je na izborima poražena još ubedljivije. Pri čemu je glavna vrlina ovog bivšeg komesara – koji je u ime neizabrane Evropske komisije pregovarao o kazni za Britance jer su glasali za bregzit umesto za Evropsku uniju – to što je ”neka vrsta NLO-a na francuskom političkom nebu. Teško ga je definisati i to ga čini kompatibilnim sa skoro svima”, preporučio ga je u ”Fajnenšel tajmsu” nekadašnji zvaničnik u Evropskoj komisiji i Barnijeov šef kabineta Olivije Gersent.
Zlonamerniji će Barnijea, koji je pristojno zašao u osmu deceniju života (73), prozvati i ”francuskim Bajdenom”, što će reći da je najmlađi premijer u Petoj republici Gabrijel Atal (35) zamenjen najstarijim premijerom.
No, taj kuriozitet na stranu, precizniju ocenu ovakvog ishoda francuskih parlamentarnih izbora izneo je Dominik de Vilpen, nekadašnji premijer koji će ostati upamćen kao poslednji dosadašnji francuski državnik koji je imao dovoljno smelosti i poštenja da se javno usprotivi Americi, kada se ova spremala da pod (uobičajenim) lažnim izgovorom izvrši agresiju na Irak 2003. godine.
”U smislu demokratije”, ocenio je De Vilpen, ”nalazimo se u situaciji bez presedana”, utoliko što je predsednik ”odbacio rezultat izbora… Mišel Barnije dolazi iz partije – Republikanske – koja je u prvom krugu izbora dobila samo 5,4 odsto glasova i ima samo 47 poslanika (od 577) a podržava ga, uz neke uslove, i predsednikova partija. Koju su i samu Francuzi odbacili i porazili na izborima (tako da je dobila 86 poslanika manje nego na prethodnim izborima). A njih”, nastavlja Dominik De Vilpen, ”podržava – uz mnogo ograda – partija Marin le Pen (Nacionalno okupljanje) koju su u drugom krugu izbora odbacile dve trećine Francuza, iako su u prvom krugu bili najsnažniji. Tako da vidite da smo u situaciji koja je poprilično čudna,” zaključio je, ukazujući na zakulisne dilove u načinu na koji je odabran predsednik nove francuske vlade – tako da nikome na kraj pameti nije palo da se ta funkcija dodeli pobedniku izbora, levičarskoj koaliciji Novi narodni front Žan Lika Melanšona. Čak ni kad je on ponudio da njegovi kadrovi iz Nepokorene Francuske ne budu u vladi…
Londonski ”Telegraf” je, svojim zluradim komentarom vaskrsavanja ”gospodina Bregzita” kao novog francuskog premijera, sasvim direktno opisao o čemu se radi: ”Makronov puč je besramna uvreda za demokratiju.” A sa takvom ocenom se, sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, slažu skoro tri četvrtine Francuza (74 odsto) koji smatraju da u odabiru Mišela Barnijea Makron nije uzeo u obzir rezultat izbora, da bi farsu na kraju upotpunilo otkriće da će većina ključnih ministara iz potučene prethodne vlade ostati na svojim pozicijama. Ukratko, džaba ste glasali…
Uzrok tome je dobrim delom i ”nesveta alijansa Makrona i Le Penove”, kako je opisuje britanski portal UnHerd. A i Džordan Bardela, šef Nacionalnog okupljanja Le Penove, kaže da bez njihove partije novi premijer neće moći ništa, te da će Barnijeova vlada, bude li samo eksponent Makronizma, momentalno pasti.
Pojedini komentatori ukazaće da se, ovakvim padom ”sanitarnog kordona” prema Marin le Pen, makar i samo neformalno, dogodio tektonski potres u francuskoj i evropskoj politici. A ključni uzrok tome su Makronovi izborni i postizborni marifetluci u sklopu kojih je, najpre, u drugom krugu izbora protiv Le Penove angažovao sve njene protivnike, da bi se sad udružio s njom protiv tih njenih protivnika koje je prethodno podržao…
Šta se to dogodilo u Francuskoj? Da li je Makron izveo tihi državni udar? I kome će se to obiti o glavu?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović i politikolog iz Centra za društvena istraživanja Nikola Perišić.
