Kucnuo je čas: Šta se krije iza novog spoljnopolitičkog zaokreta Nemačke
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Zaokret Olafa Šolca ka „mirovnoj politici“ ne može da čudi jer je on od početka pokušavao, koliko je u njegovoj moći bilo, da Nemačku ne upliće suviše u sukob u Ukrajini, kaže za Sputnjik naučni saradnik Instituta za političke studije Dušan Dostanić.
Šolcova prva izjava o pomoći Ukrajini odnosila se na isporuku nekoliko hiljada šlemova i on je od početka rata davao izjave koje su išle ka tome da Nemačka ne bi trebalo suviše da se uvlači u sukob, podseća Dostanić.
Vraćanje na „fabrička podešavanja“ Olafa nejakog
„Međutim, kao što svaki događaj ima svoju logiku i razvoj, tako i rat u Ukrajini ima svoju logiku, razvoj i uticaj na politiku Nemačke, pa je Nemačka usled različitih razloga postajala sve više i više uključena u taj sukob. A to, na kraju krajeva, ima veze i sa njegovim koalicionim partnerima, pre svega Zelenima koji drže spoljnu politiku. Činjenica je i da Olaf Šolc u tročlanoj koaliciji i nije baš čovek od nekog posebnog autoriteta koji bi mogao da nameće svoje mišljenje, ali i da je njegova stranka imala neke druge resore u kojima je bila mnogo aktivnija.“
Tako da i poslednja izjava ne odudara previše od početnog stava Olafa Šolca kog on nije uspeo da sprovede, ako je i pokušavao da ga sprovede, ističe Dostanić.
Podrška Ukrajini uticala na lokalne izbore
Kad je reč o propasti Šolcove koalicije na izborima u Tiringiji i Saksoniji, Dostanić kaže da rezultati pokrajinskih izbora ne određuju spoljnu politiku zemlje i da je sigurno da neće uticati na završetak rata u Ukrajini.
„Činjenica je da su tamo ostvarile dobre rezultate stranke koje imaju šta da kažu ne samo na planu spoljne politike, ali nije se tamo, pre svega, glasalo o ratu u Ukrajini već za neke druge stvari. Na primer migrantsko pitanje je mnogo značajnije bilo u obe pokrajine. Glavna tema Alternative za Nemačku (AfD) bilo je pitanje migranata, a ne da će se posle pokrajinskih izbora promeniti politika prema Ukrajini. S tim što se vidi da su stranke koje su ostvarile dobre rezultate, pre svega mislim na AfD i pokret Sare Vagenkneht, više išle na to da su protiv pomoći Ukrajini i protiv Nemačkog uvlačenja u taj sukob.“
Uz podsećanje da će se ovog meseca održati izbori u nemačkoj pokrajini Brandenburg a da su savezni izbori zakazani za iduću godinu, Dostanić kaže da je teško reći da li će mirovnim izjavama Šolc i njegov SPD pokušati da pridobiju jedan broj glasača AfD-a ili Sare Vagenkneht.
Nemačka bez spoljnopolitičke težine
Osim što diplomatiju vodi jedan od najvećih ratnih jastrebova Analena Berbok, Nemačka ni do sada nije pokazala kapacitet da može uticati na takvu vrstu globalnih odluka kao što je pitanje rata i mira, smatra Dostanić.
„To mogu da budu nekakvi probni baloni, signali koji se šalju ili tako nešto, ali očekivati sada da će zbog Šolcove izjave da se menja pozicija Ukrajine i da se dođe do nekakvog mira nije realno. Prosto, takve izjave ne treba precenjivati niti treba precenjivati spoljnopolitičku težinu Nemačke koja je integrisana u Evropsku uniju, zapadne strukture, NATO i koja ni do sada nije mogla bez partnera da sebi priušti nekakve modifikacije na planu spoljne politike. A ne da sada bude sponzori mira. To prosto i nije baš najverovatniji scenario“, zaključio je Dostanić.
Kucnuo je čas za diskusiju o tome kako da se ubrza okončanje konflikta u Ukrajini, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.
„Verujem da je sada došao trenutak kad treba da razgovaramo o tome kako da brzo izađemo iz ove vojne situacije i dođemo do mira“, rekao je Šolc i dodao se zalaže da Rusija učestvuje na sledećoj mirovnoj konferencija predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.
Šolc je istakao da će nastaviti da pruža pomoć Kijevu, ali je priznao da rezultati regionalnih izbora u Nemačkoj na kojima su stranke koje se protive isporukama oružja bile uspešne „između ostalog i zbog činjenice da se neki građani ne slažu sa podrškom Ukrajini“.
Pogledajte i:
