EU bi mogla da prestane da postoji, ako ne ubrza svoj ekonomski rast
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Pratite nas
Ekonomski rast EU poslednjih godina sve više usporava, povećava se jaz za vodećim ekonomijama, uključujući SAD, što se objašnjava geopolitičkim potresima i krizama, ali i konkurencijom sa Kinom, gubitkom energenata iz Rusije i gubljenjem u digitalnoj revoluciji, navodi se u izveštaju o konkurentnosti EU.
„U Evropi od početka veka usporava ekonomski rast, opada proizvodnja, a prema različitim pokazateljima, jaz u BDP-u i ličnim primanjima između SAD i EU raste... EU je imala koristi od povoljnog globalnog okruženja... Bezbednosni štit SAD oslobodio je odbrambene budžete za rashode na druge prioritete. U svetu stabilne geopolitike, nismo imali razloga da brinemo o sve većoj zavisnosti od zemalja za koje smo očekivali da će ostati naši partneri“, navodi se u izveštaju koji je za Evropsku komisiju pripremio bivši italijanski premijer i bivši direktor ECB Mario Dragi.
U izveštaju se konstatuje da su potresi poslednjih godina, konkurencija sa Kinom i promena američkih interesa doveli do problema u evropskoj ekonomiji.
„Evropa je iznenada izgubila svog najvažnijeg snabdevača energijom – Rusiju... Evropa je u značajnoj meri propustila digitalnu revoluciju i povećanje produktivnosti koje je ona donela“, istakao je autor izveštaja.
Dragi tvrdi da „EU ulazi u novi period u svojoj istoriji, u kojem ekonomski rast neće biti podržan rastom stanovništva“.
„Do 2040. godine predviđa se da će se radna snaga smanjiti za skoro 2 miliona radnika godišnje, što će zahtevati veće oslanjanje na produktivnost“, objasnio je on.
„Ako Evropa ne uspe da postane produktivnija, moraćemo da biramo: nećemo odmah biti lider u novim tehnologijama, svetionik klimatske tranzicije i nezavisni igrač na svetskoj sceni. Nećemo moći da finansiramo naš socijalni model. Moraćemo da smanjimo neke, ako ne sve, naše ambicije. Ovo je egzistencijalni izazov... Ako Evropa prestane da pruža osnovne vrednosti (prosperitet, jednakost, slobodu, mir, demokratiju u održivom okruženju) i garancije svom stanovništvu... ona će izgubiti smisao svog postojanja“, ocenjuje se u dokumentu.
Među merama za povećanje konkurentnosti EU, predlaže se da se „kardinalno preusmere kolektivni napori na smanjenje jaza u inovacijama sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, posebno u naprednim tehnologijama“, kao i da se preispitaju i prilagode planovi za „zelenu tranziciju“.
Rast cena energenata
Kako se navodi, energetsko tržište EU, uprkos optimističnim izjavama Evropske komisije o prevazilaženju energetske krize i uspešnoj zameni ruskih energenata, suočeno je sa fundamentalnim problemima i nedostatkom prirodnih resursa, a cene prirodnog gasa u EU su četiri-pet puta više nego u Sjedinjenim Američkim Državama.
Napominje da bi cilj, koji je navela šef Evropske komisije Ursula fon der Lajen, o dekarbonizaciji Evropske unije, mogao dodatno usporiti ekonomski razvoj zajednice u narednim godinama.
„Fosilna goriva nastaviće da igraju ključnu ulogu u formiranju cena energenata najmanje do kraja decenije“, zaključuje se u izveštaju.
Tehnologija 40 odsto zavisi od uvoza
Kako se navodi u izveštaju, Evropska unija iz trećih zemalja uvozi oko 40 odsto ključnih sirovina i tehnologija i zajednica neće moći da prevaziđe takvu zavisnost u bliskoj budućnosti.
„Evropa ima velike spoljne zavisnosti, uključujući u oblasti kritičnih sirovina i naprednih tehnologija... Oko 40 odsto uvoza iz EU dolazi od malog broja dobavljača i teško ga je zameniti. Otprilike polovina ovog uvoza dolazi iz zemalja sa kojima Evropa nema strateške veze“, objašnjava se u izveštaju.
Takođe se naglašava da je u srednjoročnoj perspektivi EU najverovatnije neće moći da prevaziđe takvu prekomernu zavisnost.
Pogledajte i:
