https://lat.sputnikportal.rs/20240907/neobicna-akcija-srpskih-naucnika-zvuk-dunava-otkriva-koliko-je-voda-zagadjena--1176967119.html
Neobična akcija srpskih naučnika: Zvuk Dunava otkriva koliko je voda zagađena
Neobična akcija srpskih naučnika: Zvuk Dunava otkriva koliko je voda zagađena
Sputnik Srbija
Oslušnite Dunav da bi ga više voleli, to je poruka naučnika sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu koji su u saradnji sa kolegama iz Nemačke... 07.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-07T09:36+0200
2024-09-07T09:36+0200
2024-09-08T07:06+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
fakultet tehničkih nauka u novom sadu
dunav
zagađenje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/08/1177027522_0:138:1201:813_1920x0_80_0_0_f99a2892036a8da461822d9e4965a6ad.jpg
Projekat „Strim“ ili „Zvuci Dunava” zapravo je edukacija o životnoj sredini, kojom naučnici Fakulteta tehničkih nauka sa partnerima iz Evrope žele da podstaknu ekološku svest kroz spajanje naučnih i umetničkih metoda.Stručnjaci Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu, prof. dr Jelena Radonić, prof. dr Maja Turk Sekulić i dr Maja Brborić počeli su da rade na projektu u februaru, a partneri su im profesori i saradnici sa Univerziteta u Hajdelbergu. Ovi eminentni svetski eksperti posetili su Novi Sad i sa njegovim najmlađim stanovnicima snimili zvuke Dunava.„Mi smo svi inženjeri ili hemičari, nama su zvuci Dunava delovali apstraktno, ali kolega dr Fernando Palac iz Nemačke ima uređaj i pomoću njega snima. To nisu šumovi, već kompozicije, reflektuje se neka melodija kada uroni sondu u Dunav, stvara se audio snimak, zapravo dobijemo muziku. U zavisnosti koliko je zagađenje ili koliko je čisto, dobijaju se različiti zvukovi. On ih upoređuje i može na osnovu toga da meri kontaminaciju vode“, objašnjava za Sputnjik dr Maja Brborić.Vitalni izvor vode za EvropuOna se godinama bavi ispitivanjem površinskih voda, pa je i tema doktorske disertacije ove naučnice bila vezana za ispitivanje polutanata koji se nalaze u Dunavu. Reč je o malim česticama, objašnjava, polihlorovanim bifenilima, dioksinima i furanima, usporivačima gorenja, pesticidima i PAH-ovima.„Pratila sam ih na deset tačaka Dunava u sedimentu. To je zapravo istorijsko zagađenje, ne samo voda koja teče. Pratili smo koncentracije, u svim delovima reke tokom kroz Srbiju sam detektovala te polutante. Onda se procenjivao rizik za ljude i živi svet, da li je i u kojoj meri bezbedno za konzumiranje i boravak. Nisu baš bili sjajni rezultati“, kaže ova profesorka.Dunav prolazi kroz 10 zemalja i povezuje više od 100 miliona stanovnika, važna je saobraćajna i trgovačka arterija, ali pre svega vitalni izvor vode za dobar deo našeg kontinenta. Međutim, njen kvalitet duž celog toka reke se razlikuje.Austrija i Nemačka prečišćavaju 100 odsto gradskih otpadnih voda. U Mađarskoj se više od 50 odsto odsto otpadnih voda tretira u skladu sa zakonima Evropske unije. Kada Dunav uđe u Srbiju, ne vodi se računa o tome šta se u njega ispušta. Zagađenje stiže iz kanalizacije i industrije, dolazi i pritokama.Iako u Beogradu gotovo pola veka postoje planovi za izgradnju prečistača, još nije izgrađeno ni jedno od pet planiranih, pa ni ono najveće koje je davno započeto u Velikom Selu, a čija bi izgradnja, prema najavama nadležnih, uskoro trebalo da se nastavi.Na mlađima Dunav ostajeNa Fakultetu tehničkih nauka veruju da će projekat u kome su spojene naučna i umetnička metodologija biti koristan pre svega deci i mladima, da nauče kako da sačuvaju naše vode.„Monitoring površinskih voda unapređen je umetničkom stranom projekta, mislim da može da privuče veći broj ljudi, da se pre svega deca zainteresuju, pošto idemo tom logikom da moramo da formiramo osobu koja će da stekne ekološko predznanje. Da se deca od malih nogu edukuju, da bi kasnije kao odrasli ljudi mogli da vode računa o životnoj sredini“, zaključuje Brborićeva.Dodaje da saradnja sa kolegama iz Nemačke traje odavno, 2019. zajednički su osnovali interdisciplinarnu mrežu „Demokratija Akva Tehnika“ koja se fokusira na razvoj inovativnih rešenja za održivo upravljanje vodnim resursima. U planu su i projekti sa partnerskim univerzitetima iz Rusije, Mađarske i Turske.Osim u Novom Sadu, priliku da čuju muziku koju komponuje Dunav imaće i stanovnici Langenauma i Ulma u Nemačkoj, Beča u Austriji i Pečuja u Mađarskoj. Rezultati uzorkovanja vode, ali i zabeleženi audio snimci ući će u sadržaj jedinstvene digitalne platforme sa audio mapom, koja će biti dostupna svima.Pogledajte i:
srbija
dunav
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, srbija – društvo, fakultet tehničkih nauka u novom sadu, dunav, zagađenje
srbija, srbija – društvo, fakultet tehničkih nauka u novom sadu, dunav, zagađenje
Neobična akcija srpskih naučnika: Zvuk Dunava otkriva koliko je voda zagađena
09:36 07.09.2024 (Osveženo: 07:06 08.09.2024) Oslušnite Dunav da bi ga više voleli, to je poruka naučnika sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu koji su u saradnji sa kolegama iz Nemačke snimili zvuke Dunava. Melodija rečnog toka, muzika koju svira Dunav, otkriće gde je i koliko voda zagađena. Ovakav monitoring površinskih voda prvi put se dogodio u Srbiji.
Projekat „Strim“ ili „Zvuci Dunava” zapravo je edukacija o životnoj sredini, kojom naučnici Fakulteta tehničkih nauka sa partnerima iz Evrope žele da podstaknu ekološku svest kroz spajanje naučnih i umetničkih metoda.
Stručnjaci Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu, prof. dr Jelena Radonić, prof. dr Maja Turk Sekulić i dr Maja Brborić počeli su da rade na projektu u februaru, a partneri su im profesori i saradnici sa Univerziteta u Hajdelbergu. Ovi eminentni svetski eksperti posetili su Novi Sad i sa njegovim najmlađim stanovnicima snimili zvuke Dunava.
„Mi smo svi inženjeri ili hemičari, nama su zvuci Dunava delovali apstraktno, ali kolega dr Fernando Palac iz Nemačke ima uređaj i pomoću njega snima. To nisu šumovi, već kompozicije, reflektuje se neka melodija kada uroni sondu u Dunav, stvara se audio snimak, zapravo dobijemo muziku. U zavisnosti koliko je zagađenje ili koliko je čisto, dobijaju se različiti zvukovi. On ih upoređuje i može na osnovu toga da meri kontaminaciju vode“, objašnjava za Sputnjik dr Maja Brborić.
Vitalni izvor vode za Evropu
Ona se godinama bavi ispitivanjem površinskih voda, pa je i tema doktorske disertacije ove naučnice bila vezana za ispitivanje polutanata koji se nalaze u Dunavu. Reč je o malim česticama, objašnjava, polihlorovanim bifenilima, dioksinima i furanima, usporivačima gorenja, pesticidima i PAH-ovima.
„Pratila sam ih na deset tačaka Dunava u sedimentu. To je zapravo istorijsko zagađenje, ne samo voda koja teče. Pratili smo koncentracije, u svim delovima reke tokom kroz Srbiju sam detektovala te polutante. Onda se procenjivao rizik za ljude i živi svet, da li je i u kojoj meri bezbedno za konzumiranje i boravak. Nisu baš bili sjajni rezultati“, kaže ova profesorka.
Dunav prolazi kroz 10 zemalja i povezuje više od 100 miliona stanovnika, važna je saobraćajna i trgovačka arterija, ali pre svega vitalni izvor vode za dobar deo našeg kontinenta. Međutim, njen kvalitet duž celog toka reke se razlikuje.
Austrija i Nemačka prečišćavaju 100 odsto gradskih otpadnih voda. U Mađarskoj se više od 50 odsto odsto otpadnih voda tretira u skladu sa zakonima Evropske unije. Kada Dunav uđe u Srbiju, ne vodi se računa o tome šta se u njega ispušta. Zagađenje stiže iz kanalizacije i industrije, dolazi i pritokama.
Iako u Beogradu gotovo pola veka postoje planovi za izgradnju prečistača, još nije izgrađeno ni jedno od pet planiranih, pa ni ono najveće koje je davno započeto u Velikom Selu, a čija bi izgradnja, prema najavama nadležnih, uskoro trebalo da se nastavi.
Na Fakultetu tehničkih nauka veruju da će projekat u kome su spojene naučna i umetnička metodologija biti koristan pre svega deci i mladima, da nauče kako da sačuvaju naše vode.
„Monitoring površinskih voda unapređen je umetničkom stranom projekta, mislim da može da privuče veći broj ljudi, da se pre svega deca zainteresuju, pošto idemo tom logikom da moramo da formiramo osobu koja će da stekne ekološko predznanje. Da se deca od malih nogu edukuju, da bi kasnije kao odrasli ljudi mogli da vode računa o životnoj sredini“, zaključuje Brborićeva.
Dodaje da saradnja sa kolegama iz Nemačke traje odavno, 2019. zajednički su osnovali interdisciplinarnu mrežu „Demokratija Akva Tehnika“ koja se fokusira na razvoj inovativnih rešenja za održivo upravljanje vodnim resursima. U planu su i projekti sa partnerskim univerzitetima iz Rusije, Mađarske i Turske.
Osim u Novom Sadu, priliku da čuju muziku koju komponuje Dunav imaće i stanovnici Langenauma i Ulma u Nemačkoj, Beča u Austriji i Pečuja u Mađarskoj. Rezultati uzorkovanja vode, ali i zabeleženi audio snimci ući će u sadržaj jedinstvene digitalne platforme sa audio mapom, koja će biti dostupna svima.
