https://lat.sputnikportal.rs/20240901/u-rusiji-pronadjeni-ostaci-pretka-megalodona-1176783886.html
U Rusiji pronađeni ostaci pretka megalodona
U Rusiji pronađeni ostaci pretka megalodona
Sputnik Srbija
Paleontolozi ruskog Državnog univerziteta u Saratovu uspeli su da utvrde da su pre 47-41 milion godina na teritoriji Rostovske oblasti živeli preci megalodona... 01.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-01T22:04+0200
2024-09-01T22:04+0200
2024-09-01T22:04+0200
rusija
nauka
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/01/1176783251_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_8f72aad7ee2aed03504cb78f87c73c2e.jpg
Na početku kenozoika (pre oko 66 miliona godina), jug evropskog dela savremene Rusije bio je prekriven plitkim morima – severnim zalivima drevnog okeana Tetis. Fosilizovani ostaci životinja koje su živele u njima danas se mogu naći u oblasti Volge i na Donu, saopštio je Saratovski državni univerzitet „N. G. Černiševski“.Zube drevnih rušljoriba (ribe sa hrskavičavim skeletom: ajkule i raže) stručnjaci nazivaju jednim od najzanimljivijih darova nestalih mora. Prema istraživačima, ove životinje (kao i njihovi savremeni potomci) tokom života su gubile i do nekoliko desetina hiljada zuba.U dokumentu se objašnjava da se skeleti ajkula i raža razlikuju od skeleta koštanih riba i da se sastoje od hrskavice koja se vrlo brzo razgrađuje, pa su danas sačuvani samo jaki zubi. Pre dve decenije paleontolozi su počeli da ih sakupljaju u kamenolomima u Morozovskom okrugu Rostovske oblasti, ali su tek sada počeli da proučavaju nalaze.Ostaci ovih ajkula vrlo retko se nalaze u eocenskim peščarama. Saratovskim paleontolozima bile su potrebne 22 godine da prikupe relativno malu kolekciju (oko 740 ostataka), rekao je docent Katedre za istorijsku geologiju i paleontologiju Evgenije Popov.Naučnici univerziteta i Zoološkog instituta Ruske akademije nauka utvrdili su da je sredinom eocena (pre 56–33 miliona godina) sadašnju stepu naseljavalo najmanje 30 vrsta rušljoriba.Od posebnog interesa su veliki nazubljeni zubi. Oni su pripadali precima megalodona – najvećih predatora u istoriji planete, čija je dužina tela, prema savremenim procenama, prelazila 15 metara.„Datiranje zuba pomoglo je da se precizira starost morskih sedimenata u kojima su ovi zubi pronađeni, odnosno da se bolje razume geologija ne samo Rostovske oblasti, već i čitavog južnog dela ruske ploče“, objasnio je stručnjak.On je dodao da će podaci dobijeni o tome kako je tekla evolucija života na Zemlji pre više miliona godina omogućiti preciznije predviđanje promena u životinjskom svetu tokom narednih klimatskih fluktuacija.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20211121/da-li-megalodon-jos-uvek-vreba-iz-mracnih-dubina-okeana-foto-1131785932.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, nauka, društvo
U Rusiji pronađeni ostaci pretka megalodona
Paleontolozi ruskog Državnog univerziteta u Saratovu uspeli su da utvrde da su pre 47-41 milion godina na teritoriji Rostovske oblasti živeli preci megalodona. Rezultati su objavljeni na sajtu „Historical Biology“.
Na početku
kenozoika (pre oko 66 miliona godina), jug evropskog dela savremene Rusije bio je prekriven plitkim morima –
severnim zalivima drevnog okeana Tetis. Fosilizovani ostaci životinja koje su živele u njima danas se mogu naći u oblasti Volge i na Donu,
saopštio je Saratovski državni univerzitet „N. G. Černiševski“.
Zube drevnih rušljoriba (ribe sa hrskavičavim skeletom: ajkule i raže) stručnjaci nazivaju jednim od najzanimljivijih darova nestalih mora. Prema istraživačima, ove životinje (kao i njihovi savremeni potomci) tokom života su gubile i do nekoliko desetina hiljada zuba.
U dokumentu se objašnjava da se skeleti ajkula i raža razlikuju od skeleta koštanih riba i da se sastoje od hrskavice koja se vrlo brzo razgrađuje, pa su danas sačuvani samo jaki zubi. Pre dve decenije paleontolozi su počeli da ih sakupljaju u kamenolomima u Morozovskom okrugu Rostovske oblasti, ali su tek sada počeli da proučavaju nalaze.
Ostaci ovih ajkula vrlo retko se nalaze u eocenskim peščarama. Saratovskim paleontolozima bile su potrebne 22 godine da prikupe relativno malu kolekciju (oko 740 ostataka), rekao je docent Katedre za istorijsku geologiju i paleontologiju Evgenije Popov.
Naučnici univerziteta i Zoološkog instituta Ruske akademije nauka utvrdili su da je sredinom eocena (pre 56–33 miliona godina) sadašnju stepu naseljavalo najmanje 30 vrsta rušljoriba.
„Po zubima smo identifikovali 12 vrsta ajkula reda lamniforme, uključujući najveće predatore tog doba – Otodus aurisulatus i Otodus sokolovi. Osim toga, pronašli smo Myliobatidae (raže) i čak jednu vrstu himere“, rekao je naučnik.
Od posebnog interesa su veliki nazubljeni zubi. Oni su pripadali precima megalodona – najvećih predatora u istoriji planete, čija je dužina tela, prema savremenim procenama, prelazila 15 metara.
„Datiranje zuba pomoglo je da se precizira starost morskih sedimenata u kojima su ovi zubi pronađeni, odnosno da se bolje razume geologija ne samo Rostovske oblasti, već i čitavog južnog dela ruske ploče“, objasnio je stručnjak.
On je dodao da će podaci dobijeni o tome kako je tekla evolucija života na Zemlji pre više miliona godina omogućiti preciznije predviđanje promena u životinjskom svetu tokom narednih klimatskih fluktuacija.
