Hapšenje globalizacije ili kako je Durov nasilno prizemljen
20:02 01.09.2024 (Osveženo: 22:14 01.09.2024)
© Tuckercarlson.com
Pratite nas
Hapšenje osnivača Telegrama Pavla Durova, koji je odlučio da prošeta Parizom, izazvalo je pravu pometnju: tržišnu, tehnološku, medijsku i političku. Vredi pozabaviti se ovom poslednjom, tim pre što je incident postao još jedna prekretnica u opštoj političkoj reorganizaciji, piše Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici“.
Durov dolazi iz sfere koja je, više od svega, polagala pravo na nenacionalni status. Informacione i komunikacione tehnologije su transformisale svet u zajednički prostor i naizgled ukinule suverene jurisdikcije. Ogroman uticaj koji su giganti informacionih tehnologija stekli pretvoren je u gigantski novac, što je, zauzvrat, povećalo njihov uticaj.
Transnacionalne korporacije postojale su i ranije – rudarske, inženjerske, finansijske. Međutim, uprkos svom međunarodnom karakteru, one su i dalje bile u korelaciji sa određenim državama i njihovim interesima.
Globalna komunikaciona industrija i sektor inovacija koji je povezan sa njom, usudili su se da prevaziđu ovu vezu odbacivanjem suvereniteta kao takvih. Uključujući i one unutar kojih su nastali konkretni subjekti.
Period globalizacije, koji je trajao od kraja 80-ih godina prošlog veka do kraja 2010. g., pogodovao je ovakvoj postavci. Na kraju krajeva, doprineo je formiranju jedinstvene sredine u kojoj su najrazvijenije zemlje imale jasnu prednost. One su to i maksimalno koristile. Cena vezana za sticanje rastuće sposobnosti od strane tehnoloških giganata da manipulišu društvima, uključujući i svojim, zapadnim, do određenog vremena nije smatrana kritičnom.
Kriza liberalne globalizacije dovela je do promene međunarodne stvarnosti (moglo bi se reći i obrnuto, ali promena mesta ne menja suštinu) – konsenzus da se igra po opštim pravilima počeo je brzo i svuda da se nestaje. Ono što je karakteristično jeste da se to dogodilo i tamo gde su ta pravila ranije bila napisana, u vodećim državama zapadne zajednice.
Prethodna faza nije prošla neprimetno. Svet je postao intenzivno konkurentan, ali je ostao tesno povezan.
Dve stvari ga povezuju. Trgovinsko-proizvodni i logistički lanci koji su nastali tokom globalizacijskog buma i kvalitativno transformisali privredu. Njihovo kidanje je izuzetno bolno. Takođe ga povezuje i jedinstvena informaciona sfera koja postoji upravo zahvaljujući „nacionalno neutralnim” komunikacionim gigantima.
Ali, deli ih nešto neobično. Nije to želja da se zagrabi više u duhu klasične ekspanzionističke „bitke imperijalističkih predatora“, da upotrebimo Lenjinov jezik, već osećaj unutrašnje ranjivosti koji se produbljuje u različitim državama.
Paradoksalno, tim više što su zemlje veće i značajnije, jer upravo takve države učestvuju u najvećoj igri. Otuda i impuls da se minimiziraju svi faktori koji bi mogli uticati na unutrašnju stabilnost. A u prvom redu su kanali koji služe kao provodnici uticaja (čitaj: manipulacije) – spolja ili od određenih unutrašnjih sila, a zapravo, od bilo koga.
Strukture koje deluju na transnacionalnom nivou iz očiglednih razloga odmah izazivaju sumnju. One moraju biti „nacionalizovane“ – ne u smislu njihovog oblika vlasništva, već u smislu potvrđivanja lojalnosti određenoj državi. Promena je veoma ozbiljna, u doglednoj budućnosti ovaj proces može da naglo oslabiti pomenuti drugi stub trenutne globalne povezanosti.
Pavle Durov, osvedočeni kosmopolitski libertarijanac, tipičan je predstavnik „globalnog društva“. Imao je neslaganja sa svim državama u kojima je radio, počev od svoje domovine, a zatim u zavisnosti od toga gde se selio. Naravno, kao veliki preduzetnik u osetljivoj industriji, bio je u dijalektičkoj interakciji sa vladama i obaveštajnim službama različitih zemalja, što je zahtevalo manevrisanje i kompromise. Ipak, zadržao je stav izbegavanja bilo kakvog nacionalnog ukorenjivanja.
Činilo se da je posedovanje pasoša za sve prilike proširilo manevarski prostor i doprinosilo samopouzdanju. Sve dok je ovo veoma globalno društvo bilo živo i dobro živelo, nazivajući sebe liberalnim svetskim poretkom. Ali dešava se njegova smena.
I ovoga puta, posedovanje francuskog državljanstva, uz niz drugih, obećava da neće ublažiti, već zaoštriti položaj optuženog.
Od „nadsvetskih“ subjekata biće sve više zahtevano „prizemljenje“ — identifikacija sa konkretnom državom. Ako oni sami to ne žele, biće nasilno „prizemljeni“, tako što će biti priznati ne kao agenti globalnog mira, već konkretnih neprijateljskih država. Kao što se sada dešava sa Telegramom, ali on nije prvi i neće biti poslednji.
Borba za potčinjavanje različitih subjekata, a samim tim, u stvari, i za rasparčavanje jedinstvene sfere, verovatno će postati glavni sadržaj sledeće političke etape u svetu.
Pooštravanje kontrole nad svime što je povezano sa podacima neminovno povećava nivo represije u informacionoj sferi, pogotovo što je u praksi veoma teško prigušiti neželjene kanale, to je dvosmerna ulica. Ali ako se još relativno nedavno činilo da je nemoguće prekopati globalni informacioni autoput, čineći ga neupotrebljivim za kretanje, sada se to već ne čini nedostižnim.
Najinteresantnije pitanje je kako će verovatno sažimanje globalnih informacija uticati na trgovinsko-ekonomsku povezanost, koja ostaje stub svetskog jedinstva. Sudeći po dinamici promena, uskoro će i tu biti novosti.
Hapšenje Pavla Durova
Podsetimo, francusko tužilaštvo je u sredu uveče saopštilo da je osnivač Telegrama Pavle Durov stavljen pod sudski nadzor i mora da položi kauciju u iznosu od pet miliona evra, nakon čega je saopšteno da je Durov oslobođen i da je u privatnom automobilu napustio zgradu suda u Parizu.
Francuski mediji su u subotu uveče javili da je Durov priveden na aerodromu „Burže“. On je priveden kada je izlazio iz privatnog aviona, koji je navodno stigao iz Azerbejdžana. Tužilaštvo u Parizu je objavilo spisak od 12 krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret. Među njima su saučesništvo u nabavci, transportu, posedovanju, ponudi ili prodaji narkotika, kao i saučesništvo u prevari koju je izvela organizovana banda, prenose francuski mediji. Francusko pravosuđe se interesuje za društvenu mrežu Telegram zbog nedostatka moderacije i akcija za suzbijanje trgovine drogom na toj platformi, ali i zbog sprečavanja širenja sadržaja pedofilskog karaktera.
Pogledajte i:
