https://lat.sputnikportal.rs/20240829/alarmantni-signal-sta-je-cilj-nato-brigade-u-finskoj-rusija-olivera-ikodinovic-1176569837.html
Alarmantni signal: Šta je cilj NATO brigade u Finskoj
Alarmantni signal: Šta je cilj NATO brigade u Finskoj
Sputnik Srbija
Bilo kakvo premeštanje NATO snaga duž granica sa Rusijom uvek predstavlja neku vrstu bezbednosnog rizika, pretnju po bezbednost naše zemlje. Samim tim, pojavljivanje... 29.08.2024, Sputnik Srbija
2024-08-29T22:32+0200
2024-08-29T22:32+0200
2024-08-29T22:32+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
svet
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
analize i mišljenja
finska
nato
brigada
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/1b/1176572830_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_987785d16b02b6da27d9404a3a81c56f.jpg
Prema navodima finskih medija koji se pozivaju na izvore iz Alijanse, NATO će rasporediti oklopnu brigadu od četiri do pet hiljada vojnika u finskom gradu Mikeli blizu ruske granice i tu će biti uspostavljena vojna baza NATO pakta. U sastav ove brigade ući će i vojnici švedske i norveške armije.Brigada će imati zadatak da pomogne finskoj armiji kako bi zaštitila Finsku od „potencijalnog ruskog napada“.„Mi Finskoj ničim ne pretimo, nemamo nikakve teritorijalne konflikta ili bilo šta drugo. Ako se tamo pojavi NATO brigada, onda se ona pojavljuje sa nekim ciljem. Iz NATO-a čujemo stalne pozive da se „dokrajči Rusija“, da se sa njom jednom za svagda okonča. Za NATO blok Rusija je najveći neprijatelj, a rukovodstvo NATO-a to ne krije“, kaže Glazunov.SAD navikle da ratuju tuđim rukamaRusija beleži porast vojnih aktivnosti Finske nakon njenog ulaska u NATO, početkom aprila prošle godine i počela je da radi na pitanju jačanja severnog boka u zapadnom pravcu. Kao rezultat, stvoren je novi vojni okrug i pojavilo se nekoliko baza. Pre svega, oni obezbeđuju rusku protivvazdušnu i protivraketnu odbranu.Mikeli, grad u Finskoj sa više od 52.000 stanovnika, nalazi se na oko 140 kilometara od granice sa Rusijom, a baza u ovom mestu delovaće pod komandom NATO baze u Norfolku na istočnoj obali Sjedinjenih Država. Prema navodima medija, u mirnodopskim vremenima štab će planirati aktivnosti obuke NATO-a u regionu.Finska i NATO pakt će obavestiti javnost o aktivnostima ove baze početkom jeseni.Kako tvrdi štampa, oklopna brigada NATO formira se za zaštitu Finske, a naoružanje koje će biti deo ove brigade biće uskladišteno u Finskoj.Ova brigada neće biti samo puki simbol prisustva, već će imati aktivnu ulogu u vojnoj strategiji Finske. Brigada će biti opremljena oklopnim vozilima, a njeni vojnici će biti zaduženi ne samo za operativne zadatke, već i za održavanje i logističku podršku.U početku će u bazi biti raspoređen bataljon sa oko 800 vojnika, čiji zadatak će biti da upravljaju logistikom, održavanjem naoružanja i vojne opreme, kao i pripremom terena za dolazak većih trupa.Osim toga u bazi su spremni smeštajni kapaciteti, a cilj je da baza bude snažan preventivni faktor odvraćanja.Ministar odbrane Anti Hakanen ranije je rekao da Finska pregovara sa drugim zemljama o stacioniranju NATO trupa na svojoj teritoriji.NATO militarizuje EvropuGlazunov upozorava na širenje prisustva NATO-a ne samo u Finskoj i regionu Baltika, već i u ostatku Evrope, čime se stvara obruč oko Rusije, što predstavlja direktnu pretnju po bezbednost zemlje.Zbignjev Bžežinski, američki politikolog, geostrateg i najpoznatiji politički savetnik tokom Hladnog rata je jednom rekao da Rusija, ako hoće, može za nekoliko dana da zauzme baltičke države, dodaje Glazunov.„Baltičke armije su, kao prvo, malobrojne, a drugo - te jedinice NATO-a koje se nalaze u baltičkim državama ne mogu da se suprotstave ruskim Oružanim snagama. Prema tome, ne vidim nikakvu pretnju od prisustva NATO jedinica na Baltiku, jer su malobrojne. Međutim, u Finskoj se nalazi NATO jedinica, u baltičkim državama, a zatim i u Poljskoj, Rumuniji, Češkoj i Slovačkoj. Dakle, svuda oko Rusije se nalaze NATO vojne baze. One nisu stvorene za žetvu useva ili izgradnju kuća, već za vojne ciljeve. Stoga, moramo biti spremni, ako se nešto desi, da se suprostavimo“, ističe Glazunov.Ekspert napominje da NATO neprestano stvara tenzije i provokacije, ali da se za sada ne usuđuje da uđe u direktan vojni sukob sa Rusijom. Međutim, prema njegovim rečima, sve više NATO generala govori o preventivnom, iznenadnom udaru na Rusiju.„Za sada je malo verovatno da će se to dogoditi u bliskoj budućnosti, ali ne želim da nagađam. Čini mi se da ima dovoljno mudrosti i pameti u Evropskoj uniji i zemljama EU koje su deo NATO bloka da ne započinju ‘vrući rat’ dok je u toku hladni. Ali, svako raspoređivanje NATO jedinica duž granica sa Rusijom predstavlja pretnju po njenu bezbednost, jer to je vojni blok, to su dobro obučeni vojnici, savremena tehnika i nikad se ne zna šta će lideri ovog bloka, uključujući i lidere Evropske unije, smisliti, pošto većina zemalja EU agresivno nastupa prema Rusiji, uprkos tome što mi ne predstavljamo i nikada nismo predstavljali nikakvu pretnju ovim zemljama. Protiv Francuske, Nemačke i Poljske mi nikada nismo imali vojne planove, ali moramo uzeti u obzir da je politička elita Evropske unije podređena Sjedinjenim Državama. Odnosno, oni izvrašavaju sve što im SAD narede, čak i na štetu svoje zemlje...“, ocenjuje Glazunov.Rusija će odbiti sve NATO pretnjeGlazunov podseća da su Sjedinjene Države na čelu NATO bloka i da Vašington određuje politiku Alijanse. Stoga postoji velika opasnost da situacija izmakne kontroli, upozorio je on. Međutim, Rusija ima i snage i sredstava da odgovori na sve pretnje.„Imamo jednu od najjačih armija na svetu, koja, pre svega, ima borbeno iskustvo i savremenu tehniku - avione, artiljeriju, a sve ovo je testirano u borbenim uslovima. NATO vojska nema takvo borbeno iskustvo kao Rusija - ako su se i borili, borili su se protiv slabijeg neprijatelja. Mi imamo ogromno borbeno iskustvo koje smo stekli za ove dve godine. Posedujemo savremene vojne tehnologije koje nam omogućavaju da rešavamo sve probleme sa kojima se vojska suočava“, kaže Glazunov.U svakom slučaju, Rusija neće ostaviti bez odgovora nagomilavanje vojnog potencijala NATO-a na svojim granicama koje ugrožava bezbednost Rusije.„Znate, kako smo ranije pevali: ‘Mi smo miroljubivi, ali smo uvek spremni za borbu’. Odnosno, spoljna politika naše zemlje nije usmerena ni protiv zemalja Evropske unije, ni protiv onih zemalja koje su članice NATO bloka. Nemamo planove da ih napadnemo ili da im otmemo teritoriju. Ne postoji ništa slično i toga neće biti, ali uvek smo spremni za odbranu. Uvek smo spremni da se suprotstavimo svakom neprijatelju i u stanju smo da odbijemo sve provokacije protiv nas, uključujući i one na vojnom planu“, ističe Glazunov.Finska ugrožava sopstvenu bezbednostS obzirom na to da je Finska ušla u NATO, sve finske vojne baze će pre ili kasnije postati i NATO, a u slučaju globalnog sukoba i oni su "legitimna meta za Moskvu“.Finska deli granicu sa Rusijom dugu preko 1.300 kilometara, a ta zemlja pojačava vojnu aktivnost sa NATO.Prema zapažanjima ruskog senatora Alekseja Puškova, pojavljivanje NATO snaga u Finskoj je san proameričkog predsednika zemlje Aleksandra Stuba.Prema njegovim rečima, Stub je poznat po tome što zauzima najagresivniji stav prema Rusiji na Zapadu i ponavlja od reči do reči ono što Vašington kaže. Rezultat takve politike za Helsinki je pad životnog standarda i bezbednosti, naveo je on.Poslednjih godina Rusija upozorava na nezapamćenu aktivnost NATO-a na svojim zapadnim granicama. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog gomilanja snaga alijanse u Evropi. Kremlj je isticao da Ruska Federacija nikome ne preti, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese.
https://lat.sputnikportal.rs/20240827/lavrov-porucio-zapadu-trazite-djavola-i-igrate-se-vatrom-1176566192.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, analize i mišljenja, finska, nato, brigada, oklopna tehnika
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, analize i mišljenja, finska, nato, brigada, oklopna tehnika
Alarmantni signal: Šta je cilj NATO brigade u Finskoj
Bilo kakvo premeštanje NATO snaga duž granica sa Rusijom uvek predstavlja neku vrstu bezbednosnog rizika, pretnju po bezbednost naše zemlje. Samim tim, pojavljivanje NATO brigade u Finskoj - zemlje koja je odustala od neutralnosti i ušla u NATO blok – neka je vrsta alarmantnog signala, ocenjuje ruski vojni ekspert Oleg Glazunov.
Prema navodima finskih medija koji se pozivaju na izvore iz Alijanse, NATO će rasporediti oklopnu brigadu od četiri do pet hiljada vojnika u finskom gradu Mikeli blizu ruske granice i tu će biti uspostavljena vojna baza NATO pakta. U sastav ove brigade ući će i vojnici švedske i norveške armije.
Brigada će imati zadatak da pomogne finskoj armiji kako bi zaštitila Finsku od „potencijalnog ruskog napada“.
„Mi Finskoj ničim ne pretimo, nemamo nikakve teritorijalne konflikta ili bilo šta drugo. Ako se tamo pojavi
NATO brigada, onda se ona pojavljuje sa nekim ciljem. Iz NATO-a čujemo stalne pozive da se „dokrajči Rusija“, da se sa njom jednom za svagda okonča. Za
NATO blok Rusija je najveći neprijatelj, a rukovodstvo NATO-a to ne krije“, kaže Glazunov.
SAD navikle da ratuju tuđim rukama
Rusija beleži porast vojnih aktivnosti Finske nakon njenog ulaska u NATO, početkom aprila prošle godine i počela je da radi na pitanju jačanja severnog boka u zapadnom pravcu. Kao rezultat, stvoren je novi vojni okrug i pojavilo se nekoliko baza. Pre svega, oni obezbeđuju rusku protivvazdušnu i protivraketnu odbranu.
„Potrebno je upotrebiti sve diplomatske metode, a možda i vojne – možda treba rasporediti naše jedinice tik uz granicu sa Finskom, kako bismo izbalansirali situaciju, kako bismo sprečili eventualno iznenadan upad Finaca i pokušaje NATO jedinica da uđu na našu teritoriju. Sada je u toku ne samo rat sa Ukrajinom, već i rat sa zapadnim svetom, koji predvode Velika Britanija i SAD. I zato se od SAD i Velike Britanije može očekivati svašta, posebno od Sjedinjenih Država, koje su navikle da ratuju tuđim rukama i samim tim ko zna šta se može desiti“, upozorava Glazunov.
Mikeli, grad u Finskoj sa više od 52.000 stanovnika, nalazi se na oko 140 kilometara od granice sa Rusijom, a baza u ovom mestu delovaće pod komandom NATO baze u Norfolku na istočnoj obali Sjedinjenih Država. Prema navodima medija, u mirnodopskim vremenima štab će planirati aktivnosti obuke NATO-a u regionu.
Finska i NATO pakt će obavestiti javnost o aktivnostima ove baze početkom jeseni.
Kako tvrdi štampa, oklopna brigada NATO formira se za zaštitu Finske, a naoružanje koje će biti deo ove brigade biće uskladišteno u Finskoj.
Ova brigada neće biti samo puki simbol prisustva, već će imati aktivnu ulogu u vojnoj strategiji Finske. Brigada će biti opremljena oklopnim vozilima, a njeni vojnici će biti zaduženi ne samo za operativne zadatke, već i za održavanje i logističku podršku.
U početku će u bazi biti raspoređen bataljon sa oko 800 vojnika, čiji zadatak će biti da upravljaju logistikom, održavanjem naoružanja i vojne opreme, kao i pripremom terena za dolazak većih trupa.
Osim toga u bazi su spremni smeštajni kapaciteti, a cilj je da baza bude snažan preventivni faktor odvraćanja.
Ministar odbrane Anti Hakanen ranije je rekao da Finska pregovara sa drugim zemljama o stacioniranju NATO trupa na svojoj teritoriji.
Glazunov upozorava na širenje prisustva NATO-a ne samo u Finskoj i regionu Baltika, već i u ostatku Evrope, čime se stvara obruč oko Rusije, što predstavlja direktnu pretnju po bezbednost zemlje.
Zbignjev Bžežinski, američki politikolog, geostrateg i najpoznatiji politički savetnik tokom Hladnog rata je jednom rekao da Rusija, ako hoće, može za nekoliko dana da zauzme baltičke države, dodaje Glazunov.
„Baltičke armije su, kao prvo, malobrojne, a drugo - te jedinice NATO-a koje se nalaze u baltičkim državama ne mogu da se suprotstave ruskim Oružanim snagama. Prema tome, ne vidim nikakvu pretnju od prisustva NATO jedinica na Baltiku, jer su malobrojne. Međutim, u Finskoj se nalazi NATO jedinica, u baltičkim državama, a zatim i u Poljskoj, Rumuniji, Češkoj i Slovačkoj. Dakle, svuda oko Rusije se nalaze NATO vojne baze. One nisu stvorene za žetvu useva ili izgradnju kuća, već za vojne ciljeve. Stoga, moramo biti spremni, ako se nešto desi, da se suprostavimo“, ističe Glazunov.
Ekspert napominje da NATO neprestano stvara tenzije i provokacije, ali da se za sada ne usuđuje da uđe u direktan vojni sukob sa Rusijom. Međutim, prema njegovim rečima, sve više NATO generala govori o preventivnom, iznenadnom udaru na Rusiju.
„Za sada je malo verovatno da će se to dogoditi u bliskoj budućnosti, ali ne želim da nagađam. Čini mi se da ima dovoljno mudrosti i pameti u Evropskoj uniji i zemljama EU koje su deo NATO bloka da ne započinju ‘vrući rat’ dok je u toku hladni. Ali, svako raspoređivanje NATO jedinica duž granica sa Rusijom predstavlja pretnju po njenu bezbednost, jer to je vojni blok, to su dobro obučeni vojnici, savremena tehnika i nikad se ne zna šta će lideri ovog bloka, uključujući i lidere Evropske unije, smisliti, pošto većina zemalja EU agresivno nastupa prema Rusiji, uprkos tome što mi ne predstavljamo i nikada nismo predstavljali nikakvu pretnju ovim zemljama. Protiv Francuske, Nemačke i Poljske mi nikada nismo imali vojne planove, ali moramo uzeti u obzir da je politička elita Evropske unije podređena Sjedinjenim Državama. Odnosno, oni izvrašavaju sve što im SAD narede, čak i na štetu svoje zemlje...“, ocenjuje Glazunov.
Rusija će odbiti sve NATO pretnje
Glazunov podseća da su Sjedinjene Države na čelu NATO bloka i da Vašington određuje politiku Alijanse. Stoga
postoji velika opasnost da situacija izmakne kontroli, upozorio je on. Međutim, Rusija ima i snage i sredstava da odgovori na sve pretnje.
„Imamo jednu od najjačih armija na svetu, koja, pre svega, ima borbeno iskustvo i savremenu tehniku - avione, artiljeriju, a sve ovo je testirano u borbenim uslovima. NATO vojska nema takvo borbeno iskustvo kao Rusija - ako su se i borili, borili su se protiv slabijeg neprijatelja. Mi imamo ogromno borbeno iskustvo koje smo stekli za ove dve godine. Posedujemo savremene vojne tehnologije koje nam omogućavaju da rešavamo sve probleme sa kojima se vojska suočava“, kaže Glazunov.
U svakom slučaju, Rusija neće ostaviti bez odgovora nagomilavanje vojnog potencijala NATO-a na svojim granicama koje ugrožava bezbednost Rusije.
„Znate, kako smo ranije pevali: ‘Mi smo miroljubivi, ali smo uvek spremni za borbu’. Odnosno, spoljna politika naše zemlje nije usmerena ni protiv zemalja Evropske unije, ni protiv onih zemalja koje su članice NATO bloka. Nemamo planove da ih napadnemo ili da im otmemo teritoriju. Ne postoji ništa slično i toga neće biti, ali uvek smo spremni za odbranu. Uvek smo spremni da se suprotstavimo svakom neprijatelju i u stanju smo da odbijemo sve provokacije protiv nas, uključujući i one na vojnom planu“, ističe Glazunov.
Finska ugrožava sopstvenu bezbednost
S obzirom na to da je Finska ušla u NATO, sve finske vojne baze će pre ili kasnije postati i NATO, a u slučaju globalnog sukoba i oni su "
legitimna meta za Moskvu“.
„U slučaju vruće faze sukoba između NATO-a i Rusije, mogu da stradaju finski građani, a Finska može dobiti uzvratni udarac, pošto više nije neutralna, već zemlja koja pripada NATO bloku“, zaključio je Glazunov.
Finska deli granicu sa Rusijom dugu preko 1.300 kilometara, a ta zemlja pojačava vojnu aktivnost sa NATO.
Prema zapažanjima ruskog senatora Alekseja Puškova, pojavljivanje NATO snaga u Finskoj je san proameričkog predsednika zemlje Aleksandra Stuba.
Prema njegovim rečima, Stub je poznat po tome što zauzima najagresivniji stav prema Rusiji na Zapadu i ponavlja od reči do reči ono što Vašington kaže. Rezultat takve politike za Helsinki je pad životnog standarda i bezbednosti, naveo je on.
Poslednjih godina Rusija upozorava na nezapamćenu aktivnost NATO-a na svojim zapadnim granicama. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog gomilanja snaga alijanse u Evropi. Kremlj je isticao da Ruska Federacija nikome ne preti, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese.
