Radovan Karadžić pod torturom u britanskom zatvoru – hoće li Srbija i Srpska da reaguju
© AP Photo / Jerry Lampen / Prvi predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić
Pratite nas
Radovan Karadžić se ne nalazi na izdržavanju kazne nego u izgnanstvu, ali i pod torturom koju prati ozbiljno kršenje njegovih zatvorskih i osnovnih ljudskih prava, kaže za Sputnjik advokat Goran Petronijević, Karadžićev pravni savetnik, povodom vesti da je prvi predsednik Republike Srpke tužio britansku vladu zbog nehumanog postupanja nad njim.
Tužba Radovana Karadžića protiv britanske Vlade za 50.000 funti nije nova, već su je engleski tabloidi aktuelizovali, praveći cirkus od svega. Taj postupak traje skoro godinu dana i u njemu se utvrđuje povreda Karadžićevih osnovnih ljudskih prava. Njegova ćerka Sonja ističe da ne postoji ljudsko pravo koje mu nije uskraćeno, pa da mu je i sam život ugrožen.
Prvi predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić, isporučen je Britaniji na zahtev tadašnjeg ministra pravde Dominika Raba, koji je prethodno bio službenik u haškom tužilaštvu. Karadžićev pravni savetnik, advokat Goran Petronijević, čak veruje da u tom transferu postoje i razlozi lične osvete.
Sistematska tortura u zatvoru
Radovanova ćerka Sonja Karadžić Jovičević kaže za Srnu da je njen otac, od kada je pre više od tri godine prebačen u engleski zatvor, pod konstantnim „sankcijama“, odnosno kontinuiranom i sistematskom torturom. Iz nejasnih i neobrazloženih razloga svako malo ga odvode u samicu, zabranjuju mu kontakt sa porodicom, a telefonske razgovore svode na jedan sedmično i to isključivo na engleskom jeziku i u trajanju od pet minuta.
Pored oduzimanja prava na maternji jezik, nasumično mu gase svetlo, oduzimaju jastuk, stolicu, dušek, brane mu da prati vesti, a kažnjava se zbog objava i izjava raznih ljudi sa kojima nije u bilo kakvom dodiru i na koje nema nikakav uticaj. Pesnika i pisca su smestili u blok sa najozloglašenijim kriminalcima, ubicama i silovateljima, pa ga onda kažnjavaju jer „neće da se socijalizuje“ sa ostalim zatvorenicima. Ćerka Sonja, koja govori ispred porodice, veruje da se iza toga, ne tako vešto, krije i otvorena namera da Radovanov život bude direktno ugrožen, poput života generala Krstića koji je preklan u zatvoru.
Poster sa slikom Radovana Karadžića na protestu protiv NATO pakta, u Beogradu 2016. godine.
© AP Photo / Andrej Cukic / Prvi predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić
Mesecima nakon posta Karadžića još drže na posnoj hrani, pa je za kratko vreme izgubio 20 kilograma i još nastavlja da mršavi. Njegovo već narušeno zdravlje dodatno je ugroženo time što mu je uskraćeno pravo na medicinsku pomoć, dijagnostiku, terapije i kontrole.
Pored svog navedenog sadizma engleskih vlasti, Radovan Karadžić je stavljen pred izbor i nateran da bira hoće li svoje pare koristiti na hranu ili na pozive porodici.
Lista „razloga“ za njegovo kažnjavanje u zatvoru je, kako kaže Sonja Karadžić, predugačka, budući da se „razlozi“ odnosno opravdanja stalno izmišljaju.
Zašto baš 50.000 funti
Pravni savetnik Radovana Karadžića, Goran Petronijević, mogao je da svog klijenta brani pred Haškim tribunalom, ali u Engleskoj, nažalost, ne može da obavlja tu funkciju. U postupku koji se vodi pred sudom, Karadžić mora imati pravnu zaštitu, odnosno advokata, kojeg on više nema. Njegov pravni tim je angažovao advokata iz Britanije, Srbina poreklom, ali Karadžić nema sredstava da ga plaća. U tom slučaju, njega bi prema tamošnjem zakonu trebalo da plaća država, odnosno britansko ministarstvo pravde.
Kada se nekome krše zatvorska prava, onda u postupku koji se vodi za utvrđivanje kršenja prava, država plaća i snosi troškove stručne pomoći. Oni njemu to nisu odobrili i o tom iznosu se radi. To nije neki iznos koji on hoće da oni njemu plate iz hira, već je to iznos koji je vezan za rad stručne pomoći, odnosno advokata u postupku utvrđivanja kršenja njegovih prava, kojih je bilo sijaset, rekao je Petronijević za Sputnjik.
Kada zlonamerni hoće da čitavu situaciju izvrnu ruglu, oni pominju kako Karadžić zahteva pare i lap top. Pored zabrane komunikacije i svakodnevnog kažnjavanja, Karadžić nema više ni dozvolu da radi na svom kompjuteru, što mu je, objašnjava Petronijević, neophodno kako bi radio na materijalu vezanim za reviziju svog sudskog slučaja. Dakle, pored toga što mu Britanija ne daje advokata, ne daje mu ni pravo da se sam brani.
Jedno ročište je održano i ono je održano tako što se sam gospodin Karadžić obratio sudu putem video linka, pošto nema branioca, punomoćnika, pravnu pomoć. Mi nemamo pravo tamo da ga zastupamo, a pošto mu britanska država nije dozvolila pravo na advokata, on je bio prinuđen da sam iznosi sve činjenice. Sledeće ročište je zakazano za par meseci, pa ćemo videti šta se i kako događa.
Grafit posvećen Radovanu Karadžiću, Beograd, 2016. godina.
© AP Photo / Andrej Cukic / Prvi predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić
Na udaru i Karadžićeva porodica
Karadžićeva kompletna porodica se nalazi pod sankcijama. Oni ne mogu da imaju račune ni u jednoj banci, nemaju gde da primaju plate i penzije, a kamoli da dobiju vizu i odu do Britanije da ga posete. Iako je njegovo suđenje završeno, iako niko od njih nema nikakvu krivicu, iako je utvrđeno da niko od njih nije učestvovao u njegovom sakrivanju, oni trpe posledice. To nije samo tortura nad njim, kaže Petronijević, već i nad svima koji su povezani sa njim.
Njega niko još do sada nije obišao u zatvoru, sem jednog našeg sveštenika koji je uspeo od 2021. godine do danas dvaput da ode tamo. Od kad je prebačen u taj ozloglašeni zatvor Albani, koji se nalazi na engleskom ostrvu Vajt, niko živi ga nije video, ni od porodice, ni od advokata, ni od bilo koga drugog. Načinom na koji je on odveden tamo i sa uslovima u kojima se nalazi potpuno je promenjena suština njegove presude, smatra Petronijević.
Srbija i Srpska da pomognu koliko mogu
Po mišljenju Petronijevića, Republika Srbija i Republika Srpska trebalo bi da pomognu koliko mogu i nikad nije kasno da se uključe u Radovanovu odbranu. On kaže da je svestan da smo svi pod pritiskom i da je tortura koju Karadžić podnosi samo jedan deo sveopšteg pritiska koji se vrši nad Srbijom i Srbima, ali da bi država ipak trebalo da se angažuje. Pomoć Karadžiću nije samo pomoć jednom čoveku, već borba za očuvanje dostojanstva ovog naroda.
Trebalo bi da se zahteva od Saveta Bezbednosti posebna sednica o tome. Naša ministarka pravde je načela tu temu prošli put i jako je lepo govorila pred Savetom bezbednosti, ali je sve ostalo samo na tome.
Zastava sa likom Radovana Karadžića na derbiju Zvezde i Partizana, 2009. godina.
© AP Photo / DARKO VOJINOVIC / Prvi predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić
Cilj tužbe da skrene pažnju na povredu ljudskih prava
Dugogodišnji advokat u Haškom tribunalu i branilac Ratka Mladića, Branko Lukić, objašnjava za Sputnjik da je normalnom čoveku nezamisliva psihička i fizička tortura kojoj su, pogotovo naši ljudi, izloženi u engleskim zatvorima. U svim vestima se potencira suma od 50.000 funti, kao da Karadžić hoće nešto da „zaradi“, a Lukić objašnjava da se radi o tome da morate nešto tražiti od suda kako bi vaš predmet mogao da ide dalje. Cilj svega ovoga je samo da se skrene pažnja na povredu ljudskih prava, a određena suma je morala biti stavljena na papir. Koga bi inače u Engleskoj zanimalo što se krše ljudska prava jednog Radovana Karadžića…
Mislim da je njegov cilj pre svega da ukaže na katastrofalno stanje u kojem se nalazi. Da li će dobiti tužbu ili ne, to njemu nije cilj uopšte. Šta bi mu u zatvoru značilo da dobije pare? Da zove češće porodicu ili uzme nešto više da pojede? Nije to poenta. Cilj ove tužbe je isključivo i to treba samo tako posmatrati, da se ukaže na narušavanje njegovih ljudskih prava.
Lukić smatra da država Srbija može da interveniše. Po njegovom mišljenju, trebalo bi se obratiti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde bi se ukazalo na strahovito narušavanje svih ljudskih prava Radovana Karadžića. Lukić zaključuje da bez države, u ovakvoj situaciji, skoro ništa ne može da se uradi.
Pogledajte i:
