Spinovanje američkih medija o predsedničkim kandidatima — lažiranje realnosti
© AP Photo / Al Behrman
Pratite nas
Većina klasičnih korporativnih medija na Zapadu uništila je svoju verodostojnost upravo političkim svrstavanjem još od 2016. godine i američkih predsedničkih izbora. Ovo što danas rade još je gore jer bukvalno lažiraju realnost, kaže novinar Nebojša Malić komentarišući pristrasno izveštavanje o američkoj predsedničkoj kampanji.
Kako spinuju zapadni mediji jasno je kada se „gugla“ Donald Tramp, republikanski kandidat, a rezultati internet pretrage izbacuju samo vesti o Kamali Haris. Sa druge strane, kada se izveštava o istoj temi, u zavisnosti od kandidata, izlaze pozitivni ili negativni tekstovi. Dok za jednu stvar kritikuju Trampa, američki mediji za isto to dižu Kamalu „u nebesa“.
Nebojša Malić navodi još čitav niz primera kako se posebno američki, ali i drugi zapadni mediji trude da poguraju rejting demokratskog kandidata Kamale Haris, a da koliko god mogu obore republikanca Donalda Trampa.
Primera radi, Tramp je predložio da se ukine porez na bakšiš, koji su tri godine pre toga uveli Kamala i Bajden. Čak je i Kamala bila odlučujući glas za to u Senatu, budući da je Senat i tada bio jednako podeljen. Tri godine kasnije, Kamala je rekla „Ja sam za to da se porez ukine“, a svi mediji su vikali da je to njena najbolja ideja, kako je to sjajno, kako je to divno i kako će ona da pomogne ugnjetenim radnicima. Istovremeno su pisali kako će, ukoliko ukine porez na bakšiš, Tramp dovesti Ameriku do bankrota. Niko se nije obazirao na činjenicu da je to Trampov predlog sve vreme, a da je Kamala odgovorna za postojanje tog poreza, rekao je Malić za Sputnjik.
Potpredsednica Kamala Haris drži govor u Okružnom savetu Međunarodne unije umetnika i srodnih zanata, SAD
© AP Photo / Morry Gash
Ovo je čist primer onoga što Amerikanci zovu „geslajting“, objašnjava Malić. Pojava je ime dobila po metodi mentalnog zlostavljanja, nazvanoj po trileru iz tridesetih godina prošlog veka, gde čoveka ubeđuju da je lud tako što lažiraju realnost oko njega.
U to se pretvorio medijski aparat, ne samo na Zapadu, ali najviše na Zapadu, u toj anglo sferi. U Engleskoj to ide do te mere da hapse ljude zato što pišu stvari po društvenim mrežama koje se ne dopadaju vlastima. Dakle, morate da verujete u ono što Vam mediji kažu, ili idete u zatvor.
Živeli podkasti
Sve ovo skupa diskredituje klasične medije i ljudi se, objašnjava naš sagovornik, iz gađenja prema celoj priči, sve više okreću alternativnim medijima. Međutim, reakcija vlasti na to je da te alternativne medije napada. Najnoviji primer takvog napada desio se kada je Evropska unija napala Ilona Maska pred intervju sa Trampom, da se, kako objašnjava Malić, ne bi slučajno usudio da kaže nešto što njima ne odgovara.
Međutim, povratka na staro nema. Taj voz je prošao, brod je otplovio, a ta pretenzija nezavisnog i objektivnog izveštavanja koju su obukli kao odelo mediji u proteklih pedesetak godina, nikad i nije bila stvarna. Nekad su se trudili manje, nekad više, ali uvek je bilo pristrasnosti. Jedina razlika sada je što je to sve ogoljeno.
Sedište Njujork tajmsa, najvećih gradskih novina u SAD
© AP Photo / Mark Lennihan
Sve je to stvar poverenja, kaže naš sagovornik, a zadobiti poverenje javnosti, a ne samo ciljne grupe glasača koji idu u medije po pamet jeste stvar za koju treba vremena.
Onom svetu koji ide po pamet u centralu potpuno je svejedno da li ih je neko juče lagao ili će ih sutra lagati, sve dok im govore ono što žele da čuju. Sa druge strane, pošten svet će verovati onome ko mu dosledno ne laže. Za to ipak treba vremena, kaže Malić.
Budućnost medija
Naš sagovornik ipak veruje da postoji budućnost i za televiziju i za radio i za društvene mreže, odnosno za sve metode dostavljanja sredstva, i za papir i za ekran i za etar.
Medijske kuće će uvek postojati jer postoji određena efikasnost veličine i resursa u ovom poslu. Ne može pojedinac koji se razume u jednu ili dve stvari i vodi podkast sve to da postigne. Ne možete gledati pedeset podkasta na dan i na taj način biti informisani o svemu što vas zanima. Postojaće potreba za dnevnikom, vestima, kratkim crtama, sižeu... Ljudi rade, idu na posao, gaje decu, žive živote i nema svako vremena da ceo dan sedi pred ekranom ili zvučnikom i samo sluša vesti.
Malić dodaje da će, bez obzira na trenutno stanje medija, uvek biti posla za one koji žele da informišu javnost. Poenta je, zaključuje Malić, da te medijske kuće u budućnosti moraju da zadobiju poverenje publike tako što neće da ih lažu, a to je u ovim okolnostima i savremenom svetu jako teško.
Pogledajte i:
