https://lat.sputnikportal.rs/20240818/nova-studija-otkriva-siri-se-kisela-zona-ispod-povrsine-okeana--1176221480.html
Nova studija otkriva: Širi se kisela zona ispod površine okeana
Nova studija otkriva: Širi se kisela zona ispod površine okeana
Sputnik Srbija
Dubina karbonatne kompenzacije, zone gde visok pritisak i niska temperatura stvaraju toliko kisele uslove da rastvaraju ljušturu i skelet, mogla bi činiti... 18.08.2024, Sputnik Srbija
2024-08-18T22:11+0200
2024-08-18T22:11+0200
2024-08-18T22:11+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
okean
studija
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/19/1161661603_0:162:3066:1887_1920x0_80_0_0_6e2e6a72c8cacc68c706a3ffe22f2858.jpg
U najdubljim delovima okeana, ispod 4.000 metara, kombinacija visokog pritiska i niske temperature stvara uslove koji ratvaraju kalcijum-karbonat, materijal od kojeg morske životinje prave svoje oklope.Ovo je različito od okeanske acidifikacije površinskih voda do koje dolazi zato što okean apsorbuje ugljen-dioksid od sagorevanja fosilnih goriva.Međutim, ta dva fenomena su povezana – usled povećanja koncentracija ugljen-dioksida u okeanu, njegov ph opada (postaje kiseliji), a duboka zona u kojoj se rastvara kalcijum-karbonat raste, od dna naviše, piše Lajv sajens.Prelazna zona u kojoj kalcijum-karbonat postaje hemijski sve nestabilniji i počinje da se rastvara naziva se lizoklin. Pošto je morsko dno relativno ravno, čak i porast lizoklina od nekoliko metara može brzo dovesti do velikih nedovoljno zasićenih (kiselih) oblasti.Istraživanje je pokazalo da se ta zona već izdigla oko 100 metara u odnosu na preindustrijska vremena i da će verovatno rasti dalje nekoliko stotina metara u ovom veku.Milioni kvadratnih kilometara morskog dna će možda doživeti brzu tranziciju putem koje će krečnjački sediment postati hemijski nestabilan i rastvarati se.Gornja granica prelazne zone lizoklina je poznata kao dubina kalcitne saturacije, iznad koje su sedimenti bogati kalcijum-karbonatom i okeanska voda superzasićena njime. Ispod donje granice, dubine kalcitne kompenzacije, sedimenti sadrže malo ili nimalo karbonatnih minerala.Oblast ispod donje granice varira u velikoj meri između različitih sektora okeana. Već zauzima oko 41% globalnog okeana. Od industrijske revolucije, ova zona se izdigla za sve delove okeana, varirajući od gotovo nepostojećeg rasta u zapadnom Indijskom okeanu do više od 300 metara u severozapadnom Atlantiku.Ako se donja granica lizoklina izdigne za još 300 metara, oblast morskog dna ispod nje porašće 10% i zauzimati 51% globalnog okeana.Nedavna studija je pokazala da donja granica lizoklina, dubina kalcitne kompenzacije, predstavlja biološku granicu između različitih životnih sredina iznad i ispod nje. U severoistočnom Pacifiku, najbrojniji organizmi na morskom dnu iznad te dubine su meki korali, krte zvezde, dagnje, morski puževi, hitoni i morske mahovine, koji svi imaju kalcifikovane ljušture ili skelete.Pored ekspanzije dubine kalcitne kompenzacije, delovi okeana na malim geografskim širinama gube vrste jer voda postaje previše topla, a nivoi kiseonika opadaju, zbog klimatskih promena.Stoga, najpovoljniji prostor za život morskih vrsta se sužava odozdo (izdizanje dubine kalcitne kompenzacije) i odozgo (zagrevanje).Ostrvske zemlje najviše na udaruEkskluzivne ekonomske zone nekih zemalja biće više pogođene. Generalno, okeanske i ostrvske zemlje gube više, dok zemlje sa velikim kontinentalnim pragovima gube proporcionalno manje.Predviđa se da će ekskluzivna ekonomska zona (EEZ) Bermuda biti najviše pogođena podizanjem dubine kalcitne kompenzacije za 300 metara iznad trenutnog nivoa – 68% morskog dna te zemlje naći će se ispod lizoklina. Nasuprot tome, predviđa se da će samo 6% američke EEZ i 0,39% ruske EEZ biti pogođeno.Iz globalne perspektive, neverovatno je da je već 41% dubokog mora praktično kiselo, da bi polovina mogla postati kisela do kraja veka, a da je prva studija koja pokazuje uticaje na morski život objavljena tek prošle godine.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, okean, studija, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, okean, studija, živi svet i genetika
Nova studija otkriva: Širi se kisela zona ispod površine okeana
Dubina karbonatne kompenzacije, zone gde visok pritisak i niska temperatura stvaraju toliko kisele uslove da rastvaraju ljušturu i skelet, mogla bi činiti polovinu globalnog okeana do kraja veka.
U najdubljim delovima okeana, ispod 4.000 metara, kombinacija visokog pritiska i niske temperature stvara uslove koji ratvaraju kalcijum-karbonat, materijal od kojeg morske životinje prave svoje oklope.
Ovo je različito od okeanske acidifikacije površinskih voda do koje dolazi zato što okean apsorbuje ugljen-dioksid od sagorevanja fosilnih goriva.
Međutim, ta dva fenomena su povezana – usled povećanja koncentracija ugljen-dioksida u okeanu, njegov ph opada (postaje kiseliji), a duboka zona u kojoj se rastvara kalcijum-karbonat raste, od dna naviše,
piše Lajv sajens.
Prelazna zona u kojoj kalcijum-karbonat postaje hemijski sve nestabilniji i počinje da se rastvara naziva se lizoklin. Pošto je morsko dno relativno ravno, čak i porast lizoklina od nekoliko metara može brzo dovesti do velikih nedovoljno zasićenih (kiselih) oblasti.
Istraživanje je pokazalo da se
ta zona već izdigla oko 100 metara u odnosu na preindustrijska vremena i da će verovatno rasti dalje nekoliko stotina metara u ovom veku.
Milioni kvadratnih kilometara morskog dna će možda doživeti brzu tranziciju putem koje će krečnjački sediment postati hemijski nestabilan i rastvarati se.
Gornja granica prelazne zone lizoklina je poznata kao dubina kalcitne saturacije, iznad koje su sedimenti bogati kalcijum-karbonatom i okeanska voda superzasićena njime. Ispod donje granice, dubine kalcitne kompenzacije, sedimenti sadrže malo ili nimalo karbonatnih minerala.
Oblast ispod donje granice varira u velikoj meri između različitih sektora okeana. Već zauzima oko 41% globalnog okeana. Od industrijske revolucije, ova zona se izdigla za sve delove okeana, varirajući od gotovo nepostojećeg rasta u zapadnom Indijskom okeanu do više od 300 metara u severozapadnom Atlantiku.
Ako se donja granica lizoklina izdigne za još 300 metara, oblast morskog dna ispod nje porašće 10% i zauzimati 51% globalnog okeana.
Nedavna
studija je pokazala da donja granica lizoklina, dubina kalcitne kompenzacije, predstavlja biološku granicu između različitih životnih sredina iznad i ispod nje. U severoistočnom Pacifiku, najbrojniji organizmi na morskom dnu iznad te dubine su meki korali, krte zvezde, dagnje, morski puževi, hitoni i morske mahovine, koji svi imaju kalcifikovane ljušture ili skelete.
Međutim, ispod te granice ima više morskih sasa, morskih krastavaca i oktopoda. Ta nedovoljno zasićena (kiselija) životna sredina već ograničava život u 141 milion kvadratnih kilometara okeana i mogla bi se proširiti još 35 miliona kvadratnih kilometara ako se dubina kalcitne kompenzacije podigne za 300 metara.
Pored ekspanzije dubine kalcitne kompenzacije, delovi okeana na malim geografskim širinama gube vrste jer voda postaje previše topla, a nivoi kiseonika opadaju, zbog klimatskih promena.
Stoga, najpovoljniji prostor za život morskih vrsta se sužava odozdo (izdizanje dubine kalcitne kompenzacije) i odozgo (zagrevanje).
Ostrvske zemlje najviše na udaru
Ekskluzivne ekonomske zone nekih zemalja biće više pogođene. Generalno, okeanske i ostrvske zemlje gube više, dok zemlje sa velikim kontinentalnim pragovima gube proporcionalno manje.
Predviđa se da će ekskluzivna ekonomska zona (EEZ) Bermuda biti najviše pogođena podizanjem dubine kalcitne kompenzacije za 300 metara iznad trenutnog nivoa – 68% morskog dna te zemlje naći će se ispod lizoklina. Nasuprot tome, predviđa se da će samo 6% američke EEZ i 0,39% ruske EEZ biti pogođeno.
Iz globalne perspektive, neverovatno je da je već 41% dubokog mora praktično kiselo, da bi polovina mogla postati kisela do kraja veka, a da je prva studija koja pokazuje uticaje na morski život objavljena tek prošle godine.
