00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Moldavske vlasti pretvaraju zemlju u bojno polje Zapada i Istoka

© AP Photo / Pol AllinghamMoldavska zastava
Moldavska zastava - Sputnik Srbija, 1920, 17.08.2024
Pratite nas
Moldavija je jedna od zemalja koja postaje uporište NATO-a i država koju Zapad koristi za borbu protiv Rusije, ocenjuju ruski eksperti, dok moldavski opozicionari pozivaju prozapadni državni vrh zemlje da ne počinje opasne igre, pretvarajući zemlju u „bojno polje između Zapada i Istoka“.
Prema navodima lokalnih političara, Moldavija je postala baza za tranzit vojnog tereta NATO-a koji ide u Ukrajinu. Optužena je i za baziranje „ukrajinskih“ lovaca F-16, dok je odluka o izgradnji 23 vojna objekta naterala opoziciju da od prozapadne predsednice Maje Sandu zatraži odgovor – sprema li se Kišinjev za rat?
„Mislim da su Moldavija, Rumunija i Poljska u strategiji Sjedinjenih Država zemlje drugog ešalona. Ako je Ukrajina u prvom planu, sada Amerikanci pokušavaju da ojačaju ove pozadinske oblasti. Shodno tome, ako se zona sukoba bude naglo širila, onda bi sledeće zemlje trebalo da budu te zemlje drugog ešalona. Moldaviju će, očigledno, pratiti Rumunija i onda dolazi do zone širenja sukoba. Zbog toga oni pokušavaju da ojačaju pozadinu. Nije činjenica da će doći do sukoba sa Moldavijom, ali Amerikanci pokušavaju da ojačaju ove zemlje drugog ešalona“, kaže Blohin.
Moldavija je zemlja koja ima neutralan status, ali od sredine devedesetih sarađuje sa NATO-om u okviru individualnog plana partnerstva. Prema istraživanjima javnog mnjenja, većina stanovništva Moldavije – skoro 56 odsto njih je protiv ulaska u alijansu i zalaže se za održavanje statusa trajne neutralnosti koji je propisan Ustavom. Tek 28,5 odsto Moldavaca bi podržalo ulazak u NATO, dok su preostali ispitanici neodlučni.
Međutim, predsednica Maja Sandu, koja ima rumunsko državljanstvo, poziva na zbližavanje sa NATO-om, a njenim dolaskom na vlast u zemlji su počele učestalo da se održavaju vežbe uz učešće vojnika iz NATO zemalja, povećani su vojni troškovi i nabavka oružja.
U planu je i izgradnja 23 vojna objekta na koje će, po nekim procenama, aktuelno rukovodstvo zemlje potrošiti više od 21 milion dolara.
Bivši premijer te zemlje Jon Kiku je nazvao Moldaviju bazom za pretovar NATO aviona, koji prevoze vojni teret za Ukrajinu. U prilog tim tvrdnjama, pokazao je fotografije transportnih i vojnih aviona koji sleću na lokalni aerodrom i pozvao je državni vrh da ne počinje „opasne igre“, dok je bivši predsednik Igor Dodon govorio o istoj temi, ističući učešće zemlje u vežbama sa NATO-om, ali i četvorostruko povećanje vojnog budžeta, kupovinu naoružanja i aktivno okupljanje rezervista od strane vojnih komisarijata.
„Maja Sandu je put u rat“, upozorio je on.

Amerika sprema front protiv Rusije

Zbog svega, rusko-moldavski odnosi su sve napetiji. Otpravnik poslova Moldavije u Rusiji pozvan je u utorak u rusko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je izrazilo zabrinutost zbog navoda o mogućem baziranju u Moldaviji borbenih aviona F-16 namenjenih Ukrajini. Mediji su pisali da će ti avioni navodno poleteti sa moldavskih aerodroma kako bi bombardovali rusku teritoriju. Međutim, moldavsko Ministarstvo spoljnih poslova je to negiralo.
Blohin ističe da Moldavija može da postane strateško uporište za Zapad u slučaju kraha u Ukrajini.
„Ali ne samo Moldavija, jer ako pogledate kartu tu su i tzv. zemlje koje se mogu nazvati ‘sanitarnim kordonom’ i to Baltičke države, Poljska, Rumunija i Moldavija. Jasno je da će Sjedinjene Države sada jačati te države za slučaj ako u budućnosti dođe do sukoba sa Rusijom“, dodao je Blohin.
Odgovarajući na pitanje šta je cilj izgradnje 23 vojna objekta u Moldaviji, Blohin kaže „jačanje zemlje“ u slučaju da se Ukrajina nađe u zoni uticaja Rusije.
„Tada je jasno da će Moldavija već biti u prvom planu. Dakle, ovo se sve radi uzimajući u obzir mogućnost pada Ukrajine. To jest, oni je jačaju“, dodao je on.
Govoreći o daljem razvoju događaja, Blohin ocenjuje da će Moldavija, ako se bude intenzivirala konfrontacija Rusije i Zapada, raditi na tome da poveća svoj značaj u očima Vašingtona.
„Kako će ga konkretno ojačati, to ćemo videti. Sada ne mogu tačno da kažem šta će tamo isporučivati, ali očigledno je da ako Ukrajina padne, onda će pumpati oružjem ne samo Moldaviju, nego i Poljsku, Rumuniju i Baltičke države. One su ključne. Takoreći, naoružavaće zemlje duž granica Rusije“, upozorava Blohin.

Maja Sandu ruši veze sa Pridnjestrovljem i Gagauzijom

Ruski eksperti ocenjuju da politika Maje Sandu vodi ka rušenju veza sa Pridnjestrovljem, dok „Gagauzija počinje da govori o sticanju još veće autonomije kako bi zaštitila svoje kulturno nasleđe“.
Prednjestrovlje, kao i Gagauzija, autonomni okrug na jugu Moldavije, tradicionalno se zalažu za zbližavanje sa Rusijom, dok se vlasti u Kišinjevu drže proevropskog kursa usmerenog ka evropskim integracijama, iako u Moldaviji ne podržavaju svi proevropski kurs.
Sandu je sada posvećena aktivnostima vezanim za pripreme za predstojeće predsedničke izbore u oktobru i planirani referendum o članstvu u Evropskoj uniji, a u te svrhe zabranila je rad nekoliko desetina televizijskih kanala i portala koji se protive politici vlasti i evropskim integracijama.
Stručna javnost takođe upozorava da aktivnosti Sandu i njenih saradnika stvaraju dodatne rizike za Pridnjestrovlje i Gagauziju.
„Pridnjestrovlje je problem za Moldaviju i za NATO, jer, očigledno, to označava prorusku zonu uticaja. U tom području, u mestu Kolbasna, postoji ruska baza i jasno je da Ukrajinci tu mogu stvoriti tenzije, jer je njihov zadatak da nanesu maksimalnu štetu Rusiji svim raspoloživim, svim mogućim sredstvima. I, naravno, oni mogu da uvuku Pridnjestrovlje u ovaj sukob, a posle Pridnjestrovlja jasno je da bi usledilo i uvlačenje Moldavije i zato mislim da će pomoć Moldaviji biti povećana od strane Sjedinjenih Država“, upozorava Blohin.
U Pridnjestrovlju, koje se graniči sa Moldavijom i Ukrajinom, raspoređena je Operativna grupa ruske vojske koja broji 1.000 vojnika i oficira. Oni, između ostalog, imaju zadatak i da čuvaju skladišta u kojima se nalazi više od 20.000 tona municije, koja je izvezena nakon povlačenja sovjetskih trupa iz evropskih zemalja.
U slučaju da se situacija u tom regionu „zakuva“ i dođe do sukoba Rusija će biti primorana da pojača otpor i pomogne Pridnjestrovlju da se odupre, zaključuje Blohin.
Gorožane osmatrivaюt bronirovannuю inženernuю mašinu M1132 ESV Stryker vooružennыh sil SŠA v Kišineve - Sputnik Srbija, 1920, 18.07.2024
RUSIJA
Moskva upozorava: Amerika gura Moldaviju ka ukrajinskom scenariju
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala