Inflacija pala, hoće li i cene
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Mere uključivanja BIA i NBS u borbu protiv visokih marži ne mogu da imaju suštinski ekonomski efekat, već samo psihološki. Sa druge strane, država može da nađe određen broj trgovaca koji će pristati da smanje marže, ali će to smanjenje država morati da kompenzuje. Tako će neke cene biti neznatno niže, ali takođe bez značajnijeg ekonomskog efekta.
Na ovaj način profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Ljubodrag Savić komentariše najavu srpskog premijera Miloša Vučevića da će se država uključiti u „obračun“ sa visokim maržama u Srbiji.
Vučević je najavio istragu o tome ko se sve ugrađuje u cene proizvoda na njihovom putu od skladišta i fabrika do rafova. U tu akciju će se, kako je najavio, uključiti i Narodna banka Srbije (NBS), kao i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
Administrativnim merama teško do smanjenja cena
Naš sagovornik, kako kaže, priznaje da ne zna šta bi u svemu tome BIA trebalo da radi. Jedino da istražuje neke stvari koje nisu po zakonu. Teško da se na polju smanjivanja marži mogu postići ozbiljni efekti uz uključivanje BIA i NBS, pogotovo u zemlji koja stremi Evropskoj uniji i koja izgrađuje slobodnu tržišnu privredu, smatra Savić.
„U tržišnoj privredi ne postoje ograničenja. Postoje pravila koja se moraju poštovati, ali da bi bila tržišna privreda, država donosi samo načelne zakone, ne reguliše i ne propisuje kolika će biti visina marže. To je administrativna privreda, nešto što smo imali posle II svetskog rata i povremeno u bivšoj Jugoslaviji kada su cene divljale“, objašnjava on.
Savić podseća da takve administrativne mere u bivšoj državi nisu dale rezultate. Više puta su cene čak i zamrzavane, ali privrednici su i tada nalazili načine kako da takve mere zaobiđu.
Cene određenih proizvoda bile su zamrzavane i početkom epidemije koronavirusa. Na primer, zamrznute su cene šećera u pakovanju od jednog kilograma, ali su trgovci takva pakovanja raspakivali i šećer prodavali u kesama kao rinfuznu robu u većim pakovanjima po ceni višoj od one koja je bila zamrznuta.
Prema njegovim rečima, u tržišnoj privredi je takve mere teško je sprovesti. To ne znači da država ne treba time da se bavi, ali Savić nije siguran da je to moguće administrativnim merama.
„NBS verovatno ima neki instrumentarijum koji može da koristi, ali on je takođe ograničen. Na primer, kod nekih kreditnih olakšica, ali privreda ne funkcioniše direktno preko NBS, nego preko poslovnih banaka. Jedino što Narodnoj banci ostaje jeste da sa poslovnim bankama reguliše da, na primer, bude niža cena novca ili sa nekim drugim pogodnostima koje bi mogle da se preliju na kredite proizvođača, a uz njihovo obećanje da će sniziti maržu. To je nešto što bi hipotetički moglo da funkcioniše, međutim nisam siguran ni u to“, napominje on.
Očekivanja inflacije podižu marže
Prema podacima NBS, u prošloj godini trgovinske marže povećane su za čitavih 36,6 odsto. Za to, prema Savićevim rečima, postoje dva razloga. Jedan je taj da su oni koji su u lancu trgovine očekivana inflacija bila na sličnom nivou. Na primer, cene hrane bile su prilično visoke.
Svako se protiv inflacije bori na svoj način. Potrošači se bore tako što kupuju neke proizvode koji im trenutno nisu potrebni, ali očekuju povećanje njihove cene. Na taj način povećavaju tražnju i stvaraju uslove za povećanje cena; trgovac reaguje na sličan način i pita se hoće li moći da kupuje proizvod od proizvođača po istoj ceni, pa koriguje za svaki slučaj maloprodajnu cenu. Slično se ponaša i proizvođač, objašnjava Savić.
„To je ona psihološka komponenta inflacije, koja u ovom trenutku nije toliko izražena jer je inflacija u značajnoj meri suzbijena, ali to je nešto što je značajno kod formiranja cena“, napominje on.
Drugo, svako ko funkcioniše na tržištu ima troškove koji se svakog meseca koriguju. Takođe, trgovci imaju i kredite, a kamatne stope su bile visoke. Sve su to elementi koje ljudi unapred anticipiraju i pokušavaju da prebace na drugog. Najlakše je podići cene, a to se vraća kao bumerang, dodaje Savić. To je inflaciona spirala koja je prigušena, ali još uvek traje.
Između 2013. i početka epidemije koronavirusa, Srbija je beležila simboličan rast cena na godišnjem nivou. Štaviše, postojala je deflacija. Sada imamo inflaciona očekivanja i ljudi kalkulišu – iz skoro desetogodišnjeg perioda beznačajne inflacije, ušli smo u period u kome inflacija igra itekako značajnu ulogu, naglašava Savić.
Na prezentaciji izveštaja o inflaciji, guverner NBS Jorgovanka Tabaković je rekla da će inflacija krajem godine najpre usporiti na četiri odsto krajem ove godine, a da će zatim da se tokom naredne godine postepeno približi centralnoj vrednosti cilja od tri odsto.
Savić, kako kaže, ne sumnja da je analiza urađena metodološki ispravno. Međutim, život je malo drugačiji. Za one koji najveći deo primanja troše na hranu i režije, a takvih je u Srbiji najviše vesti iz Narodne banke nisu nikakva uteha.
„Inflacija njihovih proizvoda, odnosno rast cena proizvoda koje oni koriste je značajno viša. Tako da ovo treba da razumemo kao prosečnu stopu koja je verovatno ispravno izračunata, ali ona, kada bismo je dekomponovali, ima nekih stavki koje beleže jako nizak rast cena i nekih koje beleže izuzetno visok rast, a to je, na primer, cena hrane“, zaključuje naš sagovornik.
Pogledajte još:
