Akademik Ljubodrag Dimić o pokušajima revizije istorije u Nemačkoj: Ne bi moglo bez političke dozvole
© Sputnik
Pratite nas
Na delu je opšta revizija istorije koja nema nikakvu dodirnu tačku sa znanjem i onim što bi istorija trebalo da bude, a to je nauka o prošlosti, kaže za Sputnjik istoričar prof. dr Ljubodrag Dimić, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti povodom namere nemačkog ministarstva odbrane da oda počast nacističkim zločincima.
Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova pozvala je međunarodnu zajednicu da hitno reaguje na veličanje nacističkih zločinaca u Nemačkoj nakon što je zvaničnik Bundesvera predložio više oficira Vermahta kao primer za uzor.
Nakon bure kritika Ministarstvo odbrane Nemačke odustalo je od odluke da bivše pripadnike Vermahta i SS trupa uključi u spisak primera za uzor. "Još jednom smo pogledali formulacije i povlačimo ih. Dopune su povučene, rekao je novinarima portparol ministarstva Arne Kolac.
Po mišljenju akademika dimića, čitav slučaj je rezultat pokušaja revizije istorije koja nije moguća bez političke dozvole, ili možda podrške ili čak političke narudžbine, a sa ciljem da se na neki način već sutra realizuju neki poslovi koji imaju mnogo zajedničkog sa onim što je Nemačka želela 1939. godine.
Politička revizija – povratak Nemačke u 1939. godinu
U okviru te revizije istorije mora da stoji politika i ona nije moguća kao čin pojedinca, jer čin pojedinca ne bi bio primećen, smatra Dimić.
„Pokušaj revizije istorije tako važne i tako bolne za Evropu, moguć je samo uz podršku vrha Nemačke. A to znači da je Nemačka revidirala svojih 70 godina istorije posle Drugog svetskog rata i da je opet na istim polazištima ili stavovima kao što je bila 1939. godine kad je taj rat započeo ili 1933. kad je Adolf Hitler došao na vlast i kad je počeo da se razvija taj koncept koji je mnoge evropske narode, a Srbe podjednako kao i Ruse, stavio u kategoriju onih nad kojima treba izvršiti genocid.“
Slični trendovi širom Zapadne Evrope
Dimić ukazuje da i na slične opasne trendove u drugim evropskim državama.
„Možemo da kažemo da ni ostale evropske države nisu daleko od toga. Nažalost. A kad kažemo ostale evropske države, mislim na države Zapadne Evrope i u tim državama Zapadne Evrope sve su bile sem jedne pod Moskvom, 1941. godine. Tako da u istoriji postoje činjenice, postoje pojave, a ovo je pojava fašizma. Postoje i procesi koji istim tim činjenicama i pojavama daju smisao. Prema tome, ako gledamo to iz šireg ugla i posmatramo proces, on vodi istom cilju kakav je bio 1941, odnosno 1939. kad je počeo rat, kakav je bio i 1914. kad je počeo Prvi svetski rat i tu se ništa od tog nemačkog militarizma nije promenilo.“
Akademik Dimić objašnjava da svako sticanje znanja o prošlosti na neki način vrši reviziju onoga što smo do tada znali, međutim postoji nešto što je naučna revizija i ono što je politička revizija istorije, objašnjava Dimić.
Ljubodrag Dimić
© Sputnik / Lola Đorđević
A ta politička revizija je nesumnjiva kad je reč o svojevremenoj odluci EU da „izjednači dva totalitarizma – fašizam i komunizam“, naglašava Dimić.
„I ona se uvek završava katastrofom, povlačenjem crte, mirovnim ugovorima, milionima izginulih ljudi i nekim prividom pokajanja u jednoj ili dve generacije. A u trećoj koja dođe nestaje taj privid pokajanja, a pola ovih evropskih političara toj generaciji pripada i to su unuci ili praunuci onih koji su 1941. ili 1945. vršili zločine. Prema tome, ako bi se temeljnije analizirala ta evropska struktura a ja to ne poznajem dobro, verujem da bi se tu našlo desetine onih koji su u političkim vrhovima evropskih država a porodično su kroz tu genezu istorije vezani za one koji su vršili zločine i koji su imali nacističko ubeđenje“, zaključio je Dimić.
Nacistički zločinci u Nemačkoj postaju primer za uzor
Komentarišući spisak bivših oficira Verhmahta koji su zamalo ušli u "primere za uzor" nemačkog Ministarstva odbrane, Marija Zaharova je podsetila da je načelnik Odeljenja za logistiku Oružanih snaga nemačkog Ministarstva odbrane, general-potpukovnik Kaj Roršnajder, 12. jula 2024. godine izdao direktivu u kojoj se daje čitav spisak nacističkih vojnika, oficira i generala koji bi trebalo da postanu „primer vojne nadmoći, operativne spremnosti i volje da se bore za postizanje ciljeva, kada to bude zahtevala misija“.
„Nema sumnje da se u nemačkoj vojsci svi dobro sećaju teorije superiornosti. Ali, hajde da vidimo, koga će sada poštovati nemačka vojska: brigadni general Hajnc Karst dobio je gvozdeni krst 1. klase na Istočnom frontu. Teško da je za humanitarnu misiju. Pukovnik Erih Hartman sa 352 vazdušne pobede za Luftvafe. Tokom Kurske bitke u julu 1943. godine, poletevši sa aerodroma u blizini farme Ugrim, oborio je sedam sovjetskih aviona u jednom danu... Kontraadmiral Erih Top, jedan od najuspešnijih komandanata Krigsmarine. Naravno, stari član Nacističke partije“, zaključila je Zaharova.
Pogledajte i:
