Svi se hvataju za glavu: Slovenci padaju na poznate ličnosti, a Srbi na male iznose
21:05 11.08.2024 (Osveženo: 12:02 02.09.2024)
© Foto : Pexels/Ron Lach
Pratite nas
U piramidalne poslove na internetu naši ljudi vole da ulažu male iznose, deset do dvadeset hiljada dinara. Kupuju i preprodaju, recimo šminku. Svota se gomila, pa im se osladi, ulažu dalje. Kada konačno odluče da podignu zarađeni novac, poslodavac nestane. Ljudi padaju na male iznose, a veoma česta onlajn prevara u Srbiji je i ucena.
Ovo za Sputnjik kaže Mirsad Mehmedović vlasnik detektivske agnecije koja se punu deceniju bavi onlajn prevarama u Srbiji.
„Iznenadili bi ste se kada bi saznali koliko se u našoj zemlji plaća kriptovalutama, sve se nauči zbog brze zarade. Zbog koje se na kraju hvataju za glavu“.
Slučaj sajber kriminala u kome se koristi lik i delo poznate pevačice otkrio je ovih dana šokantan podatak, Slovenci su samo ove godine zbog onlajn prevara izgubili čak 11 miliona evra.
Agencije prenose da u toj zemlji lopovi često koriste imena zvezda šou biznisa kako bi od ljudi izvukli novac. U Srbiji to nije slučaj, ali je iznos koji nestane sa računa građana verovatno sličan, jer je onlajn poslova, odnosno prevara, više.
Naš sagovornik, čija agencija radi sa licencom Ministarstva unutrašnjih poslova, kaže da postoje stotine vrsta prevara, a najaktuelnije su poslovne i investicione.
Reklame koje prazne vaše račune
Najaktuelniji su poslovi kod kojih se traži uplata od 200 evra, a automatski dobija 300, s tim što je i posao krajnje jednostavan.
„Samo treba da reklamirate neki proizvod, ali kao ulaz u taj posao neophodno je da uplatite 200 evra. Sutradan, kad uradite posao, dobijate 300 evra, međutim, to je navlakuša, idete dalje. Ponude da investirate 500 evra, 1000. Hoću! Dobijete 1200, ali ih ne podižete, već idete dalje. Kad vam uzmu 10 ili 20 hiljada evra, kad dođete do tog nivoa ulaganja, odjednom vaš profil više ne postoji na toj aplikaciji, na tom sajtu“.
Mehmedović dodaje da se dešava i da „poslodavac“ traži uplatu dodatnog novca za porez ili proviziju da bi „zaposleni“ podigao zarađeni.
Brojne onlajn prevare u Srbiji uključuju ulaganje na interntu u kriptovalutama
© Foto : Pexels/Photo by Worldspectrum
Prevare u kriptovalutama
Pojava kriptovaluta proširila je mogućnosti prevare na internetu. Bitkoin je trenutno broj jedan, ali je u igri i kupovina svih ostalih digitalnih valuta.
„Opet vam traži da ulažete, prikazuje lažne grafikone na kojima vaša zarada skače. U suštini, sa vašim pravim novcem koji uložite u digitalni, dobijate super rezultate na vašoj platformi. Ljudi se jednostavno navuku i samo ulažu, još više, još više. Podignu i kredit, posuđuju od rođaka, dođu do cifre od 50 hiljada evra. Evo, mogu da kupim stan, povući ću novac sa digitalne platforme. Ne može - ugase profil ili ugase ceo sajt“.
Nemoguće misije
Naš sagovornik dodaje da se klasične finansijske prevare koriste za operacije koje naziva „nemoguće misije“. Ako neko sumnja da ga žena ili muž vara, hvata se za slamku i veruje da postoje programi koji će skinuti podatke komunikacije sa tuđeg telefona.
„Lopovi idu na tu prevaru, da može da se hakuje viber i vocap razgovor, da će dobiti informacije u roku od 48 sati, ceo čet. Ili da će za 500 evra nabaviti lokaciju osobe koja je predmet „praćenja“. Ali, nečiju lokaciju može da utvrdi samo MUP, odnosno BIA“, ističe Mehmedović.
Dodaje da oni koji se bave ovom vrstom onlajn prevare takođe traže uplatu u bitkoinima, tako se ne vidi trag novca. Žrtva ih nabavi u menjačnici, uplati na neki broj bez imena i prezimena, grada i države.
„Ne jave se za 48 sati, ne jave se nikad, jer nije moguće provaliti tuđi viber. Ova prevara ima dodatni ponižavajući momenat, moraš da sediš i ćutiš, jer ne možeš sam sebe da prijaviš policiji, da kažeš si hteo da hakuješ nečiji viber, to je krivično delo“.
Piramide lajkova i komentara
Da bi određeni sajt imao jaku vidljivost na internetu, bilo koja veb stranica, a posebno firma koja nudi neke usluge, potrebno je da ima što više klikova, pregleda, lajkova i komentara.
Podizanje gledanosti, tiraža i autoriteta pojedine firme plaćaju, ali postoje i one koje zapravo nikome ne podižu rejting, već novac sa računa naivnih građana.
„Zaista postoje firme koje to rade za novac, nisu botovi, već realne firme iz recimo Indije ili Pakistana. Ali u ovom slučaju tvoj zadatak je, odnosno onlajn prevara, da ostavljaš recenzije i komentare, lajkuješ, deliš i dobiješ novac za to, 10 centi po lajku, 30 po komentaru. Ubiješ se od posla mesec dana, zaradiš recimo 2000 dolara, koje ti nikada ne isplate, jer firma ne postoji, odjednom ne možeš da pristupiš svom profilu“.
Naš sagovornik dodaje da je ova vrsta prevare često vezana za veliki globalni sajt na kome se promoviše filmska produkcija.
Ucena sa Obale Slonovače
Kao poseban vid onlajn prevare koja prazni novčanik, ali i dovodi u pitanje ugled, Mehmedović navodi primer sa Fejsbuka* i Instagrama*:
„Sa Obale Slonovače, iz Južnoafričke Republike, Burkine faso, preko mreže vam se javi mlada lepa devojka. Posle nekog vremena provedenog u dopisivanju, uključuje se i kamera, ona se obnaži i to traži od druge strane. Mnogi korisnici to i učine. Kasnije im ta ista devojka traži novac, kako njihova fotografija ili video ne bi osvanuo na internetu“.
Naš sagovornik objašnjava da je reč o organizovanim kriminalnim grupama koje koriste devojke koje već rade hot lajn. One pronađu naše ljude koji nasednu u minut, dva nepažnje. Kasnije su žrtve ucene, a kada uplate prvi deo novca, svota raste i tome nema kraja.
„Možemo da pomognemo, jer oni ostavljaju podatke za uplatu na Vestern unionu gde mora da bude pravo ime i država gde novac odlazi“, kaže vlasnik detektivske agencije čiji su IT stručnjaci prošli specijalnu obuku MUP-a.
Samo država juri kriminalce
Agencija koristi najnoviju tehnologiju, napredne istraživačke tehnike, sajber alate i softvere za dubinske pretrage interneta. Kada prikupi informacija, onaj ko traži njihove usluge dostavlja ih policiji, odnosno Odeljenju za visokotehnološki kriminal. Država, kaže naš sagovornik, poseduje opremu koja može da locira aj pi adresu, broj telefona prevaranta, sve što je neophodno za podizanje optužnice.
Poseban savet za zaštitu od onlajn prevara naš sagovornik nema. Dovoljno je razmisliti o tome da lake zarade nema ni u realnom svetu. Ipak, poseban oprez savetuje starijima:
„Ne ulazite na linkove koji stižu sa nepoznatih profila ili u SMS porukama sa nepoznatih brojeva, čak i ako piše da vaš paket ne može da bude dostavljen. Tako kriminalci hakuju vaše profile na društvenim mrežama i dolaze do brojeva vaših platnih kartica“.
* Aktivnosti „Meta“ - društvene mreže Fejsbuk i Instagram zabranjene su u Rusiji kao ekstremističke
Pogledajte i:
