Pionirski poduhvat: Počelo uklanjanje potopljenih nacističkih brodova iz Dunava
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Projekat vađenja potopljenih nacističkih brodova iz Dunava od velikog je međunarodnog značaja, budući da će to prokrčiti međunarodni plovni put, a pored toga je jako kompleksan i opasan posao. Nigde drugde na svetu se slični radovi ne izvode i Srbija je pionir u ovome. Dva broda su već izvađena, a na jednom od njih je nađena ogromna zaliha municije.
Direktor sektora za razminiranje u kompaniji Milenijum tim Vuk Radović uključen u projekat objašnjava za Sputnjik kompleksnost same procedure vađenja ratnih brodova potopljenih pre osamdeset godina, ali i značaj koji će taj poduhvat imati za slobodniji međunarodni rečni transport.
Na kraju Drugog svetskog rata nemačka ratna flota se povlačila Dunavom uzvodno i kada je Crvena armija krenula da ih sustiže, oni su namenski i planski potapali svoje brodove na Dunavu, da bi zaustavili napredovanje Crvene armije. Danas se u Dunavu nalazi 21 potopljeni nemački brod i Srbija je krenula da ih „peca“.
Tu ima više od sto brodova koji su potopljeni i na rumunskoj i na srpskoj strani. Tema ovog projekta jeste, za početak, vađenje dvadeset jednog broda koji trenutno najviše smetaju međunarodnom plovnom putu koji se nalazi na Dunavu. Svi ti brodovi se nalaze iznad kote 23-20 koja predstavlja tačku do koje moramo da očistimo rečno dno, kako bi međunarodni plovni put bio slobodan, kaže Radović.
Rumunska obala Dunava, naspram Golupca
© Sputnik / Brankica Ristić
Kako se izvlače brodovi
Pre izvlačenja urađena je kompletna hidrografija čitavog dela rečnog dna na kome će se obavljati radovi, a kako ističe naš sagovornik, pribavljanjem svih potrebnih podataka dobija se kompletna slika rečnog dna, gde se šta nalazi i kako izgleda u visokim rezolucijama - nakon toga sledi opasni deo posla.
Radović precizira da se nakon pripremnih radnji šalju ronioci demineri. To je ekipa koja radi tehničko izviđanje brodova, kako bi pored snimaka saznali i uživo kakvi su ti brodovi, šta mogu da vide na i oko njih, da li postoje neeksplodirana ubojita sredstva ili drugi opasni ostaci iz rata.
Kada smo dobili sve te podatke, onda smo napravili projekte za izvlačenje brodova. U ovoj prvoj fazi rešavamo četiri broda i to na tri metoda. Jedan je vađenje plovila, drugi je sečenje i vađenje, a treći je potkopavanje brodova kako bi bili ispod potrebne kote. Kada je reč o ova četiri broda na kojima trenutno radimo, dva su izvađena, a dva ćemo potkopati, jer se nalaze na maloj udaljenosti od kote koja treba da bude slobodna“, opisuje proceduru sagovornik Sputnjika.
Ronilac
© Sputnik / Lola Đorđević
Šta posle sa olupinom
Kako kaže, kada se brod deminira i izvadi na kopno, postavlja se na ponton, a tu se ponovo proverava da li postoji opasnost od eksplozije, nakon čega se premešta na odabranu suvozemnu lokaciju i zove Zavod za zaštitu spomenika kulture.
Zavod šalje ljude na teren da provere da li je brod od važnosti za njih ili ne. Ukoliko jeste, plovilo se njima prepušta, a ukoliko nije, nalazi se način na koji će se ukloniti. To da li se radi o istorijski važnoj stvari je na njima, mi ne odlučujemo o sudbini plovila, to odlučuje država.
Naš sagovornik nam prepričava i zanimljivu, ali opasnu situaciju do koje je došlo prilikom izvlačenja drugog broda.
Plovilo koje je sada izvađeno je lovac od četrnaest metara. Kada smo krenuli da ga izvlačimo napolje, ustanovili smo da je pretežak i da je krenuo krmom da preteže. Hteli smo da ustanovimo šta je unutra i kada smo ga otvorili, videli smo da je pun municije i eksplozivnih ostataka iz rata. U pitanju je bio veliki broj sanduka sa municijom, ručnim granatama i puškama iz Drugog svetskog rata.
Iz ovog razloga, između ostalog, bitno je, naglašava Radović, imati sposoban i profesionalan tim koji obezbeđuje čitav poduhvat.
Na ovom mestu brzina Dunava je 6 metara u sekundi, zaron je skoro nemoguć, pa su ronioci morali sve vreme da budu vezani kanapima
© Foto : Sputnjiku ustupio Millennium Team
Specifična situacija
Projekat izvlačenja brodova ima ugovornu dužinu od pet godina, ali se može produžiti u zavisnosti od situacije na terenu. Ovo je, objašnjava Radović, jedan od najkompleksnijih projekata ovakvog tipa na celom svetu. Niko se do sada nije susretao sa sličnim poduhvatom, budući da se radi o specifičnoj situaciji namerno potopljenih plovila iz Drugog svetskog rata.
Nešto slično postoji u Temzi gde se nalazi jedan brod pun municije, koji i dalje ne smeju da diraju, a koji je u istom periodu potopljen. Mi ovde imamo 21 brod, od kojih su dva već izvađena.
Projekat je dobio konzorcijum firme Milenijum tim, uključen je Centar za razminiranje Republike Srbije koji je pisao projekat za deminiranje i uklanjanje svih vrsta eksplozija i ubojitih sredstava, a na njemu rade Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Evropska investiciona banka.
Pogledajte i:
