Da li će u Moskvi biti napravljen prvi korak ka trajnom miru na Bliskom istoku
© Sputnik / Alekseй Družinin
/ Pratite nas
Palestinski predsednik Mahmud Abas u Moskvi će podrobno razgovarati sa ruskim zvaničnicima o mirovnom planu i mapi puta ka trajnom miru na Bliskom istoku koje su uradili Abasovi saradnici, kaže za Sputnjik novinar i publicista Borislav Korkodelović.
Palestinski predsednik Mahmud Abas uskoro će posetiti Moskvu i sa njim će biti organizovani sastanci sa ciljem da se razmotre mogućnosti rešavanja situacije na Bliskom istoku, najavio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Mihail Bogdanov.
„Mahmud Abas će u bliskoj budućnosti posetiti Moskvu, a tokom sastanaka biće reči o razvijanju koordinisanih pristupa rešavanju situacije na Bliskom istoku“, rekao je Bogdanov.
Bogdanov je dodao da će ovo biti veoma važni razgovori i da će se zajednički analizirati ono što se dešava kako bi na Bliskom istoku zavladao mir na pravednoj osnovi u skladu sa odlukama međunarodne zajednice.
Trajni mir – rešenje o dve države
Reč je o sveobuhvatnom putu trajnog mira i o rešenju o dvema državama – Izraelu i Palestini koja bi podrazumevala Zapadnu obalu, Pojas Gaze i Istočni Jerusalim, smatra Korkodelović.
„Pretpostavljam da će se u Moskvi podrobno razgovarati o tom planu i kako bi on mogao da dođe na dnevni red da bi mogao da bude razmatran na eventualnoj mirovnoj konferenciji, ali sigurno je da će se razgovarati i o nizu drugih pitanja koja se tiču Bliskog istoka i rešenja palestinskog problema. Svako je svestan da je situacija na Bliskom istoku izuzetno eksplozivna i zbog nastavka izraelskog rata u Pojasu Gaze gde je prema nekim, čak potcenjenim podacima poginulo više od 40.000 Palestinaca, od toga 15.000 dece“.
Osim toga, u poslednje vreme imali smo i seriju ciljanih ubistava koja je izveo Izrael, protiv vođe političkog krila palestinskog pokreta Hamas Ismaila Hanijea, ali i visokih komandanata Hezbolaha i iračkih narodnih milicija, podseća Korkodelović.
Prvi korak – primirje u pojasu Gaze
A to sve govori, što je jasno i Abasu i njegovim partnerima u Moskvi, da bi prvo trebalo da bude postignuto primirje u Pojasu Gaze, smatra Korkodelović.
A o primirju u Gazi će se razgovarati posle Abasove posete Moskvi, 15. avgusta u Kairu gde će učestvovati pregovarači iz Egipta, Katara, Izraela i palestinskog pokreta Hamas, dodaje Korkodelović.
„Izrael je prihvatio da dođe na tu konferenciju, međutim još uvek nema potvrde o tome šta će biti sa Hamasom. Juče su iz Hamasa saopštili da će oni saopštiti kakav je njihov stav, ali Hamas sada ima novog rukovodioca, to je dosadašnji zapovednik vojnog krila Jahja Sinvara, on sad preuzima i političko krilo i za njega se smatra da je znatno tvrđi pregovarač nego što je bio Hanije.“
Težak put do primirja
U Kairu je na dnevnom redu finalna verzija dokumenta o primirju u Pojasu Gaze i ukoliko bi tu bio postignut dogovor, on bi morao, kako je Abas rekao, da podrazumeva povlačenje Izraela iz Pojasa Gaze, a pitanje je koliko je to realno u ovom trenutku, dodaje Korkodelović.
A ako bi Izrael to nekim čudom i prihvatio, onda bi dosta toga trebalo da urade Palestinci čije je jedinstvo upitno jer postoje ogromne razlike između Hamasa i Fataha, ističe Korkodelović.
„Ono jeste formalno ostvareno na prošlomesečnom skupu u Pekingu kog je organizovala kineska diplomatija, naročito šef diplomatije koji je i u partiji zadužen za spoljnu politiku Vang Ji. Ali pitanje je šta je urađeno na terenu što se tiče tog pomirenja među Palestincima. Ukoliko bi bilo postignuto stvarno pomirenje, a Hamas je sad još uvek u svojevrsnom haosu posle ubistva Hanijea, onda bi trebalo da bude formirana palestinska vlada jedinstva, pa bi onda trebalo da budu organizovani izbori za jedinstven palestinski parlament i onda bi na osnovu toga palestinska delegacija imala mandat da pregovara na takvoj eventualnoj međunarodnoj mirovnoj konferenciji.“
Međutim, ovih dana svi očekuju i šta će biti od odgovora Irana na ubistvo Hanijea u Teheranu, dodaje Korkodelović i podseća da je Izrael prethodno ubio i jednog od najviših komandanata Hezbolaha u Bejrutu i nastavio rat u Pojasu Gaze.
Kneset kao pretnja miru
Osim toga, mirovni proces dovodi u pitanje i nedavna odluka izraelskog Kneseta o odbacivanju međunarodnog rešenja sa „pečatom Ujedinjenih nacija“ o dvema državama, ističe Korkodelović.
„To je izazvalo žestoku reakciju ne samo predsednika Abasa već i ruske Dume koja je nizu međunarodnih institucija uputila pismo u kome skreće pažnju na kršenje međunarodnih dogovora od strane Izraela. A u međuvremenu, zbog rata u Gazi raste međunarodna podrška Palestincima. Palestinsku državu protiv koje je glasao Kneset sada priznaje 149 država u svetu od 193 članice Ujedinjenih nacija. Palestinska autonomija ima status posmatrača u Generalnoj skupštini UN, pet evropskih zemalja članica EU je nedavno priznalo palestinsku autonomiju i palestinsku upravu kao samostalnu državu, tako da sve to ojačava poziciju Palestine u budućim pregovorima“, zaključio je Korkodelović.
Mediji su pisali da bi Abas trebalo da u Moskvi boravi od 12. do 14. avgusta, a da se 13. avgusta očekuje sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Prethodno je Abas u intervjuu za Sputnjik rekao da je Palestina spremna za pregovore sa Izraelom o svom konačnom statusu. Abas je napomenuo da je sada prioritet palestinskih vlasti da se zaustavi agresija na Pojas Gaze.
Pogledajte i:
