Zašto se u Japanu sećaju Hirošime ali ne i krivca za smrt stotina hiljada ljudi
22:22 06.08.2024 (Osveženo: 22:29 06.08.2024)
© AP Photo /
Pratite nas
U Japanu postoji svest o tome ko je kriv za poginule u Hirošimi i Nagasakiju ali bez upiranja prstom u američku stranu, dok Amerika ostaje dosledna u negiranju svog zločina. Japan radije stavlja naglasak na opominjanje sveta da se nuklearno oružje nikad više ne upotrebi, kaže profesor Dragana Mitrović.
U govoru posvećenom 79. godišnjici od nuklearnog bombardovanja Hirošime japanski premijer Fumio Kišida uzdržao se od pominjanja uloge SAD u ovom tragičnom događaju koji je zadesio nedužne japanske civile u ovom gradu u Drugom svetskom ratu 1945. godine, ali je zato paradoksalno govorio o „nuklearnoj pretnji od strane Rusije“.
Akcenat na sećanju a ne na krivcu
Profesor Fakulteta političkih nauka dr Dragana Mitrović, direktor Centra za studije Azije i Dalekog istoka, ističe da iako je poznato da su se američki predsednik i britanski premijer još 1943. godine dogovorili da će Amerika baciti atomsku bombu na Japan, Tokio se danas trudi da sadržaj, kojim se kroz razne ceremonije obeležava ovaj tragični događaj, bude više obojen sećanjem na žrtve i pacifizmom.
„Naglasak je na opominjanju sveta da se nuklearno oružje nikada više ne upotrebi. Izbegava se i retko i gotovo nikada se u tim ceremonijama ne imenuje ko je bacio bombe i zašto iako je to jasno iz istorijske postavke i svega onoga što svaki Japanac zna, ali i svi ljudi na svetu koji žele da znaju zašto se i šta dogodilo. Znaju, uprkos zvaničnoj propagandi i priči koju su SAD i njihovi saveznici širili posle Drugog svetskog rata,“ objašnjava Mitrovićeva.
Ona napominje da u Japanu naravno postoji svest o tome ali se ne upire prstom u američku stranu. S druge strane, dodaje Mitrovićeva, Amerika ostaje dosledna u negiranju svog zločina, jer nijedan dosadašnji američki predsednik koji je bio u poseti Japanu nije otišao da se se pokloni senima poginulih u ova dva grada.
Bez američkog izvinjenja
„Nijedan američki predsednik nije priznao zločin a još manje se pokajao iako se u memoarima američkog predsednika Harija Trumana odluka o tome da se baci atomska bomba naziva „najlakšom odlukom koju je ikada doneo“. Dakle, vidimo koji je to izopačeni um i način gledanja na činjenje takvog zla kada je u neposrednom udaru ubijeno više od stotinu hiljada ljudi dok je stotine umiralo kasnije od posledica tog udara,“ podseća naša sagovornica.
Mitrovićeva kaže da Japan veoma drži do sećanja na ovaj događaj i da se to prenosi sa generacije na generaciju.
„Kroz japanski obrazovni sistem se i te kako vodi računa da mlade generacije znaju o tome šta se dogodilo. Organizuju se susreti sa preživelima kojih, eto, još uvek ima a sve sa ciljem da se objasni koliko je užasno nuklearno oružje i njegova upotreba i, naravno, da bi oni negovali sećanje na to veliko stradanje, pre svega japanskih civila u Hirošimi na koju je bačena bomba 6. avgusta 1945. Godine a 9. avgusta na Nagasaki,“ kaže naša sagovornica.
Ona takođe naglašava da japanska vlada zbog specifičnosti geopolitičkih okolnosti nije među zemljama koje se protive posedovanju nuklearnog oružja, iako japanski Ustav zabranjuje Japanu da ima to oružje.
Hirošima
© AP Photo
Američka vojska na japanskom tlu
„S druge strane, američka vojska na japanskoj teritoriji svakako poseduje nešto od nuklearnog oružja danas,“ kaže Mitrovićeva ali i dodaje da je, i pored toga, u Japanu veoma raširen pacifizam.
Profesorka japanologije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Kajoko Jamasaki, pesnikinja i književna prevodilac, kaže da ne želi da govori o političkim aspektima već da se na godišnjicu bombardovanja Hirošime treba koncentrisati na sećanje na same žrtve i poruku koju oni šalju.
„Svako sećanje treba da bude vezano za ljudsko osećanje, da setimo svih tih nedužnih žrtava. Druga stvar je ta što ljudi u svetu nisu svesni koliko je to ogromna tragedija ne samo za Japan već je to opomena za sve ljude bilo gde na svetu. Na žalost , tehnologija je tako napredovala da neke države imaju mnogo jače atomske bombe sa kojima možemo da uništimo ne jednu zemaljsku kuglu već nekoliko,“ kaže Jamasaki.
Kako ističe, ljudi treba da shvate da oružjem ne može da se reši nijedna politička situacija, ali na žalost u svetu se vode ratovi.
Opomena celom svetu
„Ja bih želela da ovaj tragični dan bude svima nama opomena i da se setimo da nevine žrtve uvek nastradaju u bilo kom ratu. Drugo, atomska bomba je unapređena i moramo da budemo vrlo toga svesni. Inače, i Hirošimi postoje dva muzeja, jedan je spomen muzej u kome se mogu videti eksponate koji su veoma potresni. Recimo, trocikl koji je izgoreo a otac malog dečaka čiji je to trocikl bio poklonio ga je tom muzeju,“ kaže naša sagovornica.
Drugi muzej je, objašnjava Jamasaki, jeste muzej u kome se nalazi sve što je vezano za atomsku bombu i stradanja od nje.
„Pre nekoliko godina sam posetila taj muzej i u sećanje mi se urezala mala plava haljina sa cvetnim motivima koju je nosila neka devojčica koja je imala samo dve godine i nekoliko meseci kada je nastradala. To je jedan od muzeja koji kompletno govori o apsurdnosti svega što se dogodilo,“ priča ona.
Priseća se i potresne priče jedne preživele žene koja može da se u okviru video svedočenja posluša u tom muzeju i koja je dan kada je pala bomba uporedila sa slikom pakla koji postoji u budističkom manastiru nedaleko do ovog grada.
SAD jedine u istoriji primenile nuklearno oružje
Inače, SAD su jedina zemlja u istoriji koja je koristila nuklearno oružje u oružanom sukobu. 6. avgusta 1945. američki ratni avion B-29 bacio je atomsku bombu iznad Hirošime, ubivši do 126.000 ljudi, uglavnom civila. Još jedna nuklearna bomba je detonirana iznad Nagasakija 9. avgusta, ubivši do 80.000 ljudi. Razorni napadi naveli su Japan da se preda savezničkim silama nedelju dana kasnije, čime je okončan Drugi svetski rat.
Tokom svog obraćanja tokom ceremonije u Memorijalnom parku mira u Hirošimi u utorak, Kišida je prisutnima rekao „Na današnji dan pre 79 godina, atomska bomba je lišila života više od 100.000 ljudi. Ona je pretvorila grad u pepeo i nemilosrdno lišila ljude snova i svetle budućnosti. Čak su i oni koji su izbegli smrt pretrpeli teškoće koje se ne mogu opisati.”
Međutim, premijer nije direktno rekao koja je država odgovorna za napad na grad nuklearnim oružjem i izazivanje takvog „razaranja i ljudske patnje“.
„Kao jedina zemlja koja je iskusila užas nuklearnog razaranja u ratu, Japan ima misiju da… stalno povećava napore ka ostvarenju sveta bez nuklearnog oružja“, rekao je on.
Ceo govor je imao dosta sličnosti sa obraćanjem japanskog premijera pre godinu dana, a u kome se SAD takođe ne pominju.
Tokio je saveznik Vašingtona otkako su Amerikanci nakon bačenih nuklearnih bombi okupirali teritoriju Japana i napisali ustav te zemlje.
Pogledajte i:
