Zašto ambasador naše zemlje u Hrvatskoj ima razumevanje za hrvatske žrtve, a ni slova za srpske
19:38 05.08.2024 (Osveženo: 20:23 05.08.2024)
Pratite nas
Diplomata ne može da ima lični stav po nekom pitanju i da ga iznese na društvenoj mreži ili u medijima, jer se zbog pozicije koju ima može tumačiti da je to stav zemlje koja mu je poverila tu dužnost. U suprotnom, taj ambasador treba da bude povučen sa dužnosti.
Ovo je mišljenje diplomate i bivšeg ambasadora Branka Brankovića nakon objave ambasadora Srbije u Republici Hrvatskoj Jelene Milić koja je na društvenim mrežama 28. jula, samo par dana pred obeležavanje hrvatske operacije „Oluja“, objavila da bi "volela da se za njenog mandata, pored mnogih drugih stvari, ubrza rešavanje pitanja nestalih i komemoriranja mesta Hrvata zatočenih u Srbiji tokom rata".
Kršenje pravila diplomatije
U svakom smislu, ovo bi bila ljudska poruka jednog naroda drugom narodu za stradale u ratnom vihoru devedesetih, ali se nameće pitanje zašto naša ambasadorka sličnu „sućut“ nije uputila i za Srbe koji su prognani u „Oluji“ ili pobijeni u akciji „Bljesak“ u Republici Hrvatskoj.
Kad je Vukovar devedesetih u pitanju, ima mesta i trenutaka kad ruka zadrhti i nema reči. Samo sućut za nevine civilne hrvatske žrtve. I večno poštovanje. #MyBelgrade #Zagreb 🇷🇸🇭🇷 pic.twitter.com/WRHFF5zxvY
— Jelena Milic (@Jelennah169) July 28, 2024
Branković podseća da je ambasadorima striktno zabranjeno da bez dozvole MSP svoje države mogu da daju i intervjue a kamoli da se oglašavaju na društvenim mrežama sa ličnim stavovima.
„U principu ne može nijedan ambasador da daje bilo kakve izjave o bilo kom događaju čak i ako je to vezano za državu u kojoj je akreditovan, ukoliko za to nema direktan nalog ili saglasnost Ministarstva spoljnih poslova svoje države,“ ističe Branković.
Izjave samo uz saglasnost sa MSP
U ovom konkretnom slučaju, ako je Milićeva htela da podeli nešto ovako na društvenim mrežama, ona je za to morala da zatraži saglasnost MSP-a.
„Bez toga ambasador ne može da izlazi u javnost sa bilo kakvim stavovima. Dakle, bilo kakve izjave bilo da je reč o intervjuima za medije ili bilo koji vid oglašavanja bez dozvole ne može. Drugo, po pravilu, kada se traži saglasnost mora da se navede za šta je ta saglasnost posle čega MSP ili da ili ne da saglasnost. Mada i ako da saglasnost onda daje i osnovne pravce šta ta izjava, objava ili intervju mora da sadrži,“ napominje Branković.
Drugim rečima, diplomata mora da navede šta i o čemu bi i zbog čega dao neku izjavu ili objavu ili intervju, a od MSP dobije šta taj diplomata može da kaže kao i dodatne instrukcije.
„Znači MSP ako odobri, uzgred šalje i dodatne stavove koje bi taj diplomata trebalo da istakne. U ovom trenutku, mislim da ova objava teško da je dobila saglasnost da se objavi na društvenim mrežama. S druge strane, nalog na društvenim mrežama, ako nije zvanični nalog institucije, lična je stvar i ona ne može da bude stav MSP ni u kom slučaju, što u ovoj situaciji ne menja stvar,“ objašnjava Branković.
Ambasador nema luksuz „ličnog stava“
I da je u pitanju lični stav dotične, dodaje naš sagovornik, ambasadorka kao predstavnik naše države u drugoj državi ne bi trebalo a ne bi ni smela da postavlja ovakve objave jer bi mogle da se zbog njene pozicije protumače kao zvaničan stav države iz koje dolazi.
„Diplomata ne može da govori šta je njegov lični stav, jer on ne zanima nikoga. A ako je lični stav onda to mora i da se naglasi, mada za takav postupak kao diplomata nema ovlašćenje. Zbog ovakvog postupka može da, u zavisnosti od toga šta je sadržaj objave, ili bude da proglašen personom non grata, ili da bude opozvan iz države čiji je ambasador,“ smatra Branković.
Pored gore pomenutog u objavi Milićeve piše i da „kad je Vukovar devedesetih u pitanju, ima mesta i trenutaka kad ruka zadrhti i nema reči. Samo sućut za nevine civilne hrvatske žrtve. I večno poštovanje“.
