Kako je ukidanje prava Srbima postalo - evropska vrednost
21:19 05.08.2024 (Osveženo: 21:21 05.08.2024)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Uprkos tome što ima izvesnih pomaka u položaju Srba u regionu, pre svega kada je reč o Crnoj Gori i Makedoniji gde su srpske stranke čak uspeli da uđu u vlast, generalno je jasno da je na delu opšta kampanja ukidanja prava srpskog naroda, što je posebno vidljivo na Kosovu i Metohiji.
Ovako istoričar i predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić komentariše prikupljene i analizirane podatke iz šesnaestog po redu „Izveštaja o pravima srpskog naroda u regionu“, koji njegov klub izdaje.
Klub, odnosno društvo ili udruženje građana deluje u Beogradu od 2007. godine i svojim Izveštajem pokušavaju da skrene pažnju na goruća pitanja i potrebe 1.550.000 Srba koji žive u osam okolnih država i na jednoj teritoriji koja se nalazi pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Izveštaj nije neki nacionalistički spis niti nacionalni program, za šta nas je svojevremeno optuživao tadašnji ministar, a kasnije i premijer Hrvatske Tomislav Karamarko. Izveštaj na osnovu javno dostupnih dokumenata, ustava i zakona, informacija koje daju zvanične ustanove tih zemalja ili koje prenose mediji analizira stanje prava srpskog naroda, kakvo je propisano ustavom i zakonom tih država, rekao je Antić za Sputnjik.
U određenim slučajevima i radi bolje ilustracije, u Izveštaju se često ta zakonom propisana a nepoštovana prava porede sa pravima koja manjine iz istih tih naroda susednih država punopravno uživaju u Srbiji.
Mladić i devojka u srpskoj narodnoj nošnji
© Sputnik / Lola Đorđević
Obespravljivanje Srba je evropska tekovina
Antić objašnjava da od 1990. i uspostave demokratije postoji trend stvaranja novih nacija i nacionalnih država. U tom trendu, iz određenih geopolitičkih ali i kulturoloških razloga, Savezna Republika Nemačka, a sa njom i njeni saveznici kao i njen protektor Sjedinjene Američke Države, rade na tome da ospore prava srpskom narodu.
Oni smatraju, kaže Antić, da je ukidanje kolektivnih prava Srbima evropska vrednost, dok istovremeno koriste prava drugih naroda na prostoru Srbije, Makedonije, Ruske Federacije, kako bi podrili te države i uspostavili nekakve političke sisteme koji su njima povoljni i pogodni.
Uprkos tome što je Srbija gradila nekakve ustanove i što su negde postojali neki pomaci, pre svega kada je reč o Crnoj Gori i Makedoniji, generalno je jasno da je tu na delu kampanja ukidanja prava srpskog naroda, što je posebno vidljivo na Kosovu i Metohiji, gde su ukinute sve ustanove srpskog naroda, gde nije ispoštovan nijedan sporazum, gde je Srbija pritisnuta da nedemokratski rešava to pitanje i gde je jasno da sve diktira gola sila.
Na teritoriji Kosovo-UNMIK Srbi su obespravljeni i meta su policijskog progona. Upad albanske policije i vojske na sever Kosova doveo je do teških posledica, veliki broj Srba je uhapšen, neki od njih su i mučeni, napadi su svakodnevni, pa čak i oni oružani na civile. SPC je, nastavlja naš sagovornik, i dalje predmet napada i pitanje svojine manastira Visoki Dečani dovelo je do presude Ustavnog suda Kosovo-UNMIK čije poštovanje albanske vlasti politički uslovljavaju.
Srbi na vaskršnjem bdenju u manastiru Gračanica 16. aprila 2017. godine.
© AP Photo / Visar Kryeziu
Šta je „nulti problem“ Balkana
U Bosni i Hercegovini je situacija tokom 2023. i 2024. radikalizovana odlukom SAD i njenih saveznika da ubrzaju proces ukidanja Dejtonskog sporazuma i potpunog razvlašćivanja Republike Srpske. Predstavnici SAD i NATO država nastoje da srpskom narodu oduzmu ustavni status, ukinu autonomiju Srpske i izvrše asimilaciju stanovništva.
Kada je reč o Republici Srpskoj, jasno je da je Bosna i Hercegovina jedina zemlja u kojoj se potpuno osporava pravo jednom narodu. Na Kosovu je to u praktičnoj primeni, ali ne i formalno, dok je u BiH to preraslo u jedan otvoreni rat koji je čak postao i transparentan posle početka sukoba u Ukrajini. Tu se sudi vrhu države, tu Ustavni sud sprovodi promenu Ustava iako na to nema pravo, tu sud nema legitimitet, tu stranci donose zakone za koje nemaju dozvolu ni po kom osnovu Dejtonskog sporazuma i tu je cilj da Srbi izgube sva prava, kaže Antić.
Republika Srpska
© Sputnik / Aleksandar Milačić
U Hrvatskoj je nastavljena politika asimilacije Srba koji su, iako na papiru imaju široka zakonska prava, predmet sistematskog obespravljivanja, kampanji mržnje i žrtve svakodnevnih incidenata na verskoj i nacionalnoj osnovi. Uprkos svim zakonima, ćirilicu uporno i aktivno proganjaju.
Nulti problem na prostoru Balkana je odnos Srba i Hrvata. Srbi u Hrvatskoj su potpuno obezvlašćeni, napušten je Erdutski sporazum, potpuno je napušten ustavni zakon o pravima Srba, a srpski predstavnici su čak pre četiri godine otišli da slave „Oluju“ zajedno sa Hrvatima na Kninskoj tvrđavi. Sada je u Hrvatskoj jedna nacionalistička opcija na vlasti koja produkuje mržnju prema Srbima i multiplikuje incidente prema srpskom narodu.
Protest protiv ćirilice u Hrvatskoj
© AP Photo / Darko Vojinovic
Srbi u Crnoj Gori imaju nešto veća prava i manje su neravnopravni nego prošle godine, ali predstavnici SAD i EU i dalje javno govore kako se oštro protive svakoj mogućnosti ulaska srpskih stranaka u izvršnu vlast. Iako Srbi, u najgorem slučaju, čine 30 odsto stanovništva Crne Gore, srpski jezik, pismo, kultura i istorija meta su kampanji mržnje i čak državne asimilacije.
Crnoj Gori, posle velikih muka, Srbi koji su bili potpuno obespravljeni došli su na vlast. Tu je pritisak na njih od strane Amerike smanjen zbog Kosova i Bosne, a slično se dešava u Severnoj Makedoniji, doduše u manjoj meri.
Litije za odbranu prava Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori
© Sputnik / Daniil Afrin
/ Srbi u Severnoj Makedoniji nemaju ista prava kao nacionalne manjine u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, dok istovremeno Makedonci u Srbiji uživaju puna prava nacionalne manjine, u skladu sa najvišim evropskim standardima. Uz to, Srpska pravoslavna crkva je pre dve godine dala i autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi.
„Izbrisani“ u Sloveniji
U Republici Sloveniji Srbi i dalje ne uživaju status nacionalne manjine, za razliku od drugih, malobrojnijih naroda. Srba u Sloveniji ima blizu 40.000 i, iako su iznosili javno ovaj problem tokom godina, on nikoga ne zanima. Pitanje „izbrisanih“, odnosno 25.000 Srba koji su 1991. godine živeli u Sloveniji sa državljanstvom SFRJ, a nakon rata izbrisani iz državljanstva i dve čitave decenije bili diskriminisani „rešeno“ je tako što im se podigao spomenik sa latiničnim slovom „Ć“.
U Sloveniji koja je članica Evropske unije i nekakav uzor, ne znam samo kome, Srbi nemaju pravo nacionalne manjine, iako su najveća nacionalna zajednica posle Slovenaca. Vlasti u Srbiji su povremeno pokretale ovu temu, kao i temu statusa srpskog naroda i dugova slovenačkog penzionog fonda, ali Slovenija jednostavno ne sarađuje.
Albanija je, kaže Antić, simbol države u kojoj su prava manjina ukinuta i Albanci smatraju da je to sasvim normalno.
Popisi su falsifikovani, Srba kojih ima 20.000 navodno nema i to je realnost Evrope koja Albaniju smatra šampionom evropskih integracija i omogućava joj da objedinjuje okolne krajeve gde žive većinski Albanci.
U ovom trenutku, nažalost, Srbima je dobro samo u zemljama gde ih ima vrlo malo i gde su stara manjina, dakle u Mađarskoj, posebno nakon promene vlasti, i Rumuniji, gde im je tradicionalno dobro. Rumunska poslovica, podseća naš sagovornik, kaže da Rumuni imaju dva prijatelja – Crno more i Srbiju.
Čedomir Antić podseća da njegov „Napredni klub“ i „Izveštaj o pravima srpskog naroda“ ne pozivaju ni na nacionalnu mobilizaciju, ni na bilo kakvu integraciju, već pozivaju na to da Republika Srbija, kao matica, stavi pitanje prava srpskog naroda u centar svoje pažnje, izgradi odgovarajuće ustanove i počne da radi ono šta i druge države rade za sebe.
Pogledajte i:
