https://lat.sputnikportal.rs/20240803/crvena-linija-na-bliskom-istoku-da-li-ce-napadi-na-bejrut-i-teheran-izazvati-novi-rat-video-1175646314.html
Crvena linija na Bliskom istoku: Da li će napadi na Bejrut i Teheran izazvati novi rat? /video/
Crvena linija na Bliskom istoku: Da li će napadi na Bejrut i Teheran izazvati novi rat? /video/
Sputnik Srbija
Dok su Izrael potresali protesti povodom pitanja da li njihovi vojnici imaju pravo da grupno siluju svoje palestinske zarobljenike — optuženi su se, prenosi... 03.08.2024, Sputnik Srbija
2024-08-03T22:35+0200
2024-08-03T22:35+0200
2024-08-03T22:35+0200
svet
svet
svet – politika
bliski istok
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
liban
izrael
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/02/1175646693_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d8c0ac061e3d2274488075fdca5fcd40.jpg
A onda je, u utorak uveče, prva izraelska raketa pogodila svoju metu u glavnom gradu Libana, Bejrutu. To nije bilo ono što je priželjkivao glavni saveznik Izraela, Amerika. Ali će, kao što Izrael i računa, morati da živi s posledicama, budući da je nezamisliv scenario u kome će Vašington odustati od podrške Tel Avivu. Podrška je, naravno, iz Bele kuće i najavljena, tako da će sad samo nijanse u količini reakcija zaraćenih strana odlučivati da li će Bliski istok potonuti u još krvaviji rat od ovog koji traje od 7. oktobra prošle godine i upada palestinskog Hamasa iz Pojasa Gaze u južni deo Izraela.Lažna zastava?Izraelski napad na Bejrut izvršen je u znak odmazde za smrt 12 dečaka, Druza, prilikom udara rakete na fudbalski teren na okupiranoj Golanskoj visoravni prošle subote. Izrael i Sjedinjene Države odmah su, naravno, za to optužili Hezbolah, koji je pak svoju odgovornost za zločin negirao.I do daljeg će, a možda i još duže, ostati nepoznato da li je ovo legitiman casus belli ili pak false flag operacija (pod lažnom zastavom) koju je sproveo sam Izrael kako bi za to optužio Hezbolah i time dobio povod za rat protiv Hezbolaha kakav priželjkuje još od 8. oktobra kada je — dan posle početka krize u Pojasu Gaze — i počeo dosadašnji, kudikamo manje krvavi obračun nego što to ratoborni krugovi u Izraelu priželjkuju. Dok utisku da ovde nisu sasvim čista posla doprinose okolnosti da se smrtonosni napad dogodio usred posete premijera Benjamina Netanijahua Americi — da pojača njegovu ratnohuškačku argumentaciju — i to što, ipak, nisu stradali sami građani Izraela nego Druzi koji ne priznaju izraelsku okupaciju Golanske visoravni.I ništa tu ne pomažu njihovi pozivi da se ni kap krvi ne prolije u osvetu za 12 ubijenih dečaka i tinejdžera…Američka porukaSličnu poruku, ne i neočekivano, i, naravno, ne iz miroljubivih pobuda nego zbog straha od rasplamsavanja rata za koji znaju da im ne odgovara, kako prenose američki mediji, preneli su i američki zvaničnici svojim izraelskim kolegama.Dobro obavešteni portal „Aksios“, tako, javlja da je Bela kuća — ko god da tamo odlučuje u ime Džoa Bajdena — upozorila Izrael da će „situacija verovatno da izmakne kontroli” u slučaju napada na Bejrut, i pozvala ga da to ne učini.„Definitivno smatramo“, prenete su reči jednog američkog zvaničnika, da je „izraelski udar na Bejrut potencijalna crvena linija za Hezbolah”.Sličan uzdržani stav, podsećanja radi, Amerikanci su iskazali i ovog aprila, kada su, na pokušaj da budu uvučeni u rat koji ne mogu da priušte —izraelskim napadom na konzulat Irana u Damasku u Siriji — uzvratili nezvaničnim molbama Iranu da njegov odgovor Izraelu ne bude baš toliko snažan da Amerika posle toga ne bude ostavljena bez drugog izbora nego da se umeša… Pa je u to ime morala da dopusti da njen najveći neprijatelj napadne njenog najvećeg prijatelja, makar i slabije nego što može.Koliko zapravo na Bliskom istoku Amerika nije u mogućnosti da sprovede sve svoje ciljeve, uostalom, pokazuju napadi Huta iz Jemena u Crvenom moru i okolini koji – javlja nemački poslovni dnevnik „Handelsblat“ — postaju još intenzivniji umesto da budu sprečeni dolaskom američkog nosača aviona „Dvajt Ajzenhauer“ i drugih bojnih brodova zapadne koalicije. Ali napadnut je i sam „Dvajt Ajzenhauer“ pa je morao da se povuče u sigurnije vode neobavljena posla, i čeka se dolazak nosača aviona „Teodor Ruzvelt“ da ga zameni. A Huti su, ukazuje nemački list, nedavnim napadom na Tel Aviv demonstrirali svoju mogućnost da zaobiđu izraelsku Gvozdenu kupolu, čime su „promenili balans snaga u regionu“. Dok njihov lider Abdul Malik al Huti najavljuje „dalju eskalaciju i još više napada na Izrael“.Pad u ambisDa bi, u takvom kontekstu, u utorak uveče Izrael ipak odlučio da pređe preko one crvene linije Hezbolaha. U udaru na Bejrut ubijen je Fuad Šukr, vojni savetnik vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha, za kojim je Amerika svojevremeno raspisala nagradu od 5 miliona dolara, pored ostalog, i zbog „ključne uloge“ koju je imao u napadu na američke vojnike u Bejrutu 1983. kada je ubijen 241 marinac.Da bi zatim, u sredu ujutru, stigla i vest da je u Teheranu, tek što se vratio s inauguracije novog predsednika Irana Masuda Pazeškjana, ubijen Ismail Hanije, politički lider palestinskog Hamasa i glavni pregovarač s Izraelom. Toliko o tim pregovorima…Jedan izraelski zvaničnik rekao je američkom portalu „Aksios“ još uoči udara na Bejrut da je „jasno da će obe strane da načine jedan korak dalje nego do sada, ali nije sigurno da li mogu da izbegnu pad u ambis“…A onda se, u petak, nad Iranom zavijorila crvena zastava osvete.Da li će čitav region pasti u ambis, ili totalna katastrofa još može da se izbegne? Kome (ne) odgovara rasplamsavanje rata, i šta će uraditi libanski Hezbolah i palestinski Hamas posle ubistava svojih istaknutih funkcionera? Najzad, kakvu će ulogu odigrati Turska koja Izraelu preti vojnom intervencijom a Izrael uzvraća pozivom da Turska bude izbačena iz NATO-a?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali istoričar Saša Adamović i analitičar Dževad Galijašević.Pogledajte emisiju:
bliski istok
liban
izrael
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/02/1175646693_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_4fbeb80974c54cd5a712df134e4ddfa2.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, bliski istok, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, liban, izrael
svet, svet – politika, bliski istok, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, liban, izrael
Crvena linija na Bliskom istoku: Da li će napadi na Bejrut i Teheran izazvati novi rat? /video/
Dok su Izrael potresali protesti povodom pitanja da li njihovi vojnici imaju pravo da grupno siluju svoje palestinske zarobljenike — optuženi su se, prenosi „Tajms of Izrael“, branili da su to učinili u samoodbrani — na severnoj granici te zemlje pripremala se eskalacija višemesečnog rata relativno niskog intenziteta protiv Hezbolaha.
A onda je, u utorak uveče, prva izraelska raketa pogodila svoju metu u glavnom gradu Libana, Bejrutu. To nije bilo ono što je priželjkivao glavni saveznik Izraela, Amerika. Ali će, kao što Izrael i računa, morati da živi s posledicama, budući da je nezamisliv scenario u kome će Vašington odustati od podrške Tel Avivu.
Podrška je, naravno, iz Bele kuće i najavljena, tako da će sad samo nijanse u količini reakcija zaraćenih strana odlučivati da li će Bliski istok potonuti u još krvaviji rat od ovog koji traje od 7. oktobra prošle godine i upada palestinskog Hamasa iz Pojasa Gaze u južni deo Izraela.
Izraelski napad na Bejrut izvršen je u znak odmazde za smrt 12 dečaka, Druza, prilikom udara rakete na fudbalski teren na okupiranoj Golanskoj visoravni prošle subote. Izrael i Sjedinjene Države odmah su, naravno, za to optužili Hezbolah, koji je pak svoju odgovornost za zločin negirao.
I do daljeg će, a možda i još duže, ostati nepoznato da li je ovo legitiman casus belli ili pak false flag operacija (pod lažnom zastavom) koju je sproveo sam Izrael kako bi za to optužio Hezbolah i time dobio povod za rat protiv Hezbolaha kakav priželjkuje još od 8. oktobra kada je — dan posle početka krize u Pojasu Gaze — i počeo dosadašnji, kudikamo manje krvavi obračun nego što to ratoborni krugovi u Izraelu priželjkuju. Dok utisku da ovde nisu sasvim čista posla doprinose okolnosti da se smrtonosni napad dogodio usred posete premijera Benjamina Netanijahua Americi — da pojača njegovu ratnohuškačku argumentaciju — i to što, ipak, nisu stradali sami građani Izraela nego Druzi koji ne priznaju izraelsku okupaciju Golanske visoravni.
I ništa tu ne pomažu njihovi pozivi da se ni kap krvi ne prolije u osvetu za 12 ubijenih dečaka i tinejdžera…
Sličnu poruku, ne i neočekivano, i, naravno, ne iz miroljubivih pobuda nego zbog straha od rasplamsavanja rata za koji znaju da im ne odgovara, kako prenose američki mediji, preneli su i američki zvaničnici svojim izraelskim kolegama.
Dobro obavešteni portal „Aksios“, tako, javlja da je Bela kuća — ko god da tamo odlučuje u ime Džoa Bajdena — upozorila Izrael da će „situacija verovatno da izmakne kontroli” u slučaju napada na Bejrut, i pozvala ga da to ne učini.
„Definitivno smatramo“, prenete su reči jednog američkog zvaničnika, da je „izraelski udar na Bejrut potencijalna crvena linija za Hezbolah”.
Sličan uzdržani stav, podsećanja radi, Amerikanci su iskazali i ovog aprila, kada su, na pokušaj da budu uvučeni u rat koji ne mogu da priušte —izraelskim napadom na konzulat Irana u Damasku u Siriji — uzvratili nezvaničnim molbama Iranu da njegov odgovor Izraelu ne bude baš toliko snažan da Amerika posle toga ne bude ostavljena bez drugog izbora nego da se umeša… Pa je u to ime morala da dopusti da njen najveći neprijatelj napadne njenog najvećeg prijatelja, makar i slabije nego što može.
Koliko zapravo na Bliskom istoku Amerika nije u mogućnosti da sprovede sve svoje ciljeve, uostalom, pokazuju
napadi Huta iz Jemena u Crvenom moru i okolini koji – javlja nemački poslovni dnevnik „Handelsblat“ — postaju još intenzivniji umesto da budu sprečeni dolaskom američkog nosača aviona „Dvajt Ajzenhauer“ i drugih bojnih brodova zapadne koalicije. Ali napadnut je i sam „Dvajt Ajzenhauer“ pa je morao da se povuče u sigurnije vode neobavljena posla, i čeka se dolazak nosača aviona „Teodor Ruzvelt“ da ga zameni.
A Huti su, ukazuje nemački list, nedavnim napadom na Tel Aviv demonstrirali svoju mogućnost da zaobiđu izraelsku Gvozdenu kupolu, čime su „promenili balans snaga u regionu“. Dok njihov lider Abdul Malik al Huti najavljuje „dalju eskalaciju i još više napada na Izrael“.
Da bi, u takvom kontekstu, u utorak uveče Izrael ipak odlučio da pređe preko one crvene linije Hezbolaha. U udaru na Bejrut ubijen je Fuad Šukr, vojni savetnik vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha, za kojim je Amerika svojevremeno raspisala nagradu od 5 miliona dolara, pored ostalog, i zbog „ključne uloge“ koju je imao u napadu na američke vojnike u Bejrutu 1983. kada je ubijen 241 marinac.
Da bi zatim, u sredu ujutru, stigla i vest da je u Teheranu, tek što se vratio s inauguracije novog predsednika Irana Masuda Pazeškjana,
ubijen Ismail Hanije, politički lider palestinskog Hamasa i glavni pregovarač s Izraelom. Toliko o tim pregovorima…
Jedan izraelski zvaničnik rekao je američkom portalu „Aksios“ još uoči udara na Bejrut da je „jasno da će obe strane da načine jedan korak dalje nego do sada, ali nije sigurno da li mogu da izbegnu pad u ambis“…
A onda se, u petak, nad Iranom zavijorila crvena zastava osvete.
Da li će čitav region pasti u ambis, ili totalna katastrofa još može da se izbegne? Kome (ne) odgovara rasplamsavanje rata, i šta će uraditi libanski Hezbolah i palestinski Hamas posle ubistava svojih istaknutih funkcionera? Najzad, kakvu će ulogu odigrati Turska koja Izraelu preti vojnom intervencijom a Izrael uzvraća pozivom da Turska bude izbačena iz NATO-a?
O ovim su pitanjima u „
Novom Sputnjik poretku“ razgovarali istoričar Saša Adamović i analitičar Dževad Galijašević.