Ambasador Rusije u BiH: Svet je doveden u neprihvatljivo opasnu situaciju
11:47 01.08.2024 (Osveženo: 12:03 01.08.2024)
Pratite nas
Sistem međunarodne bezbednosti trenutno doživljava duboku krizu. Uglavnom to se nažalost tiče našeg maternjeg evroazijskog kontinenta. Svet je doveden u neprihvatljivo opasnu situaciju, rekao je Igor Kalabuhov, ambasador Rusije u BiH.
Kako je naveo, međunarodne trgovinske, finansijske veze, logistički lanci su poremećeni. Velik je broj regionalnih i građanskih ratova u aktivnoj fazi, dok se hibridni rat Zapada protiv Rusije transformisao u njegovo stvarno učešće u ukrajinskom sukobu.
“To je najočigledniji dokaz da je evroatlantski sistem bezbednosti neodrživ. Budući da je stvoren radi promovisanja interesa članica NATO-a na štetu drugih učesnika međunarodnih odnosa, taj sistem nikad i nije bio namenjen za jačanje globalne bezbednosti. Čak i sami zapadnjaci više se ne pretvaraju da je njihov svetski poredak zasnovan na međunarodnom pravu - umesto toga pričaju o nekim mitskim "pravilima", koja niko i nikad nije formulisao”, kaže Kalabuhov za Glas Srpske.
Za izlazak iz ovog kriznog doba svetu je potreban novi, pouzdaniji i pravedniji sistem međunarodnih odnosa.
“Objektivne svetske tendencije podrazumevaju potrebu za novim međunarodnim sistemom, koji je zasnovan na principu nedeljive bezbednosti (odnosno, da bezbednost jednog subjekta ne može biti pojačana na štetu drugih). Rusija je spremna da uzme aktivnu ulogu u stvaranju takvog sistema za čitav naš kontinent – Evroaziju”, navodi on.
Kalabuhov kaže da je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin ovog juna izašao sa inicijativom potpuno novog koncepta evroazijske kolektivne bezbednosti, čije ključne tačke je izneo u obraćanju Ministarstvu inostranih poslova Rusije.
“Pravedniji multipolarni svetski poredak predviđa učešće isključivo svih zainteresovanih strana, uzima u obzir interese svih igrača. Očigledno je da zapadni model bezbednosti upravo radi očuvanja vlastite stabilnosti deluje na pooštravanju postojećih i generisanju novih sukoba, a i unutrašnjih podela izvan svoje teritorije. Sjajan primer takvog ponašanja je njihova politika prema Bosni i Hercegovini gde zapadni takozvani partneri postupaju po dobro poznatom principu "zavadi pa vladaj" - sve na štetu Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji postulira ravnopravnost tri konstitutivna naroda i dva entiteta. Odlična ilustracija takve destruktivne linije jeste diktat lažnog "visokog predstavnika", personifikacije zapadne kolonijalne politike“, navodi Kalabuhov.
Pre svega je, navodi Kalabuhov, potrebno da države Evroazije pokušaju same međusobno da formulišu svoje nacionalne interese i težnje bez nametanja tuđih koncepata, bez uplitanja kompromitovanih regionalnih i međunarodnih udruženja, čija su upravna tela odavno pod spoljnom kontrolom zapadnih zemalja poput OEBS-a i Saveta Evrope, kao i naravno bez samoubilačke hipnoze izmišljenih globalnih ciljeva, kao što su prioriteti navodno svetske zajednice LGBT-a, prividne štetnosti naturalnog mesa i žita i tako dalje.
„Svaka država ima svoje interese, dok je sve ostalo nažalost samo poluga spoljne kontrole radi izvlačenja resursa. Rasprava o novom međunarodnom poretku je otvorena za sve države kontinenta, uključujući one koje ne mogu sarađivati sa nama zbog trenutne geopolitičke situacije. Rekli smo više puta da za Rusiju nema neprijateljskih zemalja i naroda, postoje samo političke elite koje su izabrale bezizgledan kurs za konfrontaciju sa Rusijom. Pre ili kasnije voljom naroda njih će zameniti političari koji su sposobni da deluju u realnom interesu svojih država“, rekao je Kalabuhov.
Podseća da koncept multipolarnog i ravnopravnog poretka ne nastaje u praznini.
„Rusija i njeni partneri su već stvorili solidni pravni i institucionalni temelj u ovoj oblasti. Uspešno iskustvo jednakopravne saradnje od uzajamnog poštovanja u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza, Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, Šangajske organizacije za saradnju može da bude korisno i za novi međunarodni sistem“, kaže on.
Nema sumnje, ističe da će njegov kamen temeljac biti sistem garancija kolektivne bezbednosti, zasnovan na principima multilateralnosti i nedeljive sigurnosti.
„U prioritetu ovog sistema mora da bude samostalnost Evroazije, sloboda od malignog uticaja vanregionalnih subjekata. U perspektivi mora da bude potpuno prekinuto vojno prisustvo spoljnih sila. Istorija pokazuje da njihovo mešanje obično nije bilo u korist zemalja Evroazije. Više je bilo primera toga, ali najfrapantniji je neviđeno "ulaganje" novca i oružja neonacističkom režimu u Kijevu“, istakao je Kalabuhov.
Uz to,očigledno je da u 21. veku međunarodna bezbednost ne može da uključuje samo vojna pitanja.
„Ekonomija, socijalna sfera, ekologija, klima, hrana, energetika i druge brojne sfere su neodvojivi delovi savremenog sistema međunarodne sigurnosti. Vidimo da pod paravanom borbe za "održivu" i "ekologičnu" budućnost Zapad se bavi projekcijom svog uticaja na druge regione u prvu ruku vojnim sredstvima. Upravo tako on deluje na Balkanu, koncipirajući bezbednost regiona isključivo u kontekstu uvlačenja u vojne strukture NATO-a. Uz vojni i spoljnopolitički pritisak Zapada na države Balkana, zbog namernog prekida logističkih lanaca i druge saradnje sa Rusijom, istovremeno se pogoršava situacija na balkanskom tržištu hrane i energenata, koji su poslednjih godina postali sve skuplji i nedostupniji. Dakle kompleksna bezbednost regiona nikako ne raste, nego se smanjuje. Jasno je da je zapadna vizija bezbednosti u suštini štetna za vitalne interese Balkana“, objašnjava Kalabuhov.
Zanimljivo je, kaže, da je Zapad sam postao arhitekta svoje propasti kad je odlučio da slomi niz spoljnoekonomskih mehanizama i tržišnih institucija, koje su mu jednom donele bogatstvo i prosperitet.
„Radi se o korišćenju MMF-a i Svetske banke za postizanje sebičnih političkih ciljeva, o manipulacijama sa klimatskom agendom da bi se ograničila uloga zemalja globalnog juga i nastavio ekstenzivni razvoj zapadnih zemalja. Primer Rusije očigledno pokazuje kako "svemoćni" zapadni hegemon deluje protiv država koje su se usudile da sprovode samostalnu politiku. Pored direktne primene snage, za koju je Zapad poslednjih godina imao sve manje odlučnosti i resursa, njihov voljeni instrument postali su takozvane "sankcije". Potrebno je naglasiti da su zapadne restriktivne mere po svojoj suštini nezakonite i jesu instrument intervencije u unutrašnje poslove drugih zemalja“, navodi Kalabuhov.
Protiv Rusije je Zapad iskoristio čitav svoj arsenal sankcija, čak i zamrznuvši međunarodni deo ruskih rezervi.
„U toku je priprema (pseudo)pravnog mehanizma za njihovo otimanje. Takve akcije nisu ništa drugo nego pljačka. Ipak, ovi nezakoniti koraci, kao prvo, neće ostati bez kazne i kao drugo, pokazuju drugim državama i preduzećima da ni njihove rezerve koje su trenutno u rukama Zapada nisu bezbedne. Osim toga primer Rusije upravo sada demonstrira da je snažna i suverena država sposobna ne samo da izdrži protiv nezakonitih "sankcija", već da i izvuče iz njih korist i aktivno se razvija“, dodaje on.
Dakle, kaže on, "smatramo da jedan od najvažnijih zadataka za formiranje novog evroazijskog poretka zasnovanog na ravnopravnoj saradnji suverenih aktera jeste stvaranje efikasnih spoljnoekonomskih mehanizama koji nemaju veze sa zapadnim institucijama".
„To podrazumeva promet u nacionalnim valutama, korišćenje nacionalnih platnih sistema, stvaranje i jačanje evroazijskih logističkih ruta. Konačni rezultat naših napora vidimo u formiranju u Evroaziji pravednog, ravnopravnog, kompleksnog i višenivoovskog sistema međunarodnih odnosa, u čijem se okviru sve države i narodi osećaju bezbedno. To će biti dug i komplikovan proces, koji zahteva značajnu koncentraciju snaga i resursa, ali to je potrebno uraditi. Pozivamo sve zainteresovane strane na konstruktivnu raspravu o obliku budućnosti našeg zajedničkog kontinenta, koja se formira pred našim očima“, istakao je Kalabuhov.
Pogledajte i:
