https://lat.sputnikportal.rs/20240731/ni-tvrdo-ni-meko-ali-ima-jednu-iznenadjujucu-sposobnost-otkrivena-nova-vrsta-drveta-foto-1175559682.html
Ni tvrdo, ni meko, ali ima jednu iznenađujuću sposobnost: Otkrivena nova vrsta drveta /foto/
Ni tvrdo, ni meko, ali ima jednu iznenađujuću sposobnost: Otkrivena nova vrsta drveta /foto/
Sputnik Srbija
Naučnici su otkrili potpuno novu vrstu drveta, a otkriće bi moglo drastično da pojača sposobnost drveća da skladišti ugljenik. 31.07.2024, Sputnik Srbija
2024-07-31T23:00+0200
2024-07-31T23:00+0200
2024-07-31T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/1f/1175559953_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_7114d0849316032528196c656dc44afc.jpg
Lalino drvo ima strukturu drveta na nanoskali koja je negde između tvrdog i mekog drveta, što bi moglo da objasni zašto ono može tako efikasno da skladišti ugljenik, prenosi „Nju sajentist“.Jan Lizakovski sa Jagelonskog univerziteta u Poljskoj i njegove kolege istraživale su nanoskopske strukture uzoraka drveta 33 vrste iz botaničke bašte Univerziteta u Kembridžu.Oni su zamrzli svaki uzorak pomoću azota, koji ih je održavao na temperaturi od minus 210 stepeni, pre nego što su svaki od njih proučili pomoću elektronskog mikroskopa koji je sposoban za skeniranje na niskim temperaturama. To im je omogućilo da analiziraju veličinu svakog makrofibrila, sitnih niti u kojima se nalaze ćelije drveta.Otkrili su da tvrdo drvo, poput hrasta, ima makrofibrile prečnika oko 15 nanometara, dok meko drvo, poput bora i smrče, ima makrofibrile prečnika većeg od 25 nanometara.„Ali postoji jedan iznenađujući izuzetak. Dve vrste tulipovca – lalino drvo Liriodendron tulipifera i kinesko lalino drvo Liriodendron chinense – makrofibrile od oko 20 nanometara, na pola puta između mekog i tvrdog drveta. Tulipovac iz nekog nepoznatog razloga ima drugačiju strukturu makrofibrila“, rekao je Lizakovski..On je objasnio da su se tulipovci razvili od magnolija pre između 30 i 50 miliona godina, što se poklapa sa drastičnim smanjenjem atmosferskog ugljen-dioksida. To bi moglo da objasni zašto su tulipovci tako efikasni u skladištenju ugljenika.Studija je objavljena u časopisu „Nju patolodžist“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Ni tvrdo, ni meko, ali ima jednu iznenađujuću sposobnost: Otkrivena nova vrsta drveta /foto/
Naučnici su otkrili potpuno novu vrstu drveta, a otkriće bi moglo drastično da pojača sposobnost drveća da skladišti ugljenik.
Lalino drvo ima strukturu drveta na nanoskali koja je negde između tvrdog i mekog drveta, što bi moglo da objasni zašto ono može tako efikasno da skladišti ugljenik,
prenosi „Nju sajentist“.
Jan Lizakovski sa Jagelonskog univerziteta u Poljskoj i njegove kolege istraživale su nanoskopske strukture uzoraka drveta 33 vrste iz botaničke bašte Univerziteta u Kembridžu.
Oni su zamrzli svaki uzorak pomoću azota, koji ih je održavao na temperaturi od minus 210 stepeni, pre nego što su svaki od njih proučili pomoću elektronskog mikroskopa koji je sposoban za skeniranje na niskim temperaturama. To im je omogućilo da analiziraju veličinu svakog makrofibrila, sitnih niti u kojima se nalaze ćelije drveta.
Otkrili su da tvrdo drvo, poput hrasta, ima makrofibrile prečnika oko 15 nanometara, dok meko drvo, poput bora i smrče, ima makrofibrile prečnika većeg od 25 nanometara.
„Ali postoji jedan iznenađujući izuzetak. Dve vrste tulipovca – lalino drvo Liriodendron tulipifera i kinesko lalino drvo Liriodendron chinense – makrofibrile od oko 20 nanometara, na pola puta između mekog i tvrdog drveta. Tulipovac iz nekog nepoznatog razloga ima drugačiju strukturu makrofibrila“, rekao je Lizakovski..
On je objasnio da su se tulipovci razvili od magnolija pre između 30 i 50 miliona godina, što se poklapa sa drastičnim smanjenjem atmosferskog ugljen-dioksida. To bi moglo da objasni zašto su tulipovci tako efikasni u skladištenju ugljenika.
Studija je
objavljena u časopisu „Nju patolodžist“.
