Ko stoji iza protesta u Venecueli: Na delu pokušaj obojene revolucije
© Tanjug / AP Photo/Matias DelacroixProtesti u Venecueli
© Tanjug / AP Photo/Matias Delacroix
Pratite nas
Protesti opozicije u Venecueli koji su izbili posle održavanja predsedničkih izbora na kojima je predsednik Nikolas Maduro osvojio još jedan mandat pokazuju da je na delu još jedan pokušaj obojene revolucije, smatra novinar i kolumnista RT Nebojša Malić.
Malić kaže za Sputnjik da poznaje ljude koji su bili posmatrači izbora u Venecueli i dodaje da se oni kunu da su tamošnji izbori bili pošteniji od američkih.
Stav Amerikanca ukazuje na obojenu revoluciju
„Činjenica je da su se odmah oglasili Amerikanci koji nemaju osnova da bilo kome bilo šta prigovaraju o bilo kakvim izborima i krenuli da viču: „To su neregularni izbori i ovo je nenarodni režim.“ A onda se javio Srđa Popović iz Kanvasa kog svi znamo iz naših domaćih nepočinstava i počeo da im suflira i to me navodi na zaključak da ako je i bilo kakvih nepravilnosti na tim izborima, oni su mnogo pošteniji nego što se govori u zapadnim medijima. I da je, u stvari, trenutno na delu pokušaj neke obojene revolucije.“
Malić napominje i da to hoće li Maduro politički preživeti obojenu revoluciju zavisi od vojske i policije u Venecueli, odnosno od toga da li su njihovim vođama ponuđene neke pare, privilegije ili neko mesto u novom režimu.
Amerikanci će pokušati da „kupe“ ljude u vojsci i policiji
Obojene revolucije većina ljudi posmatra kao neko narodno događanje, ali one su samo paravan da bi se izvršio pritisak na vojsku i policiju da unutar vlasti naprave puč, ne bi li se vlada sama predala, objašnjava Malić.
„Trenutno mi se čini da Maduro ima podršku vojske i policije, na osnovu ograničenih informacija koje imam, ali će sve zavisti od toga da li su Amerikanci ponudili tim ljudima nešto na šta su alavi i nešto na šta će se 'primiti'. Normalan posmatrač prilika u svetu bi danas rekao: ko će da se šlihta Amerikancima kad im sve propada od Ukrajine, preko Jemena i Zapadne Afrike. Ali uvek ima ljudi koji kažu - što ja ne bih uzeo pare i baš me briga za okolnosti u svetu. Sve je moguće ali sve zavisi od toga hoće li neki komandanti vojske i policije preći na stranu opozicije ili će ostati verni vlastima.“
Maduro je optužio američkog milijardera i biznismena Ilona Maska kog je nazvao „novim glavnim neprijateljem države“ da stoji iza mešanja i konspirativnih planova koji dolaze iz inostranstva protiv demokratske stabilnosti Venecuele.
Madurove optužbe protiv Maska
Maduro za Maska kaže da „podržava fašističku ideologiju ekstremne desnice“ i da želi da se domogne zaliha litijuma u Venecueli.
Malić smatra da je Madurova izjava zasnovana na Maskovim komentarima od pre nekoliko godina kad je podržao puč protiv Eva Moralesa u Boliviji, zemlji koja ima ogromna nalazišta litijuma koji je milijarderu interesantan jer se bavi električnim automobilima.
„Verovatno je tako i u Venecueli, s tim što Venecuela ima i ogromna nalazišta nafte koja je Amerikancima izuzetno potrebna zbog sankcija prema Rusiji koju su odsekli od trgovine naftom, pa sada hoće da je kupuju u Venecueli. Kao i za vreme Trampove vladavine, a on je nažalost doveo u svoj establišment nacionalne bezbednosti ljude poput Džona Boltona koji su iste sekunde krenuli da prave puč u Venecueli. Sa svim tim u vezi Maduro ima neku teoriju koja nije sasvim tačna što se tiče činjenica. Ovo nije Maskov puč, ovo je puč Stejt departmenta. Ali je otprilike, generalno u tom pravcu korektna u smislu da Amerikanci hoće smenu režima i da od Venecuele naprave svoju koloniju“, zaključio je Malić.
Posle predsedničkih izbora u Venecueli na kojima je pobedio aktuelni predsednik Nikolas Maduro, zemlju su zahvatili protesti. U Karakasu i drugim gradovima su počeli sukobi policije i demonstranata. Maduro je u obraćljnju naciji poručio da opozicija neće uspeti da izazove političku krizu u Venecueli.
Na osnovu obrađenih 80 odsto glasačkih listića, predsednik Venecuele Nikolas Maduro osvojio je 51,2 odsto glasova, dok je opozicioni kandidat Edmundo Gonzales osvojio 44,2 odsto, saopštila je nacionalna izborna komisija. S druge strane, opozicija tvrdi da je Gonzales dobio 70 odsto glasova.
Pogledajte i: