Tačno 115 reči koje su promenile tok istorije /foto/
Tačno 115 reči koje su promenile tok istorije /foto/
Sputnik Srbija
Na današnji dan, pre 110. godina, Srbiji je upućen telegram sastavljen od 115 reči, reči koje će promeniti tok istorije i označiti početak jednog od najvećih... 28.07.2024, Sputnik Srbija
Na današnji dan, pre 110. godina, Srbiji je upućen telegram sastavljen od 115 reči, reči koje će promeniti tok istorije i označiti početak jednog od najvećih ratova u istoriji.
Tačno mesec dana posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine u Sarajevu, na današnji dan pre 110 godina, Austrougarska je objavila rat Srbiji
Toga dana( 28. jula po gregorijanskom kalendaru, odnosno 15. jula po julijanskom kalendaru) ministar inostranih dela Austrougarske grof Leopold Bertold uputio je Vladi Kraljevine Srbije telegram u kojem je napisao „da Austro-Ugarska smatra da se od tog trenutka nalazi u stanju rata sa Srbijom”
Telegram objave rata Austrougarske Srbiji (pod rednim brojem 3523) sadržao je 115 reči. Tih sto petnaest reči promenile su tok istorije i označile početak jednog od najvećih ratova u istoriji- Prvog svetskog rata.
Austrougarska objava rata, poslata srpskoj Vladi putem pošte (tako da su je svi mogli pročitati) predstavljala je presedan - nikada ranije jedna zemlja nije objavila rat drugoj na taj način. Zbog neobičnog načina na koji je austrougarska depeša stigla, mnogi, u prvom trenutku nisu poverovali u njenu autentičnost
Telegram Austrougarske o objavi rata Srbiji 1914. godine je upućen 28. jula iz Beča u 11:10 i primljen je u Nišu u 12:30. Telegram je najpre stigao na adresu Glavne pošte u Beogradu, ali ju je telegrafista poslao u Kragujevac, gde ga je dešifrovala telegrafistkinja Ružica Petrović i prosledila predsedniku srpske vlade Nikoli Pašiću u Niš, koji je bio ratna prestonica Srbije.
U telegramu je pisalo:
„Pošto Kraljevska srpska vlada nije dala zadovoljavajući odgovor na notu, koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu, 23. jula 1914. godine, carsko kraljevska vlada nalazi za potrebno da sama da zadovoljenje svojim pravima i interesima i da radi toga pribegne oružanoj sili. Austrougarska smatra, dakle da se od ovoga trenutka nalazi u ratnom stanju sa Srbijom (u potpisu ministar spoljnih poslova Austrougarske grof Berthold).”
Telegram je 2015. godine, na predlog Državnog arhiva Srbije, upisan u Uneskov registar kulturne dokumentarne baštine univerzalnog značaja „Pamćenje sveta"
Povodom 110 godina od početka Prvog svetskog rata, u Arhivu Srbije javnosti su predstavljena tri dokumenta koja su neposredno prethodila jednom od najvećih sukoba u istoriji čovečanstva. Od Ultimatuma 23. jula, preko koncepta Odgovora srpske Vlade 25. jula, do Telegrama primljenog 28. jula 1914. godine kojim je zvanično počeo dugo pripremani rat
Predstavljanjem originala austrougarskog Ultimatuma, Odgovora Kraljevske vlade i Telegrama objave rata u Državnom arhivu, Srbija i Republika Srpska započele su zajedničko obeležavanje 110 godina od početka Prvog svetskog rata.
Nakon Sarajevskog atentata, Srbija je pokušavala da smanji tenzije i opovrgne optužbe koje su na njen račun stizale iz Beča, ali je sve bilo uzalud. Ratne trube okrenute ka Srbiji su uveliko trubile, dok su carske diplomate sastavljale uvenjivački Ultimatim koji će uskoro predati srpskoj Vladi
Austrougarski ultimatum Kraljevini Srbiji. Ultimatum je 23. jula 1914. u popodnevnim časovima predao austrijski poslanik baron Vladimir fon Gizl zastupniku srpskog predsednika vlade ministru finansija Lazaru Pačuu. Srbiji je dat rok od 48 sati za odgovor
U dokumentu danas poznatom kao „julski ultimatum“ Srbija nije bila direktno optužena za organizovanje atentata u Sarajevu, ali je navedeno da jeste „tolerisala mahinacije kojekakvih društava i udruženja uperenih protiv Monarhije, nedoličan jezik štampe, veličanje počinitelja nedela, učešće vojnika i zvaničnika u subverzivnoj agitaciji“
Kraljevska vlada je učinila najveće moguće ustupke, ali je Ultimatum i bio sastavljen na takav način da se i očekivalo da će biti odbijen. Nakon reakcije barona Gizla na odgovor, istog dana (25. jula) usledio je Manifest srpske vlade kojim se narod upoznaje sa situacijom i mogućnošću rata
Odgovor srpske kraljevske vlade na austrougarski ultimatum, predsednik vlade Nikola Pašić je lično uručio baronu Gizlu, kome je trebalo nešto manje od sat vremena da zaključi da Srbija nije dala povoljan odgovor i sa celim poslanstvom demonstrativno napusti Beograd, prethodno poslavši Pašiću notu o prekidanju diplomatskih odnosa između dve države
Uprkos nastojanju Beča da Srbiju ponizi i baci na kolena, prva austrijska granata ispaljena na Beograd na današnji dan pre 110 godina, nije samo označila početak Prvog svetskog rata, već, u isti mah, početak kraja Habzburške monarhije. Srpski je vojnik pobedio
Pristup ćaskanju je blokiran zbog narušavanja pravila.
Ponovo možete da učestvujete za:∞.
Ako se ne slažete sa blokiranjem, koristite formular za povratne informacije
Razgovor je završen. U diskusiji možete učestvovati 24 sata od objavljivanja članka.
