00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Ovo je nešto novo: Zašto je Zapad otvorio četvore oči kad je rekonstrusana nova vlada Crne Gore

© Foto : Ustupljeno Sputiku/ Vlada Crne Gore/ SasaMaticPremijer Crne Gore Milojko Spajić
Premijer Crne Gore Milojko Spajić - Sputnik Srbija, 1920, 28.07.2024
Pratite nas
Upozorenja iz Brisela da bi rekonstruisana vlada Crne Gore trebalo da pazi šta radi da ne bi ugrozila put zemlje ka EU odraz su rezerve prema predstavnicima Srba koji su prvi put ušli u vladu, a decenijama su stigmatizovani kao „ispostava Beograda“ i neka vrsta predstraže ruskog uticaja, smatra politički konstultant Vladimir Dobrosavljević.
Činjenica je, ističe Dobrosavljević, da su politički predstavnici Srba zaista bili izolovani od mogućnosti da budu u izvršnoj vlasti, ali sada je, s obzirom na geopolitičku situaciju na istoku Evrope i Bliskom istoku, Zapad koji Balkan smatra svojim interesnom zonom očigledno želeo da relaksira odnose u Crnoj Gori.
„Zato je dozvolio da Srbi za početak podržavaju aktuelnu vlast, a sada i da postanu deo izvršne vlasti. Naravno, uz poruku – dozvolićemo vam ako vidimo da ne pravite probleme“, konstatuje sagovornik Sputnjika.

Isti broj ministarskih mesta za srpske stranke i Bošnjake

On podseća da se prethodno pokazalo da je crnogorski parlament na čelu sa Andrijom Mandićem pokazao da je izuzetno efikasan u donošenju zakona i reformama u oblastima važnim za Zapad.
„U onome što je zapadnim saveznicima bio prioritet, a to su oblasti 23 i 24 u pregovorima sa EU, za čuveni IBAR koji se tiče pravde, bezbednosti i opštih sloboda doneseni su zakoni i reforme su krenule znatno brže nego što je bilo ko očekivao. To su zapadni saveznici deklarativno naglašavali da je prioritet u tranziciji u Crnoj Gori, a to se očiglendo radi vrlo efikasno“, kaže Dobrosavljević uz opasku da Zapadu na kraju nije ostalo ništa drugo nego da prihvati ulazak političkih predstavnika Srba u vladu.
Istovremeno, dodaje on, da niko ne bi protivrečio, vlada je „spakovana“ u kontekst sveukupnog crnogorskog pomirenja pa su se tu našli i Bošnjaci, te tako nema više stigmatizovanih osim onih koji su bili tolerantni na trgovinu kokainom.
U rekonstruisanoj vladi politički predstavnici Srba su, naime, dobili pet mesta, koliko i predstavnici Bošnjačke stranke, iako je koalicija Za budućnost Crne Gore na poslednjim izborima osvojila 15 odsto, a Bošnjaci sedam, što po oceni Dobrosavljevića samo po sebi dovoljno govori:
„Međutim, u Crnoj Gori decenijama ništa nije bilo normalno. Postojala je jasna segregacija prema stanovništvu srpskog nacionalnog identiteta i jedna vrsta majorizacije čiji je krajnji cilj zapravo bio pokušaj da se asimiluje srpsko stanovništvo u Crnoj Gori i posluži kao biomasa za stvaranje novog identitetskog konstrukta. Pošto to nije uspelo i pošto je koncept za vreme vladavine DPS zapravo bio „sve ostale identitetske zajednice protiv Srba“, a nakon što je 2020. taj provincijalno-šovinistički koncept doživeo poraz i nastavlja da ga doživljava i na predsedničkim izborima, i prethodnim parlamentarnim, i na većini lokalnih, ostala je zapravo samo još jedna stvar. To je verovatno i bilo u glavni onih koji su donosili ovakvu čudnu aritmetiku - da izjednače nešto što u suštini ne može da se izjednači, a to je da istovremeno i Bošnjaci i politički predstavnici Srba uđu u rekonstruisanu vladu.“

Hrvatska selektivna u zabrani ulaska crnogorskim političarima

Dobrosavljević se osvrnuo i na činjenicu da su, odmah posle rekontrukcije vlade, trojica političara – Andrija Mandić i Milan Knežević iz srpskih stranaka i lider Demokrata Aleksa Bečić u Hrvatskoj proglašeni nepoželjnim zbog toga što, kako je navedeno, u kontinuitetu rade na pogoršanju odnosa dve države, iako je jasno da je razlog nedavno usvojena Rezolucija o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mauthauzen.
Kako kaže, pada u oči da na tom spisku nema premijera Milojka Spajića niti drugih političara poput Vladimira Jokovića iz stranaka čiji su poslanici u parlamentu takođe glasali za ovu rezoluciju.
„Ovo je očigledno bilo selektivno izabrano i više je poruka Zagreba iz frustracije zbog toga što nisu mogli da spreče usvajanje te rezolucije kojim je crnogorski parlament postao prvi na svetu koji je de fakto osudio genocid u NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima i, što je još važnije, doveo ga u kontekst čitave epohe u vezi sa drugim nacističkim logorima“, primećuje Dobrosavljević.
Pritom, prema njegovim rečima, nema ni jednog jedinog razloga za takvu odluku Zagreba jer se Hrvatska, bar javno, deklariše da ne baštini tradiciju NDH i tvrdi da se temelji na antifašizmu.
Idikativno je, međutim, što u obrazloženju zabrane ulaska pomenutoj trojici političara Hrvatska kaže i da neće sprečavati put Crne Gore ka EU što je, uveren je Dobrosavljević, jasan pokazatelj da je ta zemlja dobila opomenu od moćnijih država Unije i od zapadnih saveznika da ne treba da pokazuje mišiće na ovoj temi.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala