Makron posle Šolca: Novi pritisak na Srbiju
© Sputnik / Stringer
/ Pratite nas
Posle Olafa Šolca, u Beograd bi trebalo da dođe francuski predsednik Emanuel Makron, što će biti druga važna poseta nekog od bitnijih evropskih zvaničnika u kratkom vremenskom periodu. Srbija ne pristaje da uvede sankcije Rusiji, a posete iz Evropske unije mogu se tumačiti i kao pritisak na njeno rukovodstvo da promeni svoju spoljnu politiku.
Diplomata i bivši ambasador Zoran Milivojević smatra da je, kada se radi o učestalim posetama visokih EU zvaničnika Srbiji po sredi interes ne samo EU već i pojedinačnih zemalja poput Francuske i Nemačke.
Kada je reč o pritisku na Srbiju po pitanju spoljne politike, Milivojević kaže da on traje već neko vreme i da nije ništa novo, a da je naročito izražen u vezi sa Ruskom Federacijom i svrstavanjem Srbije u ravnu sa politikom Zapada.
Poseta Šolca je nešto specifično, jer je tu kombinovan interes i Nemačke i Evropske unije. Ova poseta takođe pokazuje da Nemačka ovde zadržava vodeću poziciju kada je ekonomija u pitanju, a to želi da zadrži i na ovaj način preko priče o litijumu, kao i preko automobilske industrije. Sve je ovo rezultat nemačkog interesa za Srbiju koji postoji od mnogo ranije. Nije Nemačka slučajno vodeći ekonomski partner, rekao je Milivojević za Sputnjik.
Nemački kancelar Olaf Šolc
© Sputnik / Lola Đorđević
Nekadašnji saveznici
Između Francuske i Srbije nema istorijskih opterećenja, kao što je to slučaj sa Nemačkom. Naš sagovornik podseća da smo bili saveznici u svim ratovima, isključujući NATO agresiju, te da je, kada je reč o istorijskim srpsko-francuskim odnosima, opšta situacija pozitivna.
Kada je reč o Francuskoj, to je povratak Francuske na tradicionalnu politiku na Balkanu u koju se Francuska vratila sa Makronom. Makron traži nešto u Evropskoj uniji vezano za poziciju Francuske i to mesto je u spoljnoj politici i pronašao vraćanjem na tradicionalnu politiku sa Balkanom. Ovde Srbija ima ključnu ulogu. Tu ulogu je imala ranije u istoriji, a ima je i sad.
Francuski predsednik Emanuel Makron
© Sputnik / Sergeй Guneev
Milivojević smatra da se ipak ne može izostaviti interes Evropske unije i Zapada u celini, navodeći da ove posete odražavaju taj interes kroz pokušaj nastojanja da Srbiju priklone zapadnoj sferi uticaja i da je preusmere na pozicije koje njihovim interesima odgovaraju. Srbija je ipak, objašnjava on, ključna zemlja na ovim prostorima, koji su od strateškog interesa za Zapad. Položaj Srbije i Balkana, kaže on, naročito je bitan u situaciju koja će uslediti nakon negativnog raspleta vezanog za Ukrajinu.
Ima u ovim posetama i elemenata pritiska koji su postojali do sada. U tom smislu su to neizbežne teme pokušaja da se Srbija prikloni zapadnim interesima i usmeri svoju spoljnu politiku. To u prvom redu važi za odnose sa Ruskom Federacijom i stav prema Ukrajini, ali i za odnose sa Kinom, zaključio je Milivojević.
Pogledajte i:
