Zavirite u unutrašnjost arhitektonskog bisera srpske prestonice /foto/

Od trenutka kada je podignuta, zgrada Narodne banke je zbog svoje lepote, bila predmet divljenja. Pre same izgradnje zdanja, u izveštaju Banke za 1890. godinu navedeno je da banka treba da „...ima kuću, kojom se može dičiti i ona sama i prestonica naša, kojoj ona služi na ukras“

1/21

Od trenutka kada je podignuta, zgrada Narodne banke je zbog svoje lepote, bila predmet divljenja. Pre same izgradnje zdanja, u izveštaju Banke za 1890. godinu navedeno je da banka treba da „...ima kuću, kojom se može dičiti i ona sama i prestonica naša, kojoj ona služi na ukras“

© Sputnik / Lola ĐorđevićOd osnivanja 1884. godine, Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije je koristila zakupljene prostorije. S obzirom da je rad banke zahtevao veći prostor, za potrebe izgradnje nove zgrade 1886. godine kupljen je plac na uglu ulica Dubrovačke i Cara Lazara. Interesantno je, da se na tom placu, ranije nalazila rodna kuća Branislava Nušića

2/21

Od osnivanja 1884. godine, Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije je koristila zakupljene prostorije. S obzirom da je rad banke zahtevao veći prostor, za potrebe izgradnje nove zgrade 1886. godine kupljen je plac na uglu ulica Dubrovačke i Cara Lazara. Interesantno je, da se na tom placu, ranije nalazila rodna kuća Branislava Nušića

© Sputnik / Lola ĐorđevićUpravni odbor banke odlučuje da izradu projekta poveri arhitekti Konstantinu Jovanoviću. Koliki je značaj, u očima savremenika, imala ova zgrada svedoči i podatak da je Konstantin A. Jovanović 1890. godine odlikovan ordenom Svetog Save III reda.

3/21

Upravni odbor banke odlučuje da izradu projekta poveri arhitekti Konstantinu Jovanoviću. Koliki je značaj, u očima savremenika, imala ova zgrada svedoči i podatak da je Konstantin A. Jovanović 1890. godine odlikovan ordenom Svetog Save III reda.

Uređenju enterijera je posvećena velika pažnja, tako da reprezentativnost unutrašnje obrade objekata ne zaostaje za rešenjem fasada

4/21

Uređenju enterijera je posvećena velika pažnja, tako da reprezentativnost unutrašnje obrade objekata ne zaostaje za rešenjem fasada

© Sputnik / Lola Đorđević Stepeništa i ograde stepeništa i galerija u holovima izrađeni su od belog mermera sa neorenesansnim ukrasima. Stubovi i obloge zidova u holovima i glavnim hodnicima na prvom spratu urađeni su u kombinaciji mermera u više boja

5/21

Stepeništa i ograde stepeništa i galerija u holovima izrađeni su od belog mermera sa neorenesansnim ukrasima. Stubovi i obloge zidova u holovima i glavnim hodnicima na prvom spratu urađeni su u kombinaciji mermera u više boja

Nacrte svih detalja za uređenje unutrašnjeg prostora, vrata, prozora, nameštaja, uradio je sam autor, arhitekt Konstantin Jovanović

6/21

Nacrte svih detalja za uređenje unutrašnjeg prostora, vrata, prozora, nameštaja, uradio je sam autor, arhitekt Konstantin Jovanović

© Sputnik / Lola ĐorđevićBronzana bista „Srbija“ postavljena 1901. godine u vestibilu starijeg dela objekta, rad je vajara Đorđa Jovanovića. Bistu, identičnu detalju „Spomenika kosovskim junacima“ u Kruševcu, Narodna banka je otkupila nakon što je bila izložena 1900. godine na Svetskoj izložbi u Parizu

7/21

Bronzana bista „Srbija“ postavljena 1901. godine u vestibilu starijeg dela objekta, rad je vajara Đorđa Jovanovića. Bistu, identičnu detalju „Spomenika kosovskim junacima“ u Kruševcu, Narodna banka je otkupila nakon što je bila izložena 1900. godine na Svetskoj izložbi u Parizu

8/21

Autentičan nameštaj izrađen od masovne hrastovine sa bogato urađenim duborezom i bista prvog guvernera Narodne banke Srbije Alekse Spasića u starom delu zdanja

Oslikavanje zidova i svodova povereno je jednom od istaknutih srpskih umetnika prve polovine 20. veka. Pašku Vučetiću. Živopisne kompozicije su rađene u duhu evropskog stila tog vremena i potpuno se uklapaju u arhitekturu.

9/21

Oslikavanje zidova i svodova povereno je jednom od istaknutih srpskih umetnika prve polovine 20. veka. Pašku Vučetiću. Živopisne kompozicije su rađene u duhu evropskog stila tog vremena i potpuno se uklapaju u arhitekturu.

Motivi iz rimske mitologije preovladavaju na dekoraciji zidova i svodova zdanja, što je razumljivo imaju u vidu to da je Vučetić jedan deo svog školovanja proveo u Rimu. Lik Miloša Obilića oslikan na jednom od svodova

10/21

Motivi iz rimske mitologije preovladavaju na dekoraciji zidova i svodova zdanja, što je razumljivo imaju u vidu to da je Vučetić jedan deo svog školovanja proveo u Rimu. Lik Miloša Obilića oslikan na jednom od svodova

11/21

Sat koji je izradio juvelir Josif Vajler (čija se radnja nalazila u Knez Mihailovoj ulicui br 8) i danas pokazuje tačno vreme

12/21

Lusteri predstavljaju vredne primerke mesingane plastike, sa obiljem skladno ukomponovanih detalja i simbola Narodne banke

13/21

Svetlarnici u holovima i prozori u Sali banke izvedeni su u prekrasnom višebojnom vitražu

Simbol rimskog boga trgovine Merkura jasno asocira namenu zdanja. Ovde ga vidimo na mesinganom ukrasu iznad jednog od šaltera u šalter sali

14/21

Simbol rimskog boga trgovine Merkura jasno asocira namenu zdanja. Ovde ga vidimo na mesinganom ukrasu iznad jednog od šaltera u šalter sali

© Sputnik / Lola ĐorđevićPosle Prvog svetskog rata, Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije postala je Narodna banka Kraljevine SHS. Proširenje obima delatnosti diktiralo je i proširenje funkcionalnog prostora, usled čega je izvršena dogradnja stare zgrade, a projekat je ponovo uradio Konstantin Jovanović

15/21

Posle Prvog svetskog rata, Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije postala je Narodna banka Kraljevine SHS. Proširenje obima delatnosti diktiralo je i proširenje funkcionalnog prostora, usled čega je izvršena dogradnja stare zgrade, a projekat je ponovo uradio Konstantin Jovanović

© Sputnik / Lola ĐorđevićU novom delu zdanja smešten je Centar za posetioce. Na svoj jubilej, u julu 2004. godine, Narodna banka Srbije je prvi put otvorila vrata za posetioce i izložbenom postavkom pod nazivom „Novac na tlu Srbije od najnovije pojave do danas”, predstavila najširoj javnosti deo svoje numizmatičke zbirke

16/21

U novom delu zdanja smešten je Centar za posetioce. Na svoj jubilej, u julu 2004. godine, Narodna banka Srbije je prvi put otvorila vrata za posetioce i izložbenom postavkom pod nazivom „Novac na tlu Srbije od najnovije pojave do danas”, predstavila najširoj javnosti deo svoje numizmatičke zbirke

Iste godine kada je osnovana banka, emitovana je i novčanica od 100 dinara. Ona je bila prva dinarska papirna novčanica naplativa u zlatu. Na licu novčanice, sav tekst osim imena gravera je napisan ćirilicom, dok je tekst na naličju na francuskom. Smatra se da se Kraljevina Srbija odlučila za oba pisma s nadom da će tako steći poverenje, radi lakšeg sticanja prava građanstva u inostranstvu

17/21

Iste godine kada je osnovana banka, emitovana je i novčanica od 100 dinara. Ona je bila prva dinarska papirna novčanica naplativa u zlatu. Na licu novčanice, sav tekst osim imena gravera je napisan ćirilicom, dok je tekst na naličju na francuskom. Smatra se da se Kraljevina Srbija odlučila za oba pisma s nadom da će tako steći poverenje, radi lakšeg sticanja prava građanstva u inostranstvu

Prve serije novčanica Demokratske Federativne Jugoslavije, sa motivom partizana sa puškom o levom ramenu, štampao je državni zavod za izradu novčanica u Moskvi. Novčanice su zvanično ušle u upotrebu 20. aprila 1945. godine i kao sredstvo plaćanja opstale do 1956. godine.

18/21

Prve serije novčanica Demokratske Federativne Jugoslavije, sa motivom partizana sa puškom o levom ramenu, štampao je državni zavod za izradu novčanica u Moskvi. Novčanice su zvanično ušle u upotrebu 20. aprila 1945. godine i kao sredstvo plaćanja opstale do 1956. godine.

19/21

Zlatne poluge. Ovaj plemeniti metal služi kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima

Neobična kvaka na velikim masivnim vratima zdanja. Zgrada Narodne banke Srbije proglašena je spomenikom kulture od posebnog značaja 1979. godine.

20/21

Neobična kvaka na velikim masivnim vratima zdanja. Zgrada Narodne banke Srbije proglašena je spomenikom kulture od posebnog značaja 1979. godine.

Zbog svoje izuzetne lepote, zdanje u ulici Kralja Petra se krajem 19. veka u turističkim vodičima našlo rame uz rame sa Sabornom crkvom, Konakom kneginje Ljubice, Konakom kneza Miloša ili Narodnim pozorištem, kao preporuka šta se može videti u srpskoj prestonici. I danas, posle više od jednog veka, ono predstavlja pravi arhitektonski biser srpske prestonice.

21/21

Zbog svoje izuzetne lepote, zdanje u ulici Kralja Petra se krajem 19. veka u turističkim vodičima našlo rame uz rame sa Sabornom crkvom, Konakom kneginje Ljubice, Konakom kneza Miloša ili Narodnim pozorištem, kao preporuka šta se može videti u srpskoj prestonici. I danas, posle više od jednog veka, ono predstavlja pravi arhitektonski biser srpske prestonice.