Svet pred izborom: Zapad kao sekta - Globalni jug nudi plan u tri tačke /video/
© AP Photo / Noah Berger
Pratite nas
U interesu je sveta da se nađe zajednički jezik između kolektivnog Zapada i Globalnog juga, ali realnost je takva da hegemoni koji predstavljaju zapadni svet žele da zadrže dominantnu poziciju i nastoje da svoje vrednosti nametnu drugim kulturama, smatrajući ih manje vrednim.
Odsustvo realpolitike i sposobnosti za dogovor glavne su karakteristike Zapada, ocenjuju sagovornici Sputnjika u svetlu nedavnih skupova dva dijametralno suprotna bloka zemalja i dva ideološka pola: s jedne strane su države okupljene oko Šangajske organizacije za saradnju i BRIKS, a s druge SAD i NATO.
Razlike u pristupima mogle su se jasno videti u prvim danima jula kad je u Astani u Kazahstanu održan samit ŠOS, da bi usledile poseta indijskog premijera Narendre Modija Moskvi, a zatim i parlamentarni forum BRIKS u Sankt Peterburgu, dok se otprilike u isto vreme u Vašingtonu održavao jubilarni 75. samit NATO.
Zapad bi sve da usisa u svoju matricu
Poruke sa samita NATO, po mišljenju profesora FPN Dragane Mitrović, samo potvrđuju karakter tog bloka koji je 75 godina postojanja izgurao preko ratova, nestabilnosti i kriza koje izaziva.
“Upravo kroz te ratove ponovo izmišljaju svoju potrebu da postoje. To je bio ratnohuškački skup, međutim sve te ideje i pretnje upućene Rusiji i Kini, laži koje smo opet čuli o tome zašto su izvršili agresiju na SR Jugoslaviju, ti skeleti koji iskaču iz njihovih ormana dovoljno govore. Stvar je u tome što su njihova agresivnost i zle namere zasnovani na opsenama jer objektivno oni nemaju ni finansijske, ni operativne ni ljudske mogućnosti da bilo šta sprovedu u delo. Vidimo i nameru da se sele na Pacifik. Naravno, NATO je alatka SAD u funkciji produženja njihove globalne hegemonije”, primećuje Mitrovićeva.
A suština i vrednosti poretka koji nude, opisuje sagovornica Sputnjika, jeste da je on počivao na surovoj eksploataciji i kolonizaciji, pljačkanju tuđih bogatstava, neprekidnom izazivanju ratova i nametanju svoje volje kroz stravična nasilja i stradanja većine čovečanstva.
“U novije doba, posle Drugog svetskog rata, deo formiranja tog poretka su i ključne međunarodne finansijske institucije. Međutim, problem je sve ono što smo videli, naročito mi u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. Kakvo je tek onda postalo ponašanje jedine supersile, Sjedinjenih Država koje su nastavile da brutalno krše međunarodni poredak, a da slovo međunarodnog prava zamenjuju nekim pravilima, ignorisanjem potpisanih dogovora ne bi li ostvarivale svoju neprekidnu ekspanziju i dominaciju,” napominje Mitrovićeva uz konstataciju da taj blok doživljava kao neprijatelje Rusiju i Kinu zato što su nosioci suštinski drukčijih vrednosti.
Sličnu ocenu iznosi i profesor Ekonomskog fakulteta Bojan Dimitrijević.
“Zapad sad deluje kao sekta, potpuno zatvoreni sistem koji je izgubio sposobnost da asimiluje nešto izvan svog sistema vrednosti i koji sve vidi kao nešto što treba usisati u tu svoju organizacionu i ideološku matricu”, smatra on.
Tri tačke agende Globalnog juga
S druge strane, ističe Dimitrijević, tri tačke su agenda zemalja ŠOS i BRIKS, organizacija koje su oslonci Globalnog juga - multipolarnost, suverenitet i nezavisnost u međunarodnim odnosima i sa te pozicije građenje međunarodne saradnje.
Te zemlje teže, prema njegovim rečima, i većoj ravnopravnosti u ekonomskim odnosima koja podrazumeva i reformu međunarodnih ekonomskih institucija, od MMF, Svetske trgovinske organizacije do odnosa prema poziciji dolara.
„U toj situaciji prirodno je da one zemlje koje su do sada u međunarodnim ekonomskim, političkim, geopolitičkim pa i vojnim pitanjima imale podređenu ulogu izvlače neke pouke iz te svoje situacije i teže ka uspostavljanju nove vrste međunarodnih odnosa čiji je zajednički imenitelj mir ili neka vrsta saradnje i harmonije“, komentariše profesor poruke sa skupova ŠOS i BRIKS.
Po njegovom mišljenju, ŠOS I BRIKS su dosta komplementarne organizacije: ova prva organizacija ima više geopolitičku i bezbednosnu komponentu, a BRIKS više ekonomsku.
“Osnovna misija BRIKS je da izvrši pritisak da se reformišu međunarodne ekonomske institucije koje bi vodile ka većoj ravnopravnosti međunarodnih ekonomskih odnosa.“
Zapadne sankcije Rusiji lekcija za sve
Dragana Mitrović napominje da se saradnja u okviru BRIKS širi i na druge oblasti pored ekonomije, ali posebno izdvaja aspekt dedolarizacije, kroz smanjenje upotrebe dolara kao ključne valute.
„Nedavno je jedna od država koja je u BRIKS a do juče je bila blizak američki saradnik, Saudijska Arabija, odbila da produži bilateralni sporazum sa SAD koji je doveo do petrodolara. Saudijska Arabija sada svima nudi da prodaje naftu u drugim valutama. To je težak udarac globalnoj dominaciji dolara”, podseća Mitrovićeva.
Takođe, sankcije koje je Zapad uveo ranije Iranu, a poslednjih godina Rusiji, misleći da će to dovesti do sloma ruske ekonomije i do njene izolacije, a onda i urušiti njenu stabilnost, proizvele su, kako kaže, suprotan efekat.
“Svi su naučili tu lekciju i shvatili da je opasno zavisiti od dolara i finansijskih institucija SAD koje za sebe govore da su nosilac zastave liberalne ekonomije a neprekidno su sklone donošenju sankcija i odlukama koje krše slobodu poslovanja, a sve iz političkih i geopolitičkih razloga. Sada je zapadni svet koji se diči time da štiti slobodu međunarodnih ekonomskih odnosa otišao toliko daleko da namerava da koristi rusku imovinu koju su protivpravno zaplenili. To je teška kompromitacija ali i snažna poruka svim nosiocima pokretne i nepokrene imovine u svetu da nikako ne ulažu u američke državne obveznice i njihove banke i banke centralne i zapadne Evrope već da traže druga odredišta”, upozorava Mitrovićeva.
BRIKS postaje super institucija
S druge strane, prijem u BRIKS nekih od energetskih džinova kazuje da tu postoji i te kako utemeljeno straeško promišljanje.
“BRIKS postaje super institucija budući da su njene članice dominantni posednici ključnih energija na koje će svet morati da se oslanja i u narednim decenijama, što samo osnažuje ulogu ove organizacije na globalnoj sceni, a ona postaje još privlačnija za zemlje Globalnog juga”, uverena je Mitrovićeva.
Dimitrijević dodaje da Evroazija u kojoj su i zemlje ŠOS i BRIKS postaje geopolitičko, ekeonomsko i političko središte sveta, a Evropa se sve više i sve brže pretvara u neku vrstu ekonomske i geopolitičke provincije.
“Osnovna borba u budućnosti će se upravo i voditi između evroazijskih integracija, s jedne strane, i SAD i njihovih saveza s druge,” zaključuje profesor.
