Palić kao filmsko susretište: Mnogi bi dali sve da imaju Kusturicu i Mihalkova u istom kadru
© Foto : Damir Vujković, ustupljeno Sputnjiku
Pratite nas
Našu kulturu, za koju su vremena nekako uvek bila teška, spasila je srednja klasa. To su ljudi koji se odriču ko zna čega da bi kupili karte za pozorište, stojeći u redu. I takvih ljudi nije malo, o čemu svedoči i interesovanje publike za Festival evropskog filma Palić, kaže u razgovoru za Sputnjik upravnik i direktor tog festivala Radoslav Zelenović.
Ove godine Palićki festival se održava po 31. put, od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici. Publika će biti u prilici da pogleda 150 filmova u 17 selekcija.
Organizatori su, najavljujući festival, istakli da su se, uprkos finansijskim problemima, potrudili da ostanu verni tradiciji i da gledaocima ponude referentnu sliku najnovije evropske filmske produkcije.
Festival će biti otvoren premijernom projekcijom filma „Sva lica dobrote“ Jorgosa Lantimosa, koji će srpska publika videti svega nekoliko meseci nakon premijere na Kanskom filmskom festivalu. Na Letnjoj pozornici na Paliću van konkurencije biće prikazan i film „Drugi čin“ francuskog reditelja Kventina Dupijoa, koji je takođe premijerno videla kanska publika.
Novca nema dovoljno, ali dobrih filmova ima napretek
Ove godine festival se suočio s finansijskim problemima jer nisu objavljeni rezultati republičkih konkursa za finansiranje kulturnih manifestacija.
„Ne znam šta se desilo ove godine. Festival počinje, a mi nemamo naznaku kolika su sredstva koju možemo dobiti od Republike Srbije. To je prema našem finansijskom planu oko 40 odsto. Kada smo se suočili sa činjenicom da nam vreme ističe, a da nemamo novac, počeli smo da smanjujemo troškove, da sklanjamo stvari koje čine festival, u nameri da sačuvamo ono što nam je najvažnije – filmove koje smo želeli, uključujući i dva pomenuta s Kanskog filmskog festivala, kao i sve goste koje možemo da dovedemo, jer bez njih ne bismo bili festival nego smotra“, kaže Radoslav Zelenović.
Naš sagovornik podseća na to da je festival, od svog osnivanja 1992. imao i „lepe i katastrofalne godine“, uključujući i 1996. kada zbog nedostatka novca nije ni održan.
„Mi smo deset godina gradili koncepciju festivala, takav je bio dogovor, tako da smo prvo bili nacionalni, pa internacionalni festival, imali smo jedan, pa drugi žiri... Prošli smo kroz sve probleme u tom periodu i odlučili pred 2003. godinu da budemo festival evropskog filma - na opšte čuđenje, na iznenađenje publike, ali i naših kolega, jer smo svi znali da evropski film kod nas nema publiku. Ja sam to dobro znao iz Kinoteke, jer čak i kada su evropski filmovi prikazivani besplatno, bili smo srećni ako nam dođe makar 20 ljudi. A ovo smo nameravali da pravimo na letnjoj pozornici sa 1.200 mesta. Ipak, tih 10 godina nam je bilo dovoljno da shvatimo da od dvadesetak nacija koje žive u Subotici možemo da napravimo publiku i za slovački, i za ruski, i za hrvatski, i za mađarski, i za češki, i za bilo koji drugi evropski film“, priča Zelenović.
Misija Aleksandra Lifke kao temelj festivala
Prema njegovim rečima, važnu ulogu u koncepciji festivala imalo je i to što je filmski rad Aleksandra Lifke, pionira filma čije ime nosi prestižno festivalsko priznanje za doprinos evropskoj kinematografiji, uveden u temelje manifestacije.
„Svi ti festivali koji se oslanjaju na neku vrstu istorije filma u principu su uspešni. Među dobitnicima nagrade 'Aleksandar Lifka' su Milena Dravić, Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Zoran Simjanović, Goran Marković, Srđan Karanović. Ne znam ni sam kako smo uspevali da dovedemo Jiržija Mencla, Kena Rasela, Kena Louča, Nikitu Mihalkova, sva ta velika imena koja su prošla kroz naš festival i ponela ovo priznanje.“
Kusturica i Mihalkov u istom kadru
Zelenović dodaje da lista od 46 ljudi koji su do sada dobili nagradu „Aleksandar Lifka“ predstavlja temelj evropske i srpske kinematografije. Ovogodišnji dobitnici tog priznanja su glumica Anica Dobra, direktor fotografije Fedon Papamihael i reditelj Ademir Kenović.
„Sećam se i kada mi je Alberto Barbera, direktor Venecijanskog filmskog festivala rekao, kada je bio u žiriju, pre jedno 27, 28 godina, pošto je video fotografiju na kojoj ja stojim između Emira Kusturice i Nikite Mihalkova: 'Znam bar 20 festivala koji ne bi pitali za cenu da im na dva kvadratna metra stoje Kusturica i Mihalkov'. A Mihalkov je tada doputovao na devet sati, Ken Louč na 17, samo da bi bili tu. I mnogo je takvih slučajeva da su ljudi došli samo da se poklone publici, da porazgovaraju o svojim filmovima i da se vrate. A to čini vrednost Palićkog filmskog festivala“, ističe Radoslav Zelenović.
Najbolji evropski filmski festival
Festival evropskog filma Palić spada u filmske festivale srednje veličine, s oko 150 filmova.
„Srećom, neki ljudi sa strane su nas posmatrali drugačije nego ovde. Mi smo 2016. godine u selekciji od 715 muzičkih, filmskih, književnih festivala proglašeni za najbolji evropski filmski festival, što nam je dalo mogućnost da kroz program 'Media' Kreativne Evrope i još neke programe apliciramo za finansijsku podršku koja nije mala. Napravljena je i asocijacija filmskih festivala koji se bave evropskim filmom. Njih je sedam u Evropi, a mi smo jedina zemlja koja nije članica Evropske unije a ima evropski filmski festival, pritom najbolji. Niko nam nije poslao ni pismo, ni razglednicu zbog toga. Nikome nije palo na pamet da nas zbog toga dodatno podrži“, kaže Zelenović.
On, ipak, dodaje da je festival imao i svoje lepe dane, naročito u vreme kada je s Republikom, Pokrajinom i Gradom Suboticom imao protokole o saradnji.
„Znali smo već u novembru, kada počinjemo da planiramo novi festival, kolika sredstva sigurno imamo, kakvi su nam gabariti, dokle možemo da se pružimo i koga možemo da zovemo“, ističe Zelenović.
Jedno je sigurno – publika ne odustaje od Palićkog festivala
Bez obzira na probleme s kojima se suočavao tokom svih proteklih godina, festival je uvek bio siguran u – svoju publiku.
„Ljudi koji dolaze na razne festivale znaju šta im ti festivali znače, a takvih ljudi nije malo. Sećam se scene kada smo (dugogodišnji izvršni producent Festivala) Blažo Perović, tri policajca i ja pokušavali da zatvorimo vrata na Letnjoj pozornici da masa koja je želela da pogleda domaći film ne bi nahrlila. A film je, pritom, već bio prikazan u Subotici. I tada mi je Blažo Perović rekao: 'Džaba, druže moj! Mi se ovde guramo, a oni su već na letnjoj pozornici, preskočili su zid'. Bivalo mi je zagušljivo na letnjoj pozornici zbog količine naroda, vlage“, priča Radoslav Zelenović.
Prema njegovim rečima, važno je i to što je Festival evropskog filma Palić promenio mnogo toga i na samom Paliću.
„Letnju scenu nismo baš probijali mačetama, ali nije bilo ni daleko od toga. Obnovljena je Velika terasa, obnovljeni su bioskopi. Napravljen je i mali bioskop 'Mira Banjac' i još jedna letnja pozornica. Uspeli smo da uspostavimo 'Eurosinema' na Otvorenom univerzitetu u Subotici, napravljen je bioskop 'Lifka'. Čekamo da dogodine budu otvorene i nove dvorane u Narodnom pozorištu u Subotici. Ljudi su spremni da dođu u sve te prostore. I Palićki festival se trudi da se ljudi na njemu osećaju dobro. Mnogo puta su mi naši gosti, poput Roja Andersona rekli da su se odlično proveli na Paliću. Putovao je do nas 46 sati vozom, jer ne voli avione. To mora biti sačuvano“, kaže Zelenović.
Palićki filmski festival je, kako kaže naš sagovornik, susretište autora, filmova, publike, bez crvenog tepiha, koje, međutim, pruža mogućnost gledaocima da na putu od „Male gostione“ do festivalskog centra na Paliću zaustave neke od velikih filmskih stvaralaca, reditelja, glumaca i da ih pitaju šta god žele.
„Niko ih ne čuva kao u Kanu ili na nekom drugom festivalu. U tom smislu smo ostali ono što smo bili i u startu – susretište na kojem se otvoreno i kritički govori o vremenu u kojem živimo“, zaključuje Radoslav Zelenović.
