https://lat.sputnikportal.rs/20240719/americke-rakete-u-nemackoj--predvorje-evropskog-rata-rusija-olivera-ikodinovic-1175066254.html
Američke rakete u Nemačkoj – predvorje evropskog rata
Američke rakete u Nemačkoj – predvorje evropskog rata
Sputnik Srbija
Militarizacija Evrope nije uvod u veću bezbednost, već naprotiv – to je predvorje evropskog rata i ko toga nije svestan taj ne poznaje bezbednosne procese... 19.07.2024, Sputnik Srbija
2024-07-19T22:27+0200
2024-07-19T22:27+0200
2024-07-19T22:27+0200
svet
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
nemačka
sad
rakete
rakete "tomahavk"
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110950/32/1109503295_0:105:3689:2180_1920x0_80_0_0_e3c4b3d9f8663dfe80a83c4d8e49a49c.jpg
Tokom samita NATO u Vašingtonu, Sjedinjene Države i Nemačka su šturo saopštile da će, počevši od 2026. Amerika u Nemačkoj stacionirati udarne sisteme dalekog dometa. Te konvencionalne jedinice uključivaće rakete SM-6, „tomahavke“ i hipersonično oružje koje je trenutno u razvoju. Gotovo istovremeno su objavljeni i planovi Sjedinjenih Država o raspoređivanju raketa srednjeg i kratkog dometa u Nemačkoj, što predstavlja direktnu pretnju međunarodnoj bezbednosti i povećava rizike od trke u raketnom naoružanju.Sve je dogovoreno u kularima. Nije bilo javne rasprave, niti su poznati detalji. Vašington čak nije smatrao potrebnim da ovo formalizuje sporazumom.Potezi Amerike i njenog evropskog saveznika Nemačke nametnuli su pitanje – preti li Evropi nova raketna kriza, kao što je to bio slučaj osamdesetih godina kada su Sjedinjene Države u srce Evrope postavile rakete „peršing-2“ i nuklearne krstareće rakete „tomahavk“ uperene ka Moskvi, što je dovelo do najvećih mirovnih protesta na evropskom kontinentu u više od jednog veka. Zanimljivo je da među milionima demonstranata bio tada i mladi Olaf Šolc, sadašnji kancelar Nemačke.NATO je tek mnogo godina kasnije prepoznao ozbiljnost nuklearne opasnosti izazvane tadašnjim provokacijama, na koje je Moskva, novembra 1983., odgovorila stavljanjem svojih nuklearnih snaga u stanje pripravnosti, a nakon što je Alijansa započela svoje ratne igre „Ejbl Arčer" koje su simulirale sveopšti napad na SSSR.Amerika urušava evropsku bezbednostI pored toga što javno mnjenje očigledno ni danas nije naklonjeno takvoj ideji, Nemci gotovo da su jedva primećuju šta se dešava. Najava o raspoređivanju takvog oružja u zemlji izazvala je iznenađenje, kritike i zabrinutost kod opozicionih političara u Nemačkoj, između ostalog i zbog moguće nove međunarodne trke u naoružanju.„Narod u Evropi u dobroj meri je lišen uticaja na donošenje strateških odluka preko instalacije globalističkih vlasti u ovim državama i, naravno, kroz servilno ponašanje tih država u okviru regionalnih organizacija kao što su EU i NATO. Svi ti pokušaji uticaja na donošenje strateških odluka su sporadični i ne menjaju suštinu. Ono što je Amerika uradila u Evropi, kroz ovo pripremanje ukrajinske krize i sam tok ukrajinske krize, bilo je u pravcu raskidanja svih sporazuma oko raketnog naoružanja, a verovatno sa projekcijom da mogu da rade unilateralno, kako oni žele, jer nijedna evropska država nema te snage, nema te moći, bez obzira na uticaj političkih subjekata ili javnog mnenja, da utiče na promenu odluka američkih vlasti. I naravno, na taj način Amerika ovu krizu kolektivnog Zapada ne želi da drži u svom dvorištu, ona želi da i dalje ovde baštini u Evropi“, ocenjuje Kovač.Od takvog strateškog pristupa Nemačka ima veliku štetu na unutrašnjem i na regionalnom planu, ali dokle će to tako biti, dokle će trpeti zavisi od mogućnosti promene vlasti i od dolaska na vlast onih snaga koje će više poštovati nacionalni interese same Nemačke od nacionalnih interesa nadnacionalnih organizacija, kao što su Evropska unija ili evropski deo NATO-a, preko koga Amerika pokušava da dodeli sledeću ulogu i značaj samoj Nemačkoj, dajući joj neka operativna i strateška sredstva, objašnjava Kovač.„Otud i pominjanje davanja vojnih efektiva vezanih za nuklearno oružje taktičke namene, za naoružavanje čak dela aviona sa takvim sredstvima. Sve su to planovi koji vode nažalost u militarizaciju Evrope. Da li će doći do tzv. „gvozdene zavese“ od Baltika do Crnog mora i dalje do Bliskog istoka nezahvalno je prognozirati, jer dosta toga je skopčano sa završetkom ukrajinske krize, odnosno načinom njenog završetka - da li će se to desiti nakon kapitulacije ukrajinskih Oružanih snaga ili će doći do nekog prekida vatre, pa onda do strateškog sporazuma, što bi bilo znatno nepovoljnije po ruske nacionalne interese i rusku bezbednost. Ali, po analizama iz RF vidim da oni prate takvo stanje i da ne žele da naprave strateški promašaj koji će ih dugoročno ugrožavati kroz približavanje i još veće ambicije NATO-a prema ruskoj teritoriji“, kaže Kovač.Srpski general veruje da će Rusija ići odlučno do kraja u ovom konfliktu, da zaštiti svoju nacionalnu bezbednost, a time i da „značajno utiče na kreiranje bezbednosti u Evropi kroz deeskalaciju snaga koje prete nekim novim hladnom ratu ili doprinose uspostavljanju neke gvozdene zavese prema Ruskoj Federaciji“.Rusija nema izbora - mora pobediti u UkrajiniIstraživanje koje je sproveo sociološki institut „Forsa“ pokazalo je da 47 odsto ispitanika u Nemačkoj strahuje da će odluka o razmeštanju novih američkih krstarećih raketa u zemlji „dovesti do vojnog sukoba između Rusije i zemalja NATO-a“, a samo 17 odsto veruje da će kao rezultat raspoređivanja američkih projektila biti ojačana bezbednost Nemačke.Kovač ističe da militarizacija Evrope nije uvod u veću bezbednost, već deeskalacijom snaga i političkim sredstvima.„Ne samo u Nemačkoj, nego možemo slobodno reći i u drugim zemljama centralne Evrope, posebno onim istočno, koje se nalaze u prvoj liniji dodira sa Ruskom Federacijom i u neposrednoj zoni ukrajinske krize žele da se to rešava mirnim sredstvima, a ne nikako dolaskom američkih raketa, novih jedinica, avijacije ili borbene tehnike kopnene vojske. Sve će to biti u funkciji zahlađivanja odnosa i planiranja nekog scenarija novog rata – da li u okviru neke pojedinačne države ili širenja postojećeg konflikta ukrajinske krize na neke od susednih zemalja, Poljske ili Rumunije. Nažalost, što se tiče nas, Rumunija je sve više otvorena da prima to američko oružje na svojoj teritoriji, a time postaje sve veća meta sigurno u planovima ruske vojske, u smislu nekog konflikta i to neće povoljno uticati ni na bezbednost susednih država, pa i Srbije“, upozorava general.Kovač potvrđuje stavove da nemačke vlasti ovakom političkom izdaju interese svog naroda u korist Sjedinjenih Država.Pobeda u Ukrajini je najbolji lek za bezbednu budućnost Rusije, kako u rasporedu ovih raketa i sredstava, tako i u pogledu odnosa evropskih država prema Rusiji, ističe Kovač. Svaka slabost Rusije bila bi mamac za novu strategiju NATO-a koja bi bila znatno agresivnija od onoga kakva je danas, dodaje on.„Verujem da je Ruska Federacija sve više ubeđena da u ovoj krizi mora izaći kao apsolutni pobednik, a ta njena pobeda u Ukrajini značajno će uticati na strateško poziciranje i NATO-a i Evropske unije u budućnosti i da se ništa na evropskom kopnu neće moći dešavati, niti odlučivati bez njenog aktivnog prisustva“, zaključio je general.
https://lat.sputnikportal.rs/20240712/ovo-je-ozbiljna-pretnja-sta-ce-uciniti-rusija-kada-amerika-rasporedi-rakete-u-nemackoj-olivera-ikodinovic-1174770955.html
nemačka
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, nemačka, sad, rakete, rakete "tomahavk"
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, nemačka, sad, rakete, rakete "tomahavk"
Američke rakete u Nemačkoj – predvorje evropskog rata
Militarizacija Evrope nije uvod u veću bezbednost, već naprotiv – to je predvorje evropskog rata i ko toga nije svestan taj ne poznaje bezbednosne procese, niti način na koji se oni rešavaju, upozorava general-major u penziji Mitar Kovač, komentarišući planove vezane za raspoređivanje američkih raketa u Nemačkoj.
Tokom samita NATO u Vašingtonu,
Sjedinjene Države i Nemačka su šturo saopštile da će, počevši od 2026. Amerika u Nemačkoj stacionirati udarne sisteme dalekog dometa. Te konvencionalne jedinice
uključivaće rakete SM-6, „tomahavke“ i hipersonično oružje koje je trenutno u razvoju. Gotovo istovremeno su objavljeni i planovi Sjedinjenih Država o raspoređivanju raketa srednjeg i kratkog dometa u Nemačkoj, što predstavlja direktnu pretnju međunarodnoj bezbednosti i povećava rizike od trke u raketnom naoružanju.
Sve je dogovoreno u kularima. Nije bilo javne rasprave, niti su poznati detalji. Vašington čak nije smatrao potrebnim da ovo formalizuje sporazumom.
„Možemo slobodno reći da je na sceni nastavak američke strategije ojačavanja evropskog krila NATO-a u pogledu svih vojnih efektiva, pa i u smislu raketa različitog dometa. Jednostavno, Amerika se opredelila za vreme ove demokratske vlasti da na taj način pristupa ukrajinskoj krizi, jačajući proizvodne, materijalne, finansijske, pa i operativne vojne efektive za tu namenu. Da li će to biti stalni ili kontinuiran strateški trend teško je odlučiti, ali mislim da će ovi novembarski izbori u Americi u mnogome opredeliti da li će Amerika podržavati tu čvrstu vojnu opciju evropske konfrotacije ili će pronaći neko umerenije ili primerenije strateško rešenje“, kaže Kovač.
Potezi Amerike i njenog evropskog saveznika Nemačke nametnuli su pitanje – preti li Evropi nova raketna kriza, kao što je to bio slučaj osamdesetih godina kada su Sjedinjene Države u srce Evrope postavile rakete „peršing-2“ i nuklearne krstareće rakete „tomahavk“ uperene ka Moskvi, što je dovelo do najvećih mirovnih protesta na evropskom kontinentu u više od jednog veka. Zanimljivo je da među milionima demonstranata bio tada i mladi Olaf Šolc, sadašnji kancelar Nemačke.
NATO je tek mnogo godina kasnije prepoznao ozbiljnost nuklearne opasnosti izazvane tadašnjim provokacijama, na koje je Moskva, novembra 1983., odgovorila stavljanjem svojih nuklearnih snaga u stanje pripravnosti, a nakon što je Alijansa započela svoje ratne igre „Ejbl Arčer" koje su simulirale sveopšti napad na SSSR.
Amerika urušava evropsku bezbednost
I pored toga što javno mnjenje očigledno ni danas nije naklonjeno takvoj ideji, Nemci gotovo da su jedva primećuju šta se dešava. Najava o raspoređivanju takvog oružja u zemlji izazvala je iznenađenje, kritike i zabrinutost kod opozicionih političara u Nemačkoj, između ostalog i zbog moguće nove međunarodne trke u naoružanju.
„Narod u Evropi u dobroj meri je lišen uticaja na donošenje strateških odluka preko
instalacije globalističkih vlasti u ovim državama i, naravno, kroz servilno ponašanje tih država u okviru regionalnih organizacija kao što su
EU i NATO. Svi ti pokušaji uticaja na donošenje strateških odluka su sporadični i ne menjaju suštinu. Ono što je Amerika uradila u Evropi, kroz ovo pripremanje ukrajinske krize i
sam tok ukrajinske krize, bilo je u pravcu raskidanja svih sporazuma oko raketnog naoružanja, a verovatno sa projekcijom da mogu da rade unilateralno, kako oni žele, jer nijedna evropska država nema te snage, nema te moći, bez obzira na uticaj političkih subjekata ili javnog mnenja, da utiče na promenu odluka američkih vlasti. I naravno, na taj način Amerika ovu krizu kolektivnog Zapada ne želi da drži u svom dvorištu, ona želi da i dalje ovde baštini u Evropi“, ocenjuje Kovač.
Od takvog strateškog pristupa Nemačka ima veliku štetu na unutrašnjem i na regionalnom planu, ali dokle će to tako biti, dokle će trpeti zavisi od mogućnosti promene vlasti i od dolaska na vlast onih snaga koje će više poštovati nacionalni interese same Nemačke od nacionalnih interesa nadnacionalnih organizacija, kao što su Evropska unija ili evropski deo NATO-a, preko koga Amerika pokušava da dodeli sledeću ulogu i značaj samoj Nemačkoj, dajući joj neka operativna i strateška sredstva, objašnjava Kovač.
„Otud i pominjanje davanja vojnih efektiva vezanih za nuklearno oružje taktičke namene, za naoružavanje čak dela aviona sa takvim sredstvima. Sve su to planovi koji vode nažalost u militarizaciju Evrope. Da li će doći do tzv. „gvozdene zavese“ od Baltika do Crnog mora i dalje do Bliskog istoka nezahvalno je prognozirati, jer dosta toga je skopčano sa završetkom ukrajinske krize, odnosno načinom njenog završetka - da li će se to desiti nakon kapitulacije ukrajinskih Oružanih snaga ili će doći do nekog prekida vatre, pa onda do strateškog sporazuma, što bi bilo znatno nepovoljnije po ruske nacionalne interese i rusku bezbednost. Ali, po analizama iz RF vidim da oni prate takvo stanje i da ne žele da naprave strateški promašaj koji će ih dugoročno ugrožavati kroz približavanje i još veće ambicije NATO-a prema ruskoj teritoriji“, kaže Kovač.
Srpski general veruje da će Rusija ići odlučno do kraja u ovom konfliktu, da zaštiti svoju nacionalnu bezbednost, a time i da „značajno utiče na kreiranje bezbednosti u Evropi kroz deeskalaciju snaga koje prete nekim novim hladnom ratu ili doprinose uspostavljanju neke gvozdene zavese prema Ruskoj Federaciji“.
Rusija nema izbora - mora pobediti u Ukrajini
Istraživanje koje je sproveo sociološki institut „Forsa“ pokazalo je da 47 odsto ispitanika u Nemačkoj strahuje da će
odluka o razmeštanju novih američkih krstarećih raketa u zemlji „dovesti do vojnog sukoba između Rusije i zemalja NATO-a“, a samo 17 odsto veruje da će kao rezultat raspoređivanja američkih projektila biti ojačana bezbednost Nemačke.
Kovač ističe da militarizacija Evrope nije uvod u veću bezbednost, već deeskalacijom snaga i političkim sredstvima.
„Ne samo u Nemačkoj, nego možemo slobodno reći i u drugim zemljama centralne Evrope, posebno onim istočno, koje se nalaze u prvoj liniji dodira sa Ruskom Federacijom i u neposrednoj zoni ukrajinske krize žele da se to rešava mirnim sredstvima, a ne nikako dolaskom američkih raketa, novih jedinica, avijacije ili borbene tehnike kopnene vojske. Sve će to biti u funkciji zahlađivanja odnosa i planiranja nekog scenarija novog rata – da li u okviru neke pojedinačne države ili širenja postojećeg konflikta ukrajinske krize na neke od susednih zemalja, Poljske ili Rumunije. Nažalost, što se tiče nas, Rumunija je sve više otvorena da prima to američko oružje na svojoj teritoriji, a time postaje sve veća meta sigurno u planovima ruske vojske, u smislu nekog konflikta i to neće povoljno uticati ni na bezbednost susednih država, pa i Srbije“, upozorava general.
Kovač potvrđuje stavove da nemačke vlasti ovakom političkom izdaju interese svog naroda u korist Sjedinjenih Država.
„Naravno da idu na štetu nemačkog naroda. I većinski narod da se sada pita glasanjem ili referendumom da promeni tu stratešku odluku on bi to i učinio... Svestan je narod toga da je Nemačka ušla u ovu ukrjainsku krizu sa šlemovima i sredstvima hitne pomoći, ili sličnim medicinskim sredstvima i opremom, a da danas razgovara o visokosofisticiranim raketama za dejstvo po ruskoj teritoriji. Odavno je već dala tenkove, tranportere, logostičko-izviđačku opremu. Sve to narod prepoznaje kao posredno, sve intezivnije učešće Nemačke u ovome ratu...“, kaže Kovač.
Pobeda u Ukrajini je najbolji lek za bezbednu budućnost Rusije, kako u rasporedu ovih raketa i sredstava, tako i u pogledu odnosa evropskih država prema Rusiji, ističe Kovač. Svaka slabost Rusije bila bi mamac za novu strategiju NATO-a koja bi bila znatno agresivnija od onoga kakva je danas, dodaje on.
„Verujem da je Ruska Federacija sve više ubeđena da u ovoj krizi mora izaći kao apsolutni pobednik, a ta njena pobeda u Ukrajini značajno će uticati na strateško poziciranje i NATO-a i Evropske unije u budućnosti i da se ništa na evropskom kopnu neće moći dešavati, niti odlučivati bez njenog aktivnog prisustva“, zaključio je general.
