Najveće slano jezero u Srbiji je jednostavno isparilo! /foto/
Najveće slano jezero u Srbiji je jednostavno isparilo! /foto/
Sputnik Srbija
Rusanda-jedinstveni prirodni dragulj banatske ravnice, najveće slano jezero u Srbiji je jednostavno isparilo. Prizori sasušenog ispucalog blata, poput Mesečevih... 16.07.2024, Sputnik Srbija
Rusanda-jedinstveni prirodni dragulj banatske ravnice, najveće slano jezero u Srbiji je jednostavno isparilo. Prizori sasušenog ispucalog blata, poput Mesečevih kratera, na vrelom julskom suncu podsećaju da je tu nekada bilo more.
Uprkos tome što je jezero "Rusanda" najveće zaslanjeno jezero u Srbiji, i kao takvo predstavlja dar prirode, mali broj ljudi je za njega čuo, a još manje je onih koji su ga posetili
Lekovitost blata iz "Melenačke bare", kako su tada zvali jezero, otkrio je u drugoj polovini 19. veka paroh Nikola Bibić i kao učen čovek tog doba je poslao mulj i vodu iz jezera na analizu u Beč
Bečki stručnjaci su utvrdili da se u hemijskom sastavu blata i vode nalaze: natrijum, natrijum-slufat, natrijum karbonat, sumporna kiselina, kalcijum, magnezijum i mnogi drugi minerali
Blagodet mulja "Rusande" otvorila je vrata banjskog turizma davne, 1867. godine, kada je na obali jezera sagrađena istoimena Specijalna bolnica za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju kao zadužbina Josifa i Ane Klaić "bolnom srpskom čoveštvu"
Brojne su legende vezane za jezero i peloid. Po jednoj je devojka Roksanda u njemu izgubila verenički prsten i dok ga je tražila izlečila je i bolne zglobove, a po drugoj guščarica je idući po guske na drugu obalu izlečila reumatizam
Kada je daleke 1867. godine banjsko lečilište otvoreno, predstavljalo je pravo mondensko mesto. Primera radi u letnjoj sezoni 1930. godine ka lečilištu je dnevno saobraćalo i do desetak vozova, kao i veliki broj privatnih fijakerista
Periodično isušivanje jezera "Rusande", nije ekološka katastrofa već je prirodna pojava koja ima ključnu ulogu u očuvanju sprecifičnih karakteristika jezera i održavanju sastava lekovitog sedimenta, odnosno peloida.
Naime, usled isparavanja vode stvaraju se uslovi za nagomilavanje mineralnih soli na površini zemljišta, poznato kao „cvetanje soli“
Opadanje nivoa jezerske vode velikim delom vrši se isparavanjem površinske i plitke podzemne vode, a potpuni gubitak vode javlja se tokom dugotrajnog toplog perioda bez padavina
Sa dolaskom jeseni i nižih temperatura, voda se vraća u jezero, kako kroz padavine, tako i kroz podzemne vode koje ponekad izbijaju na površinu u obliku uočljivih izvora, takozvanih žmiravaca
U normalnim uslovima dubina vode u jezeru iznosi 0,5-1,5 metara, a dno je prekriveno žitkim, plavo-crvenim muljem debljine i do metar. Banja poseduje zvaničan sertifikat o terapijskoj vrednosti rusandskog peloida, izdat od Instituta za rehabilitaciju Beograd. Peloid ima mehanička, termička, biocidna i hondroprotektivna dejstva
Salinitet jezera Rusanda se kreće u toku godine od 40 do 60% (salinitet najpoznatijeg slanog jezera na svetu, Mrtvog mora je od 28 do 33%, Sredozemnog mora oko 3%, Jadranskog oko 3,8%)
Lekovito blato se primnjuje( u vidu pakovanja ili kupki) u terapijske svrhe više od 150 godina kod oboljenja koštano-zglobnog sistema, post-traumatskih stanja, dijabetesnog obolenja krvnih sudova, hroničnih ginekoloških oboljenja i kožnih oboljenja
Lekovito blato sa dna jezera se vadi ručno na tradicionalan način iz čamca, te se isto tako nakon upotrebe vraća u jezero iz razloga što njegove rezerve nisu neograničene
Pristup ćaskanju je blokiran zbog narušavanja pravila.
Ponovo možete da učestvujete za:∞.
Ako se ne slažete sa blokiranjem, koristite formular za povratne informacije
Razgovor je završen. U diskusiji možete učestvovati 24 sata od objavljivanja članka.
![Lekovitost blata iz "Melenačke bare", kako su tada zvali jezero, otkrio je u drugoj polovini 19. veka paroh Nikola Bibić i kao učen čovek tog doba je poslao mulj i vodu iz jezera na analizu u Beč - Sputnik Srbija](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0f/1174860940_0:0:3072:2048_600x0_80_0_1_30a6e3d875d256b79ad101ceb87e5eea.jpg "Lekovitost blata iz "Melenačke bare", kako su tada zvali jezero, otkrio je u drugoj polovini 19. veka paroh Nikola Bibić i kao učen čovek tog doba je poslao mulj i vodu iz jezera na analizu u Beč")
