Šta se dešava ako smo ceo dan pod klima – uređajem: Ovo kaže nauka
Pratite nas
Klimatizacija je postala standard u savremenom životu, posebno u vrućim periodima, kojih je zbog sve toplijih leta sve više. Ali mnogi ljudi se plaše klimatizacije, delimično opravdano, a delom iracionalno. Postavlja se pitanje da li je klima zdrava ili ne i koji strahovi su opravdani, a koji ne?
Nažalost, još nije urađeno dovoljno naučnih istraživanja na ovu temu, ali neka i dalje postoje i daju određene odgovore i smernice.
Ukratko, moglo bi se reći da klimatizacija uglavnom ima pozitivne efekte na zdravlje, ali može imati i negativne, te da pravilnom upotrebom klima-uređaja možemo maksimalno povećati pozitivne a smanjiti negativne uticaje, piše „Indeks“.
Pre svega, treba istaći da su ekstremne vrućine, posle ekstremne hladnoće, drugi najveći uzrok smrti od vremenskih nepogoda, veći od poplava.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu „The Lancet“, između 2000. i 2019. godine, približno 489.000 smrtnih slučajeva godišnje može se pripisati toploti, pri čemu se 45% dešava u Aziji i 36% u Evropi. Drugim rečima, klima uređaj bukvalno spasava živote.
Korist za ljude sa ugroženim zdravljem
Jedna od sveobuhvatnijih studija o uticaju klimatizacije na zdravlje objavljena je u časopisu „BMC Public Health“.
Fokus je bio na uticaju podešavanja vazduha i temperature kroz sisteme grejanja, ventilacije i klimatizacije (HVAC) na pacijente u bolnicama. Sve u svemu, HVAC sistem se pokazao korisnim za oporavak pacijenata, posebno u kontekstu poboljšanja vitalnih znakova, smanjenja broja slučajeva srčanog stresa, ubrzavanja oporavka i povećanja fizičke aktivnosti. Štaviše, korišćenje HVAC sistema smanjilo je smrtnost pacijenata i skratilo boravak u bolnici za pacijente sa respiratornim oboljenjima.
Da ne bi došlo do nekih štetnih uticaja klima-uređaja neophodno je redovno servisiranje
Efekti klimatizacije na kognitivne funkcije
Jedno istraživanje o uticaju klimatizacije na zdrave ljude, studente, sprovela je škola javnog zdravlja „Harvard Čen“.
Pokazalo se da povišene temperature u prostorijama bez klima-uređaja tokom toplotnog talasa negativno utiču na kognitivne funkcije kod mladih zdravih osoba.
Studija je pratila 44 studenta iz Masačusetsa, od kojih su neki živeli u zgradama sa klima-uređajem, a drugi bez, pre, tokom i posle toplotnog talasa.
Nalazi su pokazali da su tokom toplotnog talasa studenti u neklimatizovanim zgradama imali lošije rezultate na testovima od učenika u klimatizovanim studentskim domovima i da su iskusili pad u pet mera kognitivnih funkcija, uključujući vreme reakcije i radnu memoriju.
Tokom toplotnog talasa, učenici u zgradama bez klima-uređaja imali su 13,4% duže vreme reakcije na testovima reči i boja i 13,3% lošije rezultate na testovima sabiranja i oduzimanja u poređenju sa učenicima koji su živeli u klimatizovanim prostorima.
Kombinovani, ovi podaci pokazuju da su učenici u klimatizovanim prostorijama bili ne samo brži u svojim odgovorima već i tačniji. Utvrđeno je da toplotni uslovi u zatvorenom prostoru izazvani toplotnim talasima u zgradama bez klimatizacije dovode do značajnih deficita u kognitivnim funkcijama.
Autori studije smatraju da se ovaj pad kognitivnih funkcija može pripisati povećanom toplotnom opterećenju i povećanim efektima drugih faktora sredine.
Ostali pozitivni efekti klimatizacije na zdravlje
Klima-uređaj održava telesnu temperaturu, što je ključno u vlažnim i vrućim delovima sveta gde je toplotni udar veliki problem tokom leta.
Klima-uređaji olakšavaju spavanje hlađenjem tela. Poznato je da je uvek prijatnije spavati u hladnijim prostorijama nego u toplim.
Klima-uređaji takođe mogu smanjiti učestalost alergijskih reakcija jer njihovi filteri mogu ukloniti alergene ako su dobro održavani.
Klimatizacija suštinski ima veoma pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje, problem može da bude samo nepravilno korišćenje uređaja
© Sputnik / Tamara Jovanović
Sušenje vazduha
Kao što smo već naveli na početku teksta, klimatizacija može imati i određene negativne efekte, posebno za osetljive osobe.
Klima-uređaji smanjuju vlažnost vazduha, što jasno vidimo po tome koliko vode izlazi iz njih. Oni hlade vazduh pomoću isparivača koji sadrže rashladno sredstvo. Kada topli vazduh iz prostorije pređe preko hladnih kalemova isparivača, vlaga iz vazduha se kondenzuje na tim kalemovima. A suv vazduh kod osetljivih osoba može dovesti do isušivanja kože, očiju i sluzokože, a u nekim slučajevima i iritacije disajnih puteva.
Osim toga, ljudi u klimatizovanim prostorima često piju manje vode jer ne osećaju žeđ kao na visokim temperaturama. To može dovesti do dehidracije, koju će pojačati suv vazduh, što zauzvrat može izazvati glavobolju, umor i smanjenje kognitivnih funkcija.
Suv vazduh može isušiti sluznicu respiratornog trakta koja inače služi kao barijera protiv bakterija i virusa, što može povećati rizik od respiratornih infekcija.
Kod ljudi sa hroničnim respiratornim bolestima, kao što su astma i hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP), isušivanje vazduha može pogoršati simptome kao što su bronhokonstrikcija i kratak dah.
Bakterije i buđ
Ako se klima-uređaji ne održavaju pravilno, u njima se mogu nakupiti bakterije i buđ. Udisanje vazduha kontaminiranog ovim mikroorganizmima može izazvati respiratorne probleme i alergijske reakcije.
Jedna od bakterijskih bolesti koja se može zaraziti od nepropisno održavanih klima uređaja je legionarska bolest koju izaziva bakterija Legionela pneumofila.
Može da se razmnožava u vodenim sistemima koji se koriste za hlađenje vazduha, uključujući rashladne tornjeve i sisteme za vlaženje. Kada se kontaminirana voda rasprši u vazduh kroz sisteme za klimatizaciju, bakterije se mogu udahnuti, što može dovesti do infekcije.
Međutim, važno je istaći da se legionarska bolest najčešće povezuje sa velikim sistemima za klimatizaciju i vodom u zgradama kao što su hoteli, bolnice i poslovne zgrade. Mogućnost dobijanja legionarske bolesti preko uobičajenih klima-uređaja za stanove znatno je manja.
Klima-uređaji u stanovima, za razliku od takozvanih centralizovanih koji hlade cele zgrade, ne predstavljaju rizik za zdravlje
© Sputnik / Lola Đorđević
Nagle promene temperature
Nagla promena temperature takođe može izazvati probleme.
Nagli prelazak iz toplog spoljašnjeg okruženja u hladan klimatizovan prostor može izazvati stres za telo, što može rezultirati simptomima kao što su glavobolja, umor i bol u mišićima.
Nagli prelazak iz klimatizovanih prostora na grejanje takođe može biti problem. Može izazvati bronhokonstrikciju, posebno kod ljudi sa astmom ili hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP). Hladan vazduh iz klimatizovanih prostora može da iritira disajne puteve, a zatim iznenadno izlaganje toplom vazduhu može da ih dodatno iritira, što može izazvati kašalj i otežano disanje.
Nagla promena temperature može biti stresna za kardiovaskularni sistem. Ljudi sa srčanim problemima mogu doživeti pogoršanje simptoma, kao što su bol u grudima i kratak dah. Visoke temperature povećavaju rad srca i opterećenje krvnih sudova, što može biti opasno za osobe sa hipertenzijom ili srčanim oboljenjima.
Loša ventilacija
Korišćenje klima-uređaja nije jeftino jer troše mnogo struje. Zbog toga će ljudi retko provetravati prostorije koje su dobro ohladili.
Nedostatak svežeg vazduha zbog nedovoljne ventilacije može dovesti do akumulacije ugljen-dioksida i drugih zagađivača, što može izazvati probleme kao što su vrtoglavica i smanjena koncentracija.
Gubitak sposobnosti prirodnog prilagođavanja
Redovno, dugotrajno provođenje vremena u klimatizovanim prostorima smanjuje izloženost prirodnoj toploti, pa telo ne mora da se prilagođava visokim temperaturama kao što bi inače imao. Ova smanjena izloženost može smanjiti termoregulatorne sposobnosti tela i učiniti ga manje efikasnim u upravljanju toplotom kada je to potrebno.
Isto važi i za znojenje. Telo se hladi procesom znojenja, što je manje potrebno u klimatizovanim prostorima. Dugotrajno smanjenje znojenja može umanjiti sposobnost tela da koristi ovaj ključni metod hlađenja kada je u toplom okruženju.
Ljudi koji nisu aklimatizovani na vrućinu imaju veću verovatnoću da dožive toplotni stres i povezane zdravstvene probleme.
Da bi se smanjio negativan uticaj klimatizacije na sposobnost prilagođavanja toploti, preporučuje se boravak na otvorenom ili u neklimatizovanim prostorima kako bi se telo osposobilo za prilagođavanje na vrućine.
Pravila za ispravnu upotrebu klima-uređaja
Pravilnim održavanjem i upotrebom klima-uređaja može se povećati njihov pozitivan uticaj i smanjiti mogući negativan efekat na zdravlje.
Zato je dobro ponoviti nekoliko opšte poznatih pravila.
Redovno održavanje klima uređaja je neophodno za zdravlje. To uključuje čišćenje ili zamenu filtera svakih nekoliko meseci i profesionalni servis najmanje jednom godišnje. Ovo smanjuje rizik od nakupljanja bakterija i plesni.
Preporučuje se podešavanje temperature klima uređaja na nivo koji je samo nekoliko stepeni niži od spoljne temperature. Prekomerne razlike u temperaturi mogu biti stresne za telo.
U klimatizovanim prostorijama može biti korisno ugraditi ovlaživače vazduha kako bi se sprečilo isušivanje kože i sluzokože.
Važno je obezbediti dovoljan protok svežeg vazduha u prostorijama kako bi se smanjio rizik od akumulacije štetnih gasova i poboljšao ukupan kvalitet vazduha.
Konačno, vazduh iz klima-uređaja ne bi trebalo da bude usmeren direktno na ljude. Bolje ga je usmeriti prema plafonu ili zidovima kako bi se postigla ravnomernija distribucija ohlađenog vazduha.
Možemo se zaključiti da klimatizovani prostori uglavnom nisu štetni po zdravlje. Naprotiv, mogu biti korisni za zdravlje i mogu spasiti živote, pod uslovom da se klima-uređaji pravilno koriste i održavaju. Kao i kod svih tehnologija, ključ je umerenost i pravilna upotreba.
Pogledajte i:
