Ruski „sarmati“ mogu preleteti Južni pol – a šta je sa američkim naprednim oružjem?
© Foto : US Air Force
Pratite nas
Pentagon pomera rokove završetka razvoja interkontinentalne balističke rakete LGM-35 „sentinel“. Razlog odugovlačenja su troškovi koji su znatno premašili procene, kao i tehnološka složenost. Ipak, ne nameravaju da odustanu od te rakete jer alternativa ne postoji. Kao i u oblasti hipersoničnog oružja, SAD i ovde pokušavaju da sustignu Rusiju.
Konkurs za proizvodnju interkontinentalne balističke rakete sa stacionarnim baziranjem u silosima objavljen je 2016. godine. U trci su bila dva industrijska giganta: „Boing“ i „Nortrup Gruman“. Međutim, „Nortrup Gruman“ je 2019. godine kupio kompaniju koja isporučuje „Boingu“ raketne motore i vazduhoplovna korporacija je ispala iz takmičenja.
U septembru iste godine program je ušao u fazu „Majlston B“ – odnosno ušao je u fazu razvoja i proizvodnje. Troškovi su u to vreme procenjeni na 77,7 milijardi dolara. Međutim, „Nortrup Gruman“ se nije uklapao u to. Sada govore o 140,9 milijardi. Pentagon strahuje da to nije kraj. Ako se ne unesu izmene, doći će i do 160 milijardi. A cena jedne rakete će porasti sa procenjenih 118 na 214 miliona.
„Postoje razlozi za ovo, ali nema opravdanja. Potpuno smo svesni troškova i razumemo sve rizike povezane sa činjenicom da ne modernizujemo naše nuklearne snage. Nemamo jeftinije alternative koje zadovoljavaju potrebe vojske. Doneo sam odluku da otkažem prelazak programa u fazu 'Majlston B' i naložio sam vazduhoplovstvu da je restrukturira i doradi kako bi smanjili prekoračenje troškova“, rekao je zamenik ministra odbrane za nabavku i snabdevanje Vilijam LaPlante.
Ceo proces razmatranja i odobravanja novog budžeta i rasporeda u Pentagonu verovatno će trajati godinu i po do dve godine.
Prema mišljenju vojnih stručnjaka, moguće je uštedeti novac na raketnim silosima tako što će biti manji i jednostavniji.
Šta je poznato o novim raketama
Bilo je predviđeno da rakete „sentinel“ budu uvrštene u naoružanje u 2030-im. Vek trajanja raketa je 50 godina, odnosno do 2080. godine. Nema mnogo dostupnih informacija o ovim projektilima. Poznato je da će biit raspoređene u područjima gde su sada na borbenom dežurstvu rakete „minutmen III“ koje bi u potpunosti trebalo da budu zamenjene novim raketama do 2038. godine.
Generalno, „sentinel“ je trostepena raketa na čvrsto gorivo, sa dometom od najmanje 15.000 kilometara. Biće značajno preciznija zahvaljujući korekciji pomoću Dži-Pi-Es signala. Svaka balistička raketa biće opremljena kompletom mamaca kako bi se preopteretila protivraketna odbrana i obezbedio proboj.
Bojeva glava ima pojedinačne bojeve blokove individualnog navođenja. Biće instalirani termonuklearni V87 u „mod 1“ verziji – koliko, još uvek nije poznato. Snaga svakog je 475 kilotona.
Zaostaju za Rusijom
Jedine interkontinentalne balističke rakete sa stacionarnim baziranjem u silosima u američkim nuklearnim arsenalima su LGM-30G „minutmen III“. Iako je modernizovano više puta, ipak treba imati u vidu da je reč o oružju iz 1970-ih. Utvrđeno je da su dalje održavanje i modernizacija ekonomski neisplativi.
Pentagon dugo nije udeljivao potrebnu pažnju zameni raketa baziranih u silosima, pošto bi se u hipotetičkom trećem svetskom ratu SAD oslanjale na balističke rakete sa podmornica i krstareće projektile strateške avijacije. Tako naoružanje „trajdent II“ nuklearnih plovila „ohajo“ čini više od polovine ukupnog arsenala snaga za nuklearno obuzdavanje.
U Rusiji je drugačija situacija – interkontinentalne balističke rakete kopnenog baziranja uvek su bile glavna komponenta nuklearne trijade – najmoćnija i najbrojnija. Strateške raketne snage su tokom proteklih decenija dobile nekoliko novih raketa, uključujući rakete „topolj-M“, kao i njihove napredne verzije – RS-24 „jars“, koji je uveden u naoružanje 2009. godine. „Jars“ je u stanju da nosi četiri bojeva bloka kapaciteta od 300 do 500 kilotona, dometa od 12.000 kilometara. Opremljeni su savremenim sredstvima za probijanje protivraketne odbrane.
Međutim, pravi proboj ruske odbrambene industrije je kompleks RS-28 „sarmat“, koji će zameniti sovjetski sistem R-36M2 „vojvoda“. Svaka raketa će moći da isporuči više od deset bojevih glava na teritoriju potencijalnog protivnika. Domet je, prema različitim procenama, od 16 do 18 hiljada kilometara.
„Sarmat“ je spreman da izvede napad na ciljeve, između ostalog i suborbitalnom putanjom preko Južnog pola, zaobilazeći sistem protivraketne odbrane.
Zvanično, novi teški strateški kompleks „sarmat“ je na eksperimentalnom borbenom dežurstvu od 1. septembra 2023.
Pogledajte još:
