Rat u Bosni potpiruju isti oni koji su nagovorili Aliju da povuče paraf sa Kutiljerovog plana
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Ono što je Denis Bećirović izgovorio u Potočarima na račun srpskog naroda i srpskih političkih predstavnika ukazuje na to da iza bošnjačkog huškanja na rat stoje isti oni koji su 1992. nagovorili Aliju Izetbegovića da povuče paraf sa Kutiljerovog plana. Tome služi i Srebrenica koja je već odavno postala politički projekat.
Ovako politički analitičar iz Banjaluke, Bojan Šolaja komentariše govor predstavnika Bošnjaka u Predsedništvu BiH, Denisa Bećirovića na komemoraciji u Potočarima.
Bećirović je veći deo svog obraćanja posvetio opasnostima koje navodno prete BiH, o memorandumu SANU i Deklaraciji Svesrpskog sabora, ustvrdivši da Sarajevo želi mir, ali da to „ugrožava politika režima u Beogradu“.
BiH živi 1992. godinu
Prema Šolajinim rečima, indikativno je da se Bećirović, koji je sa govornice oslovljavao srpski narod kao zločinački i obraćao se Vučiću i Dodiku kao novom Miloševiću i novom Karadžiću, to radi u istom maniru kao da je 1992.
Posmatrajući Bećirovićevu izjavu, reklo bi se da se radi o istom putu koji je trasiran te godine – poruke su adresirane istim onima koji su uvek označavani kao krivci za sukob u BiH, bez obzira što istorijske činjenice ukazuju na potpuno drugačiji razvoj događaja.
„Tu možemo da krenemo od ubistva srpskog svata na Baščaršiji, preko napada na JNA u Sarajevu i Tuzli, do zločina u Sijekovcu, koji je prvi ratni zločin u BiH“, navodi on.
Šolaja postavlja kontrapitanje – zašto Bećirović na izgovara ni jednu reč o srpskim ili hrvatskim žrtvama tokom rata u BiH? Zašto se bošnjački član Predsedništva, za razliku od Aleksandra Vučića ili Milorada Dodika, nikada nije pojavio na obeležavanju zločina u Bratuncu.
„Aleksandar Vučić i Milorad Dodik su bili u Srebrenici. Niko u Republici Srpskoj nije negirao da se u Srebrenici negirao zločin. Upitna je kvalifikacija koja je data svemu tome, koja je potpuno ispolitizovana. Drugo pitanje je zašto Bošnjaci nisu obeležavali sećanje na žrtve Srebrenice do dve hiljade i neke godine? Zašto je tada počeo da se od svega toga pravi politički događaj? Dovođeni su strani politički lideri da bi se dao neposredni politički značaj tom događaju“, ističe naš sagovornik.
Kako je Srebrenica postala politički projekat
Srebrenica je postala politički projekat bošnjačke političke elite zato što neke stvari koje su bile zamišljene nisu realizovane, dodaje Šolaja.
Razgradnja Dejtonskog sporazuma počela je pre nego što je i potpisan – dva dana pre potpisivanja sporazuma u Parizu, održana je Londonska konferencija na kojoj je uspostavljeno Veće za primenu mira i način izbora visokog predstavnika i od tog trenutka se moglo videti da BiH neće biti onakva kako su se tri naroda sporazumela.
„Banalan primer: 2000. je bilo predviđeno da se reši pitanje Ustavnog suda, da se nađe modalitet koji je prihvatljiv, da više ne bude stranih sudija, ali, to se nikada nije desilo. Ne možemo reći da nije postojala namera, ali kad god je postojala namera, neko nije dozvoljavao“, napominje Šolaja i dodaje da taj isti „neko“ nije dozvoljavao mnoge druge stvari.
Takođe, postoji i pitanje tumačenja Dejtona o državnoj imovini i mnogo čemu drugom.
„Na kraju krajeva, Dejton, koji kao ugovor može da važi samo po slovu, ima svoj „duh“, nešto što ga prati kao tumačenje, pa smo ove godine imali situaciju da Džejms Obrajen u Sarajevu tumači Dejtonski sporazum jer on, zaboga, to zna bolje od nas“, konstatuje Šolaja.
Srbi znaju na šta su pristali, jer su predstavnici srpskog naroda bili u Dejtonu i samo žele da se sprovodi ono na šta su pristali. Pošto su videli da se to ne dešava, srpski politički predstavnici su promenili pristup insistirajući da se ono što je predviđeno Dejtonom realizuje.
„Od tog trenutka, kada su neki videli da mi nismo baš zagrejani za njihovu viziju BiH počinje da se na viši nivo diže priča oko Srebrenice, da se srpski narod kvalifikuje kao genocidan, da se na taj način predstavlja u negativnom svetlu, kako bi sve sve ono što je predviđeno za BiH lakše implementiralo i da se to uvek koristi kao poluga protiv nas“, navodi Šolaja.
Kao što je neko zaustavio realizaciju Kutiljerovog plana 1992, tako danas zaustavlja dijalog unutar BiH i primenu Dejtonskog sporazuma.
„Ovo je naša kuća. Ona može biti samo onakva kakvu je mi postavimo. Mi smo je gradili od temelja i krov treba da bude naš, a neko drugi uporno pokušava da nam uradi i zidove, i fasadu, i nameštaj i da nam kaže kako treba da živimo tu jer oni misle da je to dobro. Ali, mi želimo da imamo svoj modalitet koji će dovesti do toga da BiH funkcionalna i adekvatna za sve, a ne da postoji supremacija bilo koga nad bilo kim. To je ono što srpski narod u BiH zagovara od samog početka“, kaže naš sagovornik.
Srpski narod je samo želeo jednakost za sve. Međutim, uvek je postojala potreba da neko bude jednakiji i da postoji supremacija jednog naroda nad ostalim. Takva situacija postavljena je od spoljnih političkih faktora i taj spoljni uticaj je problem za BiH, zaključuje Šolaja.
Pogledajte i:
