https://lat.sputnikportal.rs/20240710/vecne-hemikalije---iznenadjujuci-izvor-dugotrajnog-zagadjenja-1174643694.html
„Večne hemikalije“ - iznenađujući izvor dugotrajnog zagađenja
„Večne hemikalije“ - iznenađujući izvor dugotrajnog zagađenja
Sputnik Srbija
Litijum-jonske baterije, neophodne za pokretanje električnih vozila, iznenađujuće su novi izvor dugotrajnog zagađenja, koji predstavlja ozbiljne rizike po životnu... 10.07.2024, Sputnik Srbija
2024-07-10T14:00+0200
2024-07-10T14:00+0200
2024-07-10T14:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/0c/1167594025_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_0c64d6eed65707d290a0784f90b509b8.jpg
Punjive litijum-jonske baterije identifikovane su kao novi izvor opasnog zagađenja od takozvanih večnih hemikalija. Neke od ovih baterija koriste PFAS hemikalije koje poboljšavaju performanse baterija, ali su veoma štetne po životnu sredinu.Nedavna studija objavljena u časopisu „Nature Communications“ otkrila je visok nivo PFAS u različitim uzorcima životne sredine u blizini hemijskih proizvodnih objekata u SAD, Belgiji i Francuskoj. Ove hemikalije, poznate kao „večne hemikalije“, akumuliraju se u životnoj sredini i živim organizmima, potencijalno izazivajući oštećenje jetre, visok holesterol, malu porođajnu težinu, hroničnu bolest bubrega i mogu podstaći ćelije raka da rastu.Šta znamo o kontaminaciji litijum-jonskim baterijamaIako je prelazak na čistije automobile ključan za rešavanje problema zagađenja životne sredine, on donosi nove, nedovoljno proučavane izazove. Ekološki i zdravstveni uticaji rudarenja litijuma i drugih minerala koji se koriste u obnovljivim tehnologijama su dobro dokumentovani, ali je nedavno otkriveno da su litijum-jonske baterije izvor kontaminacije hemikalijama PFAS.Litijum-jonske baterije se koriste širom sveta, a kontaminacija PFAS-om je otkrivena na niskim nivoima u evropskim i kineskim vodama bez jasnog izvora. Specifična klasa PFAS identifikovana u studiji, bis-perfluoroalkil sulfonimidi (bis-FASI), pronađena je u različitim koncentracijama u baterijama električnih vozila i testiranoj potrošačkoj elektronici.Li Ferguson, vanredni profesor ekološkog inženjerstva na Univerzitetu Djuki koautor studije, primetio je poteškoće u proceni široko rasprostranjenog prisustva ovih hemikalija zbog ograničenih istraživanja.Opasne hemikalije u vodi i prirodnoj srediniBis-FASI se upoređuju sa starijim, štetnim hemikalijama kao što je PFOA, jer ih je teško razgraditi i utiču na vodeni život u niskim koncentracijama. Iako je proizvodnja PFOA prestala u SAD, ona i dalje kontaminira vodu za piće. Nova studija je bila prva sveobuhvatna procena uticaja bis-FASI na životnu sredinu od proizvodnje do odlaganja, ali njeni efekti na ljude ostaju nepoznati.Otkriveni nivoi bis-FASI u životnoj sredini premašuju granice američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) za PFAS u vodi za piće. Efikasne strategije za prečišćavanje vode za PFAS takođe mogu ukloniti bis-FASI, praksu za koju se očekuje da će se povećati sa strožim propisima EPA. Međutim, i dalje postoje pravni izazovi kada su u pitanju proizvođači hemikalija i neka vodovodna preduzeća.Izloženost Bis-FASI hemikalijama takođe se dešava kroz emisije u vazduh i procedne vode sa deponija, pri čemu većina litijum-jonskih baterija završava na deponijama. Trenutno se reciklira samo oko pet odsto ovih baterija, s predviđenih osam miliona tona otpada do 2040. godine.Bolje sprečiti nego lečitiDženifer Guelfo je pozvalana razvoj tehnologije baterija i rešenja za reciklažu kako bi se sprečilo pogoršanje kontaminacije PFAS-om.Kompanije kao što su „3M“, „Solvai“ i „Arkema“ su uključene u proizvodnju bis-FASI hemikalija. Istraživanje se fokusiralo na područja u blizini njihovih fabrika u Minesoti, Kentakiju, Antverpenu, Belgija i Salindresu u Francuskoj.Kompanija „3M“, koja je decenijama proizvodila hemikalije PFAS, pristala je na nagodbu od 10 milijardi dolara sa američkim gradovima i mestima zbog tvrdnji o zagađenju vode i planira da postepeno ukine proizvodnju PFAS do 2025. Slično tome, „Kemours“, „Du Pont“ i „Korteva“ pristali su na nagodbu od 1,19 milijardi dolara kako bi rešili niz sličnih tužbi, preneo je „Biznis insajder“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
„Večne hemikalije“ - iznenađujući izvor dugotrajnog zagađenja
Litijum-jonske baterije, neophodne za pokretanje električnih vozila, iznenađujuće su novi izvor dugotrajnog zagađenja, koji predstavlja ozbiljne rizike po životnu sredinu i zdravlje.
Punjive litijum-jonske baterije identifikovane su kao novi izvor opasnog zagađenja od takozvanih večnih hemikalija. Neke od ovih baterija koriste PFAS hemikalije koje poboljšavaju performanse baterija, ali su veoma štetne po životnu sredinu.
Nedavna studija objavljena u časopisu „Nature Communications“ otkrila je visok nivo PFAS u različitim uzorcima životne sredine u blizini hemijskih proizvodnih objekata u SAD, Belgiji i Francuskoj. Ove hemikalije, poznate kao „večne hemikalije“, akumuliraju se u životnoj sredini i živim organizmima, potencijalno izazivajući oštećenje jetre, visok holesterol, malu porođajnu težinu, hroničnu bolest bubrega i mogu podstaći ćelije raka da rastu.
Šta znamo o kontaminaciji litijum-jonskim baterijama
Iako je prelazak na čistije automobile ključan za rešavanje problema zagađenja životne sredine, on donosi nove, nedovoljno proučavane izazove. Ekološki i zdravstveni uticaji rudarenja litijuma i drugih minerala koji se koriste u obnovljivim tehnologijama su dobro dokumentovani, ali je nedavno otkriveno da su litijum-jonske baterije izvor kontaminacije hemikalijama PFAS.
„Smanjenje emisije ugljen-dioksida kroz inovacije kao što su električni automobili je kritično, ali ne bi trebalo da dolazi sa nuspojavama povećanja kontaminacije PFAS-om“, kaže Dženifer Guelfo, vanredni profesor ekološkog inženjerstva na „Univerzitetu Teksas Teh“ i koautor studije.
Litijum-jonske baterije se koriste širom sveta, a kontaminacija PFAS-om je otkrivena na niskim nivoima u evropskim i kineskim vodama bez jasnog izvora. Specifična klasa PFAS identifikovana u studiji, bis-perfluoroalkil sulfonimidi (bis-FASI), pronađena je u različitim koncentracijama u baterijama električnih vozila i testiranoj potrošačkoj elektronici.
Li Ferguson, vanredni profesor ekološkog inženjerstva na Univerzitetu Djuki koautor studije, primetio je poteškoće u proceni široko rasprostranjenog prisustva ovih hemikalija zbog ograničenih istraživanja.
Opasne hemikalije u vodi i prirodnoj sredini
Bis-FASI se upoređuju sa starijim, štetnim hemikalijama kao što je PFOA, jer ih je teško razgraditi i utiču na vodeni život u niskim koncentracijama. Iako je proizvodnja PFOA prestala u SAD, ona i dalje kontaminira vodu za piće. Nova studija je bila prva sveobuhvatna procena uticaja bis-FASI na životnu sredinu od proizvodnje do odlaganja, ali njeni efekti na ljude ostaju nepoznati.
Otkriveni nivoi bis-FASI u životnoj sredini premašuju granice američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) za PFAS u vodi za piće. Efikasne strategije za prečišćavanje vode za PFAS takođe mogu ukloniti bis-FASI, praksu za koju se očekuje da će se povećati sa strožim propisima EPA. Međutim, i dalje postoje pravni izazovi kada su u pitanju proizvođači hemikalija i neka vodovodna preduzeća.
Izloženost Bis-FASI hemikalijama takođe se dešava kroz emisije u vazduh i procedne vode sa deponija, pri čemu većina litijum-jonskih baterija završava na deponijama. Trenutno se reciklira samo oko pet odsto ovih baterija, s predviđenih osam miliona tona otpada do 2040. godine.
Bolje sprečiti nego lečiti
Dženifer Guelfo je pozvalana razvoj tehnologije baterija i rešenja za reciklažu kako bi se sprečilo pogoršanje kontaminacije PFAS-om.
„Moramo pažljivo proceniti ove hemikalije koje se koriste u održivoj energetskoj infrastrukturi. Trebalo bi da ih procenimo sada pre nego što to postane rasprostranjeniji problem. Imamo priliku da zaista maksimiziramo ideju održivosti“, rekla je ona.
Kompanije kao što su „3M“, „Solvai“ i „Arkema“ su uključene u proizvodnju bis-FASI hemikalija. Istraživanje se fokusiralo na područja u blizini njihovih fabrika u Minesoti, Kentakiju, Antverpenu, Belgija i Salindresu u Francuskoj.
Kompanija „3M“, koja je decenijama proizvodila hemikalije PFAS, pristala je na nagodbu od 10 milijardi dolara sa američkim gradovima i mestima zbog tvrdnji o zagađenju vode i planira da postepeno ukine proizvodnju PFAS do 2025. Slično tome, „Kemours“, „Du Pont“ i „Korteva“ pristali su na nagodbu od 1,19 milijardi dolara kako bi rešili niz sličnih tužbi,
preneo je „Biznis insajder“.
