Čovek koji je preokrenuo odnos Rusije prema Srbiji /foto/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Na današnji dan, pre tačno 110 godina prestalo je da kuca srce čoveka koji je preokrenuo odnos Rusije prema Srbiji, poslednjeg ruskog carskog poslanika na srpskom dvoru Nikolaja Henrikoviča Hartviga.
Veliki prijatelj Srba, i čovek kome su svi skidali šešir dok je šetao ulicama prestonice, Nikolaj Henrikovič Hartvig je u Srbiju došao polovinom septembra 1909. godine nekoliko meseci nakon završetka Aneksione krize. Svojim diplomatskim radom učinio je da tadašnja službena Rusija počne mnogo ozbiljnije da računa na Srbiju nego li dotle. Njegovi zvanični izveštaji, puni topline za Srbiju i srpski narod, bili su takvi da se govorilo da je Hartvig srčanije branio Srbiju na ruskom dvoru više nego što je zastupao Rusiju na srpskom.
Koliko je bila velika njegova ljubav prema Srbima svedoči i činjenica da je odložio i lečenje, iako mu je zdravlje tih dana jula 1914. godine bilo dosta narušeno, kako bi pomogao Srbima i sprečio rat koji je Austrougarska spremala.
Svake godine, 10 februara, obeležavajući Dan diplomata Rusije predstavnici ambasade Ruske Federacije u Beogradu, na čelu sa ambasadorom polažu vence i cveće na grob carskog poslanika na srpskom dvoru Nikolaja Hartviga
© Sputnik / Lola Đorđević
U vreme julske krize, nastale nakon Sarajevskog atentata, Hartvig je nastojao da posledice atentata svede na minimum i smanji tenzije između Austrougarske i Srbije. U tim naporima zaustavila ga je iznenadna smrt u austrougarskom poslanstvu u Beogradu. Zbog ove činjenice kasnije je nastala izreka da je Hartvig bio prva žrtva Prvog svetskog rata.
Ratne trube Beča i otrovne reči barona Gizla
Za razliku od poslanika carske Rusije, koji je znao da u korist Srbije povlači poteze mimo oficijalne politike Peterburga, otpravnik poslova Austrougarske Vladimir Gizl fon Gizlingen dosledno je sledio antisrpsku politiku Beča. Neposredno nakon Sarajevskog atentata, bečka ratna struja, uz pomoć štampe, počela je da prenosi glasove da iza ubistva Franca Ferdinanda stoje zvanična Srbija i Rusija. Potaknut lažnim informacijama plasiranih iz austrougarskog poslanstva, bečki „Rajhspost“ piše da Hartvig nije hteo da na zgradi ruskog poslanstva spusti zastavu na pola koplja i da je uveče na dan atentata priredio slavlje.
Na 15. godišnjicu smrti, beogradska opština podigla je na Hartvigovom grobu spomenik od belog venčačkog mermera ukrašen mozaikom, na kome je predstavljena ikona Svetog Nikole, zaštitnika porodice Hartvig
© Sputnik / Lola Đorđević
Uprkos narušenom zdravlju i potrebi za odmorom i odlaskom na lečenje, ruskom carskom diplomati nisu promakli zvuci ratnih truba Austrougarske okrenutih ka Srbiji. Iste večeri kada se baron Gizl vratio iz Beča (gde je učestvovao u izradi ultimatuma), Hartvig traži hitan prijem, ne bi li dobio odgovor na pitanje šta će Austrougarska učiniti sa Srbijom posle Sarajevskog atentata.
Savetnik austrougarskog poslanstva Štork, sa kim je Hartvig razgovarao tražeći susret sa baronom Gizlom, ovako je prokomentarisao Hartvigov poziv:
„Hartvig više ne može da spreči ono što sada mora da izbije! Da! Hartvig bi hteo da dobije u vremenu dok se Srbija potpuno ne oporavi od svih gubitaka u Balkanskom ratu i dok se ponovo ne obnovi balkanski savez. Razume se da mi to ne smemo dozvoliti. Moramo na svaki način iskoristiti ovu aferu da dođe do rata“.
O čemu su Hartvig i baron Gizl razgovarali nije poznato, jer se te večeri osoblje poslanstva nije nalazilo u zgradi. Po rečima samog barona, Hartvigu je tokom razgovora iznenada pozlilo i on se bez glasa srušio. Već sutradan, srpskom prestonicom su se prenele glasine da je Hartvig u austrougarskom poslanstvu otrovan. Međutim, te je glasine odmah sprečio predsednik srpske vlade Nikola Pašić, koji je izjavio da Hartvig jeste bio otrovan, ali odgovorom barona Gizla na postavljeno pitanje.
„Reči su bile otrovane koje je Hartvig čuo od barona Gizla! Morao je primiti na znanje da je sve uzalud! Da, cela je atmosfera otrovna. Ovde se u Beogradu nalazi austrougarski agent koji je ovamo došao kao mađarski novinar. Zove se Samuel Boroš. On nas je optužio da spremamo Vartolomejsku noć svima ovdašnjim Nemcima, Austrijancima i Mađarima. Nijedna reč od toga nije istinita!“
Beograd večna kuća
Vest o smrti Nikolaja Hartviga munjevito je prostrujala Beogradom. Još iste večeri, narod se počeo okupljati ispred ruskog poslanstva da bi odao počast iskrenom prijatelju Srbije. Po pisanju ondašnje štampe, dan nakon smrti ruskog diplomate u Beogradu je vladala tišina, mnogobrojni telegrami saučešća stizali su u poslanstvo, svečanosti predviđene za taj dan, među kojima i proslava kraljevog rođendana, otkazne su.
Natpis na prednjoj strani spomenika Nikolaju Hartvigu
© Sputnik / Lola Đorđević
Znajući da je još za života izrazio želju da njegovi posmrtni ostaci počivaju u Srbiji, srpski zvaničnici su zatražili od ruskog cara Nikolaja Drugog dozvolu da Hartvig bude sahranjen u Beogradu. Svečanom pogrebu, 14. jula, koji je predstavljao veličanstvenu ceremoniju, prisustvovali su kralj Petar, njegovi sinovi Đorđe i Aleksandar, kompletna vlada na čelu sa Nikolom Pašićem, najviši vojni vrh, svi strani predstavnici i nepregledna masa naroda.
Posle opela u Sabornoj crkvi, mitropolit Dimitrije je rekao:
„Tužan nas je događaj ovde sakupio. Nalazimo se ispred kovčega u kome leži veliki čovek, iskren prijatelj našeg naroda i zaslužan sin Velike Rusije. Umro je Nikolaj Henrihovič Hartvig; nestalo ga je u mučnim i teškim danima kada nam je toliko potrebna njegova pomoć i državničko iskustvo. Dug koji mu duguje naša nacija mi iskupljujemo velikom žalošću koja nas je obhrvala. Malo ima Srba koji nisu znali za veliko ime Nikolaja Hartviga; mnogi od nas poznali su plemenitost njegovog srca, prostranog kao njegova otadžbina.“
Na 15. godišnjicu smrti, beogradska opština podigla je na Hartvigovom grobu spomenik od belog venčačkog mermera ukrašen mozaikom, na kome je predstavljena ikona Svetog Nikole, zaštitnika porodice Hartvig.
Pogledajte i:
