Dodik: Stradanje na Kozari treba da obeležava ceo srpski narod /video/
12:19 07.07.2024 (Osveženo: 12:26 07.07.2024)
© Tanjug / FOTO SRNA/BORISLAV ZDRINJA
Pratite nas
Stradanje na Kozari treba da obeležava ceo srpski narod, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, na obeležavanju na Mrakovici 82. godine od bitke na Kozari.
„Ako se ne borimo za sećanje i pamćenje, ispašće da su oni koji su pravili zločinci žrtve, a mi stradalnici da smo dželati. Zato je važno da se u što većem broju okupljamo ovde i da pričamo istinu, jer ona je na našoj strani”, naglasio je Dodik.
On je upozorio da sada ti isti pričaju kako treba da živimo zajedno.
„Da se odreknemo svoje istorije, svog stradanja. Tražili su da ovde na Kozari da prave memorijalni centar za svoje žrtve. Nismo dozvolili i nećemo nikada“, poručio je Dodik.
On je podsetio da je i zbog Kozare jako važno da u Otadžbinskom ratu nije bilo podela, već da su Srbi stali pod isti barjak slobode.
Dodik je naglasio da je prostor Kozare ispražnjen i da su ustaše u čijim redovima je bilo lokalno stanovništvo i hrvatsko i muslimansko, pobile Srbe.
„Ovde je u toku godina rata po selima ubijeno više od 30.000 ljudi, a više od 70.000 iz jednog zbega je 1942. godine zarobljeno, odvedeno u Jasenovac i tamo pobijeno“, rekao je Dodik.
On je naveo da nema podataka o tome koliko je još ljudi 1943, 1944. i 1945. godine pohapšeno i odvedeno.
„Sama činjenica da su ovde spaljena 142 sela govori o tome da je ovo mesto stradanja Srba. Ovde nisu stradali lokalni muslimani i Hrvati. Oni su bili na drugoj strani te priče i retki su oni koji su pripadali partizanskom pokretu“, rekao je Dodik, prenosi RTRS.
Obeležavanje 82 godine od bitke na Kozari na Mrakovici.
© Tanjug / FOTO SRNA/BORISLAV ZDRINJA
Starović: Republike Srpske će biti dok je veka i sveta
Republike Srpske će biti dok je sveta i veka, rekao je ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Srbije Nemanja Starović, na obeležavanju na Mrakovici 82. godine od bitke na Kozari.
„Sarajevskim političarima su svakoga dana puna usta mržnje prema Republici Srpskoj. Zato Srpska i Srbija zajedno žele mir i znaće kako da ga sačuvaju, i na istoku i na zapadu, dok god sunce sija. Zato ćemo primenjivati sve ono što smo dogovorili na Svesrpskom saboru”, naglasio je Starović.
On je istakao da reč Kozara predstavlja sinonim za slobodu.
„Ali i stradanje nevinih, dece, žena, staraca. Pokušali su od Srba da prave roblje, da služimo onima koji su mislili da su zauvek zatrli srpsko ime. Od ove planine pa do Jasenovca, i sve do daleke Norveške, spominje se slava Kozare. I tako će biti dok je srpskog roda i imena“, dodao je Starović.
Obeležavanje 82 godina od Bitke na Kozari počelo na Mrakovici, gde je kod Spomen-krsta služen parastos stradalima.
Obeležavanje 82 godina od Bitke na Kozari
© Foto : Sputnjiku ustupila RTRS
Parastosu su prisustvovali predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, više ministara u vladama Republike Srpske i Srbije, poslanici u Narodnoj skupštini i predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama, prenosi RTRS.
Prisustvovali su i predstavnici gradova i opština potkozarske regije, udruženja i organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata i Drugog svetskog rata, Trećeg pešadijskog Republika Srpska puka i građani.
Nakon parastosa, koje je služilo sveštenstvo Eparhije banjalučke, položeni su venci i cveće na Centralni spomenik.
Pitomci Vojne akademije u Beogradu prodefilovali su ulicama Prijedora uoči obeležavanja 82 godine od Bitke na Kozari kojem će danas prisustvovati na Mrakovici, javlja Srna.
Neprijateljska ofanziva na Kozaru pod kodnim nazivom „Zapadna Bosna“ počela je 10. juna 1942. godine, što je bio uvod u jedan od najstrašnijih zločina počinjenih nad srpskim narodom ikada.
Nemačke i ustaške jedinice sa oko 35.000 vojnika zatvorile su obruč oko slobodne teritorije kozarske oblasti, a u opkoljenom području 3.500 boraca Drugog krajiškog partizanskog odreda branilo je zbeg sa oko 80.000 srpskih civila.
Tokom neprijateljske ofanzive na Kozari i u Potkozarju spaljeno je, uništeno i opljačkano 140 sela.
Iz neprijateljskog obruča uspelo se probiti oko 800 boraca i 10.000 civila, dok je zarobljeno 68.600 srpskih civila, među kojima više od 23.000 dece koji su odvedeni u logore Jasenovac i Staru Gradišku, gde su podvrgnuti mučenju i najsurovijim metodama usmrćivanja.
Pogledajte i:
