Šolcova SMS podrška Makronu: Krah diplomatskog bontona dok „lokomotiva EU“ posustaje
© Tanjug / AP Photo/Ebrahim Noroozi
Pratite nas
Nemački kancelar Olaf Šolc prekršio je diplomatski bonton mešanjem u francuske izbore u strahu od dolaska na vlast Nacionalnog okupljanja i u pokušaju da sačuva privid stabilnosti u EU u vreme kad je sve nestabilno, smatra dopisnik RTS iz Nemačke Nenad Radičević.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da svakog dana šalje SMS poruke francuskom predsedniku Emanuelu Makronu sa rečima podrške posle poraza predsedničke koalicije „Zajedno za Republiku” u prvom krugu parlamentarnih izbora.
„Dragi Emanuel, držim Vam palčeve“
Šolc je rekao da svakodnevno razmenjuje poruke sa Makronom otkako je koalicija francuskog predsednika završila na trećem mestu u prvom krugu izbora.
„U svakom slučaju, držim palčeve da francuski narod, koji toliko volim i cenim, zemlja koja mi toliko znači, uspe da spreči formiranje vlade koju će predvoditi desničarski populisti“, citirao je Špigl izjavu kancelara na skupu levog krila Socijaldemokratske partije Nemačke
Nemački kancelari po pravilu ne komentarišu izbore u drugim zemljama.
Kancelar se retko meša u izbore u drugim zemljama, kao što je bilo tokom izbora u Poljskoj kad je bilo očigledno da vlast u Berlinu priželjkuje odlazak sa vlasti partije Pravo i pravda, ali se o tome nije izjašnjavala, kaže za Sputnjik Radičević.
Krah diplomatskog bontona
Međutim, danas su nastupila nova vremena i nova pravila i izgleda da je mešanje Šolca u francuske izbore postalo opravdano u situaciji gde se gotovo svi u Nemačkoj plaše dolaska na vlast Marin Lepen u Francuskoj, dodaje Radičević.
Jasno je, međutim, kako ističe naš sagovornik, da ta podrška teško da može promeniti rezultate u drugom krugu izbora, pošto Makron odbija neku buduću saradnju sa liderom levičarskog bloka Žan Lik Melanšonom.
„Tako da se u tom smislu taj diplomatski bonton izgubio u trenutku kad se ono što je uobičajeno i očekivano na evropskim izborima praktično raspada, odnosno dramatično menja. Mada daleko je od toga da su Marin Lepen i njena stranka Nacionalno okupljanje samo naslednici Žan Mari Lepena. To je znatno 'umivenija' stranka desnice i nešto što mnogo više liči na stranku Braća Italije Đorđe Meloni koja je prihvaćena kao italijanska premijerka. Mada u Briselu pokušavaju da je na neki način gurnu u stranu, ali snaga i veličina Italije kao treće ekonomije u EU ne dozvoljava im da je baš skroz skrajnu.“
Radičević smatra da Šolc SMS prepiskom sa Makronom pokušava da održi neku vrstu stabilnosti u vremenima gde je sve nestabilno i neočekivano, i gde se iz dana u dan javljaju mini-krize na raznim stranama.
„Lokomotiva EU“ odavno posustaje
Osim toga, osovina Nemačke i Francuske na kojoj, navodno, počiva stabilnost EU već duže vreme škripi, jer se Šolc i Makron ne slažu oko nekih krucijalnih tema, s tim što se trude da ta neslaganja ne predstavljaju baš tako dramatično, ističe Radičević.
„Oni se razlikuju po brojnim temama. Od razlika koje se tiču naoružavanja Ukrajine i retorike s tim u vezi gde je Makronu u redu da pominje slanje trupa a Šolcu nije, do naoružavanja same EU gde je Šolc rekao da je on protiv zajedničkog zaduživanja zarad naoružavanja nacionalnih vojski. Tako da taj dvojac, ta 'lokomotiva EU' već neko vreme pufće ali ne od rada nego što ne funkcioniše baš najbolje.“
„Gutanje knedli“ – normalizacija „tvrde desnice“
Šolc se sa Makronom ideološki ne slaže a ukoliko bi Nacionalno okupljanje Marin Lepen preuzelo vlast u Francuskoj, ideološko neslaganje između lidera dve vodeće zemlje EU bilo bi još dramatičnije, smatra Radičević.
Ali to bi bilo otprilike kao Šolcovo ideološko neslaganje sa Đorđe Meloni, koje im ipak ne smeta da sarađuju, dodaje Radičević.
„Prosto, nije to tako dramatično crno-belo. Čini mi se da ta vrsta normalizacije 'tvrde desnice' na evropskom nivou uveliko traje. Tako da čak i u slučaju da jednog dana Marin Lepen 2027. ili na nekim vanrednim izborima u Francuskoj osvoji vlast, ne bi to bilo toliko dramatično koliko se predstavlja, budući da se i njena politika znatno promenila. Uostalom, prekjuče je izglasana nova holandska vlada u kojoj je ista takva desnica deo vladajuće većine, tako da je nešto što je bilo nezamislivo pre pet ili deset godina, sada prilično zamislivo. Možda neki zbog toga gutaju knedle, ali na kraju sarađuju“, zaključio je Radičević.
Prema zvaničnim podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, u prvom krugu parlamentarnih izbora, partija Nacionalno okupljanje je zajedno sa svojim saveznicima iz Republikanske partije osvojila 33,15 odsto glasova, što će joj dati 270 od 577 mesta u parlamentu. Levičarska koalicija Novi narodni front dobila je 27,99 odsto, dok je treća koalicija predsednika Emanuela Makrona sa 20,04 odsto. Drugi krug izbora biće održan 7. jula.
Pogledajte i:
