Novi predsednik Irana – reformista po meri Čuvara revolucije
© Tanjug / AP Photo/Vahid Salemi
Pratite nas
Bez obzira što zapadni mediji označavaju novog iranskog predsednika Masuda Pezeškijana kao reformistu i samim tim pretpostavljaju da je on antisistemska ličnost, on sam je izjavio da neće biti nekih drastičnih promena u spolnoj politici pa ni prema Izraelu, kaže za Sputnjik dr Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije.
Masud Pezeškijan je osim toga prošao proveru kod Saveta čuvara revolucije koji „filtrira“ antisistemsku opoziciju, dodaje Peović.
Odgovoran narodu i vrhovnom vođi
„Sa te strane ne bi trebalo očekivati neke veoma velike promene a trebalo bi imati u vidu da predsednik države nije jedini koji vodi spoljnu politiku i da tradicionalno vrhovni vođa diktira generalni pravac spoljnopolitičke orijentacije. Moram podsetiti da nije prvi put da reformista dolazi na vlast i da je stoga taj senzacionalizam oko tog pitanja donekle isfabrikovan. Što se tiče predizborne kampanje, ona se više bavila raznim socijalnim i ekonomskim pitanjima unutar Irana i to je nešto što će biti glavni test za novog predsednika.“
A sam Pezeškijan se zalagao za privatizaciju preduzeća i druge ekonomske mere koje bi povećale njihovu efikasnost i socijalne reforme i stoga će se učinak predsednika ocenjivati na unutrašnjim pitanjima, smatra Peović.
Ustavna ovlašćenja predsednika Irana mogla bi se uporediti s ovlašćenjima premijera u sistemima sličnim našem ili sa funkcijom predsednika u predsedničkim sistemima, objašnjava Peović.
„On generalno postavlja ministre, diktira rad vlade i za taj rad odgovora narodu i vrhovnom vođi. Što se tiče samih ovlašćenja u spoljnoj politici, predsednik nije taj koji se jedini pita i do sada je postavljanje ministra spoljnih poslova bilo tesno vezano sa institucijom kancelarije vrhovnog vođe.“
Azer kog je „filtrirao“ Savet čuvara revolucije
Masud Pezeškijan bio je od 2008. godine predstavnik Tabriza u iranskom parlamentu i kao takav je zauzimao istaknuto mesto među političarima azerske provinijencije, objašava Peović.
Protiv njega kao etničkog Azera se vodila kampanja u čijem su centru bile njegove navodne panturske ideje od čega se on distancirao veoma rano, dodaje Peović.
„Druga stvar koja je bitna jeste da je od 2016. do 2020. godine bio zamenik predsednika parlamenta, a pre toga je od 2001. do 2005. bio ministar zdravlja u vladi predsednika Hatamija. Zanimljivo je da je 2013. i 2021. bio jedan od kandidata za predsednika, međutim prvi put se sam povukao, a drugi put ga Savet čuvara revolucije nije pustio da se kandiduje i nije prošao taj inicijalni korak.“
Savet čuvara revolucije ima diskreciono pravo da prihvata ili odbija kandidate a karakteristično je da se kandiduje nekoliko desetina kandidata za predsednika Irana, ali samo ih desetina prođe taj proces, objašnjava Peović.
Reformista sklon senzacionalizmu
Savet čuvara revolucije ima 12 članova od kojih polovinu čini Savez borbenog klera, a drugu polovinu predstavnici civilnih vlasti, obično parlamenta, dodaje Peović.
„Dešavalo se više puta da jedan kandidat bude jednom prihvaćen, a drugi put ne. Mislim da je najbolji primer Ahmadinežad koji je 2005. postao predsednik, međutim otkako je postao glasniji protivnik Islamske Republike, svaka njegova kandidatura je bila odbijana. Što se tiče Pezeškijana i za njega se postavljalo pitanje lojalnosti Islamskoj Republici s obzirom da je bio sklon senzacionalizmu, odnosno nekim šokantnim izjavama. Bilo je pitanje da li on predstavlja antisistemsku opoziciju, a ovaj put je odlučeno da to nije slučaj i samim tim je prihvaćen.“
Teoretska mogućnost da Pezeškijan počne voditi antisistemsku politiku postoji, ali Iran ima veoma jake temelje, jer je Islamska Republika nastala na najpopularnijoj revoluciji u istoriji koju je izvelo gotovo celokupno stanovništvo, a ni sam Pezeškijan nema takve ideje, dodaje Peović.
Pluralizam ideja u Islamskoj Republici
Peović ističe da u Iranu nemamo dva klasična bloka – principiste i reformiste gde prve obično smatramo tvrdom linijom a druge elementima sa upitnom lojalnošću Islamskoj Republici.
„Stvari su mnogo složenije od toga i to što je neko reformista ne znači da je nužno protiv Islamske Republike. Prvo, nije reč o dva monolita, a drugo, reformisti nisu manje naklonjeni Islamskoj Republici nego što je to slučaj sa principistima tako da oni samo imaju drugačiju viziju kako bi stvari, pogotovo u unutrašnjoj politici, trebalo postaviti. U taboru pristalica Islamske Republike nemamo pristalice nekakve diktature u kojoj se za sve pita jedan čovek i gde postoji jedan ideološki pravac kojim je sve slepo zacrtano. Naprotiv, postoji pluralizam ideja od same revolucije do danas. To što neki reformista pobedi na izborima ne znači da se Islamska Republika urušava“, zaključio je Peović.
Masud Pezeškijan izabran je za novog predsednika Irana, pošto je u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio rivala Saida Džalilija osvojivši 53,3 odsto glasova. Gotovo 50 odsto birača sa pravom glasa glasalo je u drugom krugu izbora, održanih u petak.
Nova administracija, 14. nakon pobede Islamske revolucije 1979. godine, izabrana je na period od četiri godine.
Pristalice Pezeškijana, kardiohirurga i dugogodišnjeg poslanika, izašle su na ulice Teherana i drugih gradova pre zore da proslave pobedu nad Džalilijem, bivšim pregovaračem o nuklearnom programu Irana.
Pobednik iranskih predsedničkih izbora nazvao je svoje političke konkurente braćom i obećao da će pružiti ruku prijateljstva svima.
Pogledajte i:
