Puste želje EU i Prištine: Priznanja Kosova neće biti, dijalog samo o boljim uslovima za Srbe na KiM
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Pratite nas
Naše je da pregovaramo o bolje uslovima za opstanak i život Srba na Kosovu i Metohiji a to što i Aljbin Kurti i države EU koje su priznale Kosovo smatraju da ka priznanju treba da vode i pregovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine je njihov problem s obzirom da mi to nemamo u planu, kaže šef skupštinskog Odbora za bezbednost Milovan Drecun.
Portparol EU Petar Stano izjavio je, pred novu rundu dijaloga Beograda i Prištine, da prioritet i agendu sastanka određuje „najveća hitnost početka primene Sporazuma na putu ka normalizaciji odnosa“ Beograda i Prištine.
Tom prilikom je dodao i a da će na kraju, same strane definisati šta smatraju pod normalizacijom odnosa i šta će biti njene posledice kada stignu do toga, uz pomoć EU.
Pregovaramo za Srbe a ne o priznanju Kosova
Čekajući to vreme Stano je izneo ugao gledanja EU i kako oni vide „normalizaciju odnosa“, uz konstataciju da tu nema nikakvog priznanja sada, ali bi, naravno, logična posledica normalizacije bilo priznanje. Dodajući da je to ipak nešto daleko, kasnije u procesu.
Ako je ishod poznat čemu onda pregovori?
Milovan Drecun, bivši šef odbora za Kosovo i Metohiju a sadašnji predsednik Odbora za bezbednost, kaže da od Stana nismo čuli u stvari ništa novo.
„Pregovara se o problemima koji su bitni da se reše zarad opstanaka našeg naroda dole. Kurti upravo zbog toga, kako bi se što više smanjio broj Srba neće da postigne nikakve dogovore niti da prihvati kompromise. Ali mora da se pregovara jer ako to ne radimo nećemo ništa ni postići. Mi ne pregovaramo o priznanju Kosova već o rešavanju konkretnih problema koji su bitni za život i opstanak Srba na KiM. A to što neki žele da pregovore o tim pitanjima zloupotrebe u političkom smislu da bi realizovali neke svoje ciljeve vezane za status Kosova to je njihov problem."
Stano nije rekao ništa novo
Drecun ne beži od činjenice da se mi suočavamo sa pritiskom država koje su priznale Kosovo, napominjući da je i sam Kurti to postavio kao uslov čime zloupotrebljava dijalog da bi pokušao da uceni Beograd dobijanjem priznanja. Međutim, ističe on, naši ciljevi su potpuno drugačiji i borimo se za njihovu realizaciju.
„Stano je rekao ono što očekuje većina članica EU koje su priznale Kosovo da bi na kraju procesa normalizacije i uspostavljanja pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji ishod trebalo da bude, ako se dve strane dogovore, možda i međusobno priznanje. Ta očekivanja nisu ništa novo jer nam je i ambasadorka Nemačke to isto rekla - da sa osnovnim sporazumom to jest, nemačko-fracuskim planom se ne traži od Beograda priznanje Kosova ali da će se to tražiti u drugoj fazi,“ napominje Drecun.
Ali to su želje i očekivanja te grupacije iz EU, dodaje Drecun, napominjući da je realnost nešto sasvim drugo, a da se to što oni priželjkuju neće desiti, jer mi Prištini nikada nećemo priznati državnost.
Priznanja Kosova neće biti
„Tako da ovaj deo koji je za nas najvažniji treba da na njega budemo koncentrisani, na to da obezbedimo naš narod dole, s obzirom da se u ovoj fazi ne traži „de jure“ priznanje od nas iako Priština to već otvoreno postavlja kao uslov za nastavka dijaloga. Naravno, dilema postoji da li se sada postavlja „de fakto“ priznanje kao uslov, jer ako pogledamo šta se dešava sa Poglavljem 35, iz pristupnih pregovora Srbije i EU gde je naknadno dodat nemačko-francuski plan, izgleda da jeste. To znači da nam predstoji teška politička borba da Beograd odbije taj pokušaj da se na mala vrata provuče tretman Kosova od strane Beograd kao država ,“ ističe Drecun.
U Briselu se inače održava nova runda dijaloga Beograda i Prištine na nivou glavnih pregovarača, šest dana posle neuspele runde pregovora na najvišem nivou kada je Aljbin Kurti odbio da se sretne sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem.
