Zapad zaigrao opasnu igru s Rusijom - nuklearni rulet /video/
16:45 30.06.2024 (Osveženo: 08:56 01.07.2024)
© Sputnik
Pratite nas
Američki neokonzervativci nisu odustali od snova o smeni vlasti u Moskvi i rasparčavanju Rusije. U toj funkciji je i organizacija terorističkog napada u Dagestanu. Tako pokušavaju da eskaliraju međuetničke i međuverske tenzije na Kavkazu. S druge strane, Zapad igra opasan nuklearni rulet, pa se svet nalazi u najopasnijoj situaciji od Kubanske krize.
Ovako politikolog Aleksandar Pavić u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ komentariše aktuelne događaje iz protekle nedelje, među kojima se izdvajaju teroristički napad u Dagestanu i ukrajinski raketni napad na kupače na plaži u Sevastopolju.
Terorizam je, objašnjava Pavić, najjeftiniji način da se u nekoj zemlji stvori atmosfera straha, da se podignu međuetničke i međureligijske tenzije, kao i da se otvori novi front – zato naš sagovornik, kako kaže, ne sumnja da iza terorističkog napada u Dagestanu stoji Zapad.
Zapad se igra sudbinom sveta
Telefonski razgovor između ruskog ministra odbrane Andreja Belousova i američkog sekretara za odbranu Lojda Ostina, prvi posle godinu i po dana, nije znak deeskalacije, smatra Pavić. On podseća da je pre razgovora šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na razgovor u ruski MIP pozvao američkog diplomatskog predstavnika i predočio mu da su se ukrajinskim napadom na civile u Sevastopolju SAD direktno uključile u rat protiv Rusije i da to neće proći bez posledica.
„To nisu reči koje treba olako shvatiti. Posle toga bilo je razgovora ove dvojice i možda je njihov razgovor bio vezan za otklanjanje nekih drugih nesporazuma… To nećemo nikada saznati, ali kako sada stvari stoje, ono što je Lavrov rekao je aktuelnije i ima veću težinu“, objašnjava Pavić.
Rusija veoma pažljivo sve vreme pokušava da izbegne eskalaciju, za razliku od američkih neokonzervativaca, kojima je cilj dalja eskalacija kako bi lakše u tor uterali „zabludele ovčice“ kojih je u EU sve više – ipak nije svakom do rata sa Rusijom, dodaje Pavić. Sa druge strane, SAD stalno eskalira situaciju, izlazeći iz jednog po jednog sporazuma iz doba Hladnog rata.
O opasnoj eskalaciji govori i činjenica da se, istog dana kada je kijevski režim počinio ratni zločin u Sevastopolju, dogodio i teroristički napad u Dagestanu, podseća naš sagovornik i ističe da se oni koji sa Zapada podstiču slične akte ponašaju kao da ne strahuju od ruske odmazde.
On upozorava da se Zapad trenutno igra sudbinom sveta. Tako, kada je nedavno napadnut ruski radar za rano otkrivanje balističkih raketa rizikovao je početak nuklearnog rata. Neko namerno priziva Armagedon – da li Zapad misli da će na taj način da natera Rusiju za pregovarački sto ili želi da na taj način učvrsti kontrolu nad zapadnim društvima, ali činjenica je da se oni koji eskaliraju sukob ponašaju kao da se ne plaše posledica i mogućnosti nuklearnog rata.
Zato je, kaže naš sagovornik, zamenik Sergeja Lavrova, Sergej Rjabkov i poručio zapadnim elitama da ne mogu da očekuju da će biti bezbedne čak ni u svojim nuklearnim bunkerima.
„Ta poruka je poslata zato što zapadni centri moći ne očekuju posledice i misle da će izginuti samo oni koje globalisti nazivaju beskorisnim ljudima koji samo troše i jedu. Oni koji eskaliraju sukob protiv Rusije, koji igraju nuklearni rulet, očigledno se ne plaše posledica iz razloga o kojima možemo da diskutujemo – da li je to stvar iracionalnosti, očaja ili je to okultna i ezoterijska ili eshatološka stvar“, navodi Pavić.
Opasno skidanje tabua sa nuklearnog oružja
Mnogi veterani Hladnog rata smatraju da se danas nalazimo u težoj krizi nego što je to bilo za vreme Kubanske krize 1961; tokom Hladnog rata glavno sredstvo odvraćanja od nuklearnog rata bila je takozvana „uzajamno zagarantovano uništenje“ i zato je bilo zabranjeno stvarati protivraketnu odbranu. Međutim, kada se Džordž Buš Mlađi 2002. povukao iz ugovora o zabrani protivraketnog štita, počela je nova trka u naoružanju i tada je destabilizovan strateški balans koji je do tada postojao, objašnjava Pavić.
Iako se u medijima pominje eventualna primena taktičkog nuklearnog oružja, koje nije toliko razorno kao strateško nuklearno naoružanje (ono koje bi zapravo i moglo da izazove Armagedon), kad bi neko upotrebio samo taktičko nuklearno naoružanje, to bi skinulo tabu sa upotrebe nuklearnog naoružanja uopšte.
„Hoću da kažem da neki možda sanjaju da će biti upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, pa će na osnovu toga, ili da se zaplaši stanovništvo ili da se druga strana primora na neku vrstu kompromisa, pogotovo što Zapad svakim danom gubi kilometre u Ukrajini. To iskušenje, dakle, postoji i to je jako opasno. Putin, naravno, to zna i napravio je dodatni korak na toj šahovskoj tabli posetom Severnoj Koreji“, kaže Pavić.
Poternice protiv Šojgua i Gerasimova – spaljivanje mostova sa Rusijom
Maltene u isto vreme kada ukrajinske snage vrše ratni zločin u Sevastopolju ubijajući civile na plaži, Međunarodni krivični sud izdaje naloge za hapšenje sekretara Saveta bezbednosti Rusije Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba ruske armije generala Valerija Gerasimova. Šta očekivati posle našeg iskustva sa Haškim tribunalom, pita se Pavić.
„Nije to ništa čudno, to je deo psihološkog rata protiv Rusije, to je način da se spale mostovi. Kao što je pre dizanja optužnice protiv Putina, Bajden njega vređao. I to nije radio samo zato što je Bajden nevaspitan, mada jeste, što je razbojnik, mada jeste, nego zato da bi se eliminisala mogućnost pregovora. Pre toga je, kao kod nas devedesetih, kada su satanizovali Srbe kako bi pripremili javno mnenje za rat, sada isto urađeno sa Rusijom, sa ruskim rukovodstvom“, smatra Pavić.
Ekipa za eskalaciju pojačana novim kadrovima
Dok god je u evroatlantskim strukturama sadašnji establišment na vlasti, a sve govori da će i dalje biti, sankcijama, eskalaciji sukoba i optužnicama za nepostojeće zločine neće biti kraja.
A sve govori da će se i dalje raditi kao i do sada – Ursula fon der Lajen ostaje na mestu predsednice Evropske komisije, na mesto predsednika Evropskog saveta dolazi Antonio Košta, dok Žozepa Borelja menja Kaja Kalas; Jensa Stoltenberga na mestu generalnog sekretara NATO-a zameniće Holanđanin Maks Rute.
Imena i ličnosti ništa ne znače, jer ekipa koja dolazi ne razlikuje se od odlazeće – nastaviće da rade isti posao u istom maniru. Antonio Košta, koji je mesto premijera Portugalije morao da napusti zbog korupcionaške afere, postaje podoban za mesto predsednika Evropskog saveta upravo zbog toga, jer je sada podložan ucenama, a Kaja Kalas i Ursula fon der Lajen su najžešći antiruski jastrebovi.
Što se tiče odlazećeg Žozepa Borelja i pitanja da li je kao neko ko dolazi iz Španije mogao da bude objektivniji kada su Kosovo i Metohija u pitanju, Pavić odgovara kontrapitanjem: ko je bio generalni sekretar NATO-a u vreme agresije na SRJ 1999. Odgovor je - Havijer Solana, levičar i antiratni aktivista, borac protiv priključenja Španije Severnoatlantskoj alijansi.
„Kada dođeš na takvo mesto, ti si proveren. Borelj je isto kao i Mark Rute. To je to – ti si podoban i možeš da dođeš na to mesto“, komentariše Pavić.
Slučaj Asanž – upozorenje kako će proći oni koji učine nešto slično
Sliku pogubnog delovanja Zapada upotpunjuje i slučaj novinara Džulijana Asanža koji je posle više godina provedenih u pritvoru u Britaniji oslobođen, ali tek nakon nagodbe s američkih pravosudnim organima. Američka duboka država je, po oceni Pavića, oslobođenjem Džulijana Asanža postigla šta je želela – kriminalizovala je istraživačko novinarstvo time što je osnivač Vikiliksa priznao krivicu. Sa druge strane, Asanž nije imao drugog izbora osim da umre u zatvoru, što bi opet bilo upozorenje kako će proći svako ko uradi nešto slično onome što je on uradio.
„Opet je bolje ovo što se desilo, nego da nije napravio nagodbu. Isti bi bio efekat na novinare, isto bi neko pomislio da je bolje da novinari ne umiru u zatvoru. To je deo totalitarizacije Zapada, gušenja slobodne reči i u Americi Prvog amandmana. To traje od 11. septembra. Amerika se pretvorila u policijsku državu“, konstatuje Pavić uz zaključak da je Asanž živo svedočanstvo o tome koliko su američka demokratija i slobode propali za četrdeset godina.
