https://lat.sputnikportal.rs/20240630/vojska-marsira-sita-sta-je-jela-vojska-u-dalekoj-proslosti-1166212285.html
„Vojska maršira sita“: Šta je jela armija u dalekoj prošlosti?
„Vojska maršira sita“: Šta je jela armija u dalekoj prošlosti?
Sputnik Srbija
„Vojska maršira sita“ tako je govorio pruski kralj Fridrih II, i dodao da gladan vojnik nije vojnik. Otkrivamo kako su se u prošlosti hranili vojnici. 30.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-30T19:50+0200
2024-06-30T19:50+0200
2024-06-30T20:09+0200
ishrana
vojnici
pohod
hrana
vojska i naoružanje
vojska i naoružanje
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/0a/1166212620_0:159:3077:1890_1920x0_80_0_0_00f3a00be2126046c2e84107cc230f7d.jpg
U istoriji čovečanstva sa nastankom ratova se pojavilo pitanje kako vojsku snabdevati hranom. To je bio jedan od izazova osim izrade oružja i opreme do vojne obuke. Vojske su vremenom bile sve veće što je zahtevalo sve više hrane i pića.Najstariji izvori o istoriji Egipta ne govore mnogo o ishrani u najstarijoj armiji na svetu, ali iz onoga što je poznato, može se zaključiti da se pre Rimljana nije unapred planirala ishrana, što je karakteristično za sve drevne mediteranske vojske.U stara vremena je vojska sa sobom vodila stada stoke, a u vreme Aleksandra Velikog je bio veliki broj ovaca i koza u vojsci.Helenska vojskaVojske u Grčkoj i Makedoniji su sa sobom nosile vino, žito i brašno kako bi pravili hleb, sušili su meso, bavili su se i ribolovom, kao i pripremom dimljene ili sušene ribe. Omiljeno jelo u pohodima bila je čorba od boba ili leblebija, u koju su dodavali povrće, gljive i začine. Sa sobom su nosili i sir.Najvažnije je bilo da vojnici imaju vodu, pa su prilikom plana kretanja beležili gde se nalaze izvori. Masti su nadoknađivali zalihama maslinovog ulja i maslina. Vojnik antičke grčke vojske mogao je da dnevno dobije: 0,35 kilograma hleba, 0,9 kilograma mesa, 1 litar vina i 100 grama maslinovog ulja. Pre Rima, zapadne vojske su skoro uvek bile male po broju.Od Egipta do Atine, čak i uprkos činjenici da su veslači najčešće bili robovi, hranili su ih bolje od običnih ljudi na kopnu. Imali su do kilogram hleba, velike posude čorbe, mesa i sira. Ako im je nedostajalo kalorija to su nadoknađivali pivom. Pivo od ječma se pilo još u drugom milenijumu pre nove ere u Egiptu. U pivu su najčešće čuvali proizvode koji se kvare. Flota je uvek mogla da računa na svežu mediteransku ribu.U vojskama IstokaVojske su na Istoku bile brojnije pa je bilo teže obezbediti vojsku hranom. Još se u srednjeazijskim zakonima mogu naći informacije o vojnim pohodima, a u periodu Persije i pohoda Aleksandra Makedonskog su planirali ishranu vojnika.Imali su velika stada stoke. Kserksova vojska je u invaziji na Grčku imala milion ljudi, pa je potreban veliki broj stoke. Još jedna karakteristika istočnih armija bila je njihova multinacionalnost: nomadi iz stepa i pustinja, narodi primorskih država, naslednici Feničana i oni koji su vodili slonove u bitku. Bila je potrebna velika količina hrane za vojsku i životinje, pa je povorka persijske vojske mogla da se proteže kilometrima.Za ljude su lokalni proizvodi imali važnu ulogu, kao što su začini. Ponekad su se pojavile i neke pijace na kojima se mogla kupiti i hrana i još mnogo toga. Tada su shvatili da je za ishranu vojnika potrebna organizacija.Rimski legionariStari Rim je u početku organizovao ishranu vojnika po uzoru na Grke – u manjerkama. Najvažniji deo ishrane je bio vojnički hleb (panis militaris). Legionari su imali prava na 26 kilograma hleba mesečno ali su dobijali pšenicu, mleli je i pravili hleb na uglju. On je bio hranljiviji nego običan beli hleb.Drugio deo obroka je bio tzv. sredozemni, koji je podrazumevao i masline i maslinovo ulje, bob, voće i povrće, salo, dosta grožđa i suvog grožđa i ribu. Često se dešavalo da kada su jeli meso su vojnici imali dizenteriju ili nisu mogli da svare hranu. Vojnici su pili vodu pomešanu sa vinom. To je bilo tradicionalno piće legionara. Jaka disciplina rimskih vojnika i to što su u pohodima mogli bez velike količine hrane su im omogućili da u bitkama budu bolji od ostalih manje disciplinovanih vojnika.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ishrana, vojnici, pohod, hrana, vojska i naoružanje, društvo
ishrana, vojnici, pohod, hrana, vojska i naoružanje, društvo
„Vojska maršira sita“: Šta je jela armija u dalekoj prošlosti?
19:50 30.06.2024 (Osveženo: 20:09 30.06.2024) „Vojska maršira sita“ tako je govorio pruski kralj Fridrih II, i dodao da gladan vojnik nije vojnik. Otkrivamo kako su se u prošlosti hranili vojnici.
U istoriji čovečanstva sa nastankom ratova se pojavilo pitanje kako vojsku snabdevati hranom. To je bio jedan od izazova osim izrade oružja i opreme do vojne obuke. Vojske su vremenom bile sve veće što je zahtevalo sve više hrane i pića.
Najstariji izvori o istoriji Egipta ne govore mnogo o ishrani u najstarijoj armiji na svetu, ali iz onoga što je poznato, može se zaključiti da se pre Rimljana nije unapred planirala ishrana, što je karakteristično za sve drevne mediteranske vojske.
U stara vremena je vojska sa sobom vodila stada stoke, a u vreme Aleksandra Velikog je bio veliki broj ovaca i koza u vojsci.
Vojske u Grčkoj i Makedoniji su sa sobom nosile vino, žito i brašno kako bi pravili hleb, sušili su meso, bavili su se i ribolovom, kao i pripremom dimljene ili sušene ribe. Omiljeno jelo u pohodima bila je čorba od boba ili leblebija, u koju su dodavali povrće, gljive i začine. Sa sobom su nosili i sir.
Najvažnije je bilo da vojnici imaju vodu, pa su prilikom plana kretanja beležili gde se nalaze izvori. Masti su nadoknađivali zalihama maslinovog ulja i maslina. Vojnik antičke grčke vojske mogao je da dnevno dobije: 0,35 kilograma hleba, 0,9 kilograma mesa, 1 litar vina i 100 grama maslinovog ulja. Pre Rima, zapadne vojske su skoro uvek bile male po broju.
Od Egipta do Atine, čak i uprkos činjenici da su veslači najčešće bili robovi, hranili su ih bolje od običnih ljudi na kopnu. Imali su do kilogram hleba, velike posude čorbe, mesa i sira. Ako im je nedostajalo kalorija to su nadoknađivali pivom. Pivo od ječma se pilo još u drugom milenijumu pre nove ere u Egiptu. U pivu su najčešće čuvali proizvode koji se kvare. Flota je uvek mogla da računa na svežu mediteransku ribu.
Vojske su na Istoku bile brojnije pa je bilo teže obezbediti vojsku hranom. Još se u srednjeazijskim zakonima mogu naći informacije o vojnim pohodima, a u periodu Persije i pohoda Aleksandra Makedonskog su planirali ishranu vojnika.
Imali su velika stada stoke. Kserksova vojska je u invaziji na Grčku imala milion ljudi, pa je potreban veliki broj stoke. Još jedna karakteristika istočnih armija bila je njihova multinacionalnost: nomadi iz stepa i pustinja, narodi primorskih država, naslednici Feničana i oni koji su vodili slonove u bitku. Bila je potrebna velika količina hrane za vojsku i životinje, pa je povorka persijske vojske mogla da se proteže kilometrima.
Za ljude su lokalni proizvodi imali važnu ulogu, kao što su začini. Ponekad su se pojavile i neke pijace na kojima se mogla kupiti i hrana i još mnogo toga. Tada su shvatili da je za ishranu vojnika potrebna organizacija.
Stari Rim je u početku organizovao ishranu vojnika po uzoru na Grke – u manjerkama. Najvažniji deo ishrane je bio vojnički hleb (panis militaris). Legionari su imali prava na 26 kilograma hleba mesečno ali su dobijali pšenicu, mleli je i pravili hleb na uglju. On je bio hranljiviji nego običan beli hleb.
Drugio deo obroka je bio tzv. sredozemni, koji je podrazumevao i masline i maslinovo ulje, bob, voće i povrće, salo, dosta grožđa i suvog grožđa i ribu. Često se dešavalo da kada su jeli meso su vojnici imali dizenteriju ili nisu mogli da svare hranu. Vojnici su pili vodu pomešanu sa vinom. To je bilo tradicionalno piće legionara.
Jaka disciplina rimskih vojnika i to što su u pohodima mogli bez velike količine hrane su im omogućili da u bitkama budu bolji od ostalih manje disciplinovanih vojnika.
