https://lat.sputnikportal.rs/20240630/ako-zelis-mir-pripremi-se-za-rat-moze-li-spoljna-politika-amerike-da-postane-jos-opasnija-1174232822.html

„Ako želiš mir, pripremi se za rat“: Može li spoljna politika Amerike da postane još opasnija?

„Ako želiš mir, pripremi se za rat“: Može li spoljna politika Amerike da postane još opasnija?

Sputnik Srbija

Dok su Amerika i svet, željni spektakla, čekali da vide da li će u četvrtak uveče Džo Bajden ostati na svojim klimavim nogama u prvoj debati predsedničkih... 30.06.2024, Sputnik Srbija

2024-06-30T19:00+0200

2024-06-30T19:00+0200

2024-06-30T19:00+0200

svet

svet

svet – politika

sad

analize i mišljenja

novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/01/1170533623_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_585275ae0f28f1b56ba0919c1e5fd865.jpg

Barem jedan od ta dva predloga morao bi da izazove strah. Drugi mora da izazove sumnju. Oba polaze od saznanja da Amerika u svetu više nije ono što je bila, to jest neobuzdani hegemon.Preporuka Roberta O’BrajenaDonald Tramp tražio je da na opijate budu testirani on i njegov oponent, ali ne i njegovi saradnici, tako da ćemo ostati uskraćeni za informaciju o uticaju pod kojim je bio Robert O’Brajen, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, kada je u referentnom magazinu „Forin afers“ napisao programski tekst o spoljnoj politici prethodnog i možda budućeg predsednika pod geslom koje ne može a da ne zabrine, budući da je reč o nuklearnoj sili – ako želiš mir, pripremi se za rat.Iako podseća da je Tramp bio odlučan u izbegavanju novih ratova i beskonačnih vojnih operacija, te da je bio prvi predsednik SAD od Džimija Kartera koji nije ni započeo novi rat niti proširio postojeći, O’Brajen tvrdi da njegov šef nije bio izolacionista, kao što ga optužuje vašingtonski establišment, nego je, naprotiv, ojačao vojnu saradnju i u okviru NATO-a i sa Japanom, Izraelom i zalivskim državama. Pa shodno tome ovom prilikom preti neprijateljima da će se „ponovo plašiti američke moći“.Nacrt Trampove politikeKina je prva na O’Brajenovoj listi američkih neprijatelja, vojno koliko i ekonomski, a njen predsednik Si Đinping opisan je kao „najopasniji lider još od krvnika Mao Cetunga”. A uz Kinu su u ”osovini antiameričkih autokratija“, predvidljivo, i Rusija i Iran.O’Brajena, inače, portal „Politiko“ opisuje kao bliskog Trampovog savetnika koji će verovatno biti visoko pozicioniran u njegovom timu ako opet uđe u Belu kuću, pa se stoga i njegov autorski tekst u „Forin afersu“ opisuje kao „nacrt Trampove politike nacionalne bezbednosti ako bude reizabran“.Upravo zato se naročito opasnim čini O’Brajenov zahtev da Sjedinjene Američke Države razdvoje svoju ekonomiju od kineske, uz uvođenje carine od 60 odsto, žestoke kontrole izvoza tehnologije u Kinu i vojne vežbe s Tajvanom i partnerima u Pacifiku kojima se preporučuje da troše što više novca za naoružavanje – i povrh toga da se jedan američki nosač aviona iz Atlantika prebaci na Pacifik, kao i da se svi marinci s Bliskog istoka i iz Severne Afrike prebace u ovaj region.Trampov uticajni savetodavac najavljuje i „politiku maksimalnog pritiska“ na Iran – uključujući i vojni – uz bespogovornu podršku Izraelu. Dok je stav prema Rusiji tek nešto izbalansiraniji samo zato što se govori o „ostavljanju otvorenih vrata diplomatiji“ i mirovnom sporazumu koji bi, međutim, uključivao „nastavak pružanja smrtonosne pomoći Ukrajini“. I povrh toga, piše Robert O’Brajen, „ako Evropa želi da pokaže da je ozbiljna povodom odbrane Ukrajine, treba da je primi u Evropsku uniju momentalno, odbacujući uobičajene birokratske protokole o pristupanju. Takav potez poslao bi snažnu poruku Putinu da Zapad neće prepustiti Ukrajinu Moskvi.“Potraga za novom američkom strategijomUglavnom iste suparnike i saveznike u svom programskom tekstu za „Forin afers“ (pod naslovom „Spoljna politika za svet kakav jeste: Bajden i potraga za novom američkom strategijom“) nabraja i Ben Rouds koji je u vreme Baraka Obame bio zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost. A kudikamo osvežavajuća razlika u odnosu na kolegu jastreba iz Trampovog tabora, koja doduše izaziva sumnjičavost u pogledu iskrenosti, sastoji se u zahtevu da „apdejtovani koncept američkog liderstva, skrojen prema svetu koji je napravio otklon od američke premoći“, treba da podrazumeva „odustajanje od maksimalizma i zapadno-centričnog pogleda na svet. Prilagođavanje momentu zahteva napuštanje stava o američkoj premoći i priznanje da će u godinama koje dolaze svet biti turbulentan“, navodi Ben Rouds i samo relativno miroljubivo konstatuje da će, „kao i u vreme Hladnog rata, najvažnije spoljnopolitičko dostignuće biti, jednostavno, da se izbegne Treći svetski rat“.No, to ne znači da se ovaj savetnik Baraka Obame i Džoa Bajdena, u funkciji glasnogovornika njihove duboke države, zalaže za izlazak iz, na primer, hibridnog rata protiv Rusije. Naprotiv, piše Ben Rouds, „ako bi Vašington napustio svoje evropske saveznike (…), to bi samo pojačalo političke pukotine unutar Evrope, ohrabrujući nacionaliste povezane s Rusijom u zemljama kao što su Mađarska i Srbija“…Što će reći da ne nameravaju da nas ostave na miru.Znači li to da je Vladimir Putin u pravu kada kaže da ne očekuje promenu u Americi ko god da pobedi na izborima? Može li američka spoljna politika da postane još opasnija nego što već jeste? I koliki su njeni realni dometi u „međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima“ za koji Ben Rouds sa žaljenjem konstatuje da više ne postoji?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili diplomata Zoran Milivojević i dugogodišnji novinar RT-a Nebojša Malić.Pogledajte video:

sad

2024

Vesti

sr_RS

svet, svet – politika, sad, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem